Đorđe Jovanović: Ako uzmemo 98 bodova sigurno će biti dovoljno za titulu

Od trenutka kad je poslednji put podigao pehar državnog prvaka samo dvaput je Partizan prebacio granicu od 90 bodova. Zanimljivo, oba puta sa Aleksandrom Stanojevićem na klupi. Najpre pošto je nasledio Sava Miloševića kad je već počela takmičarska 2020/21, uz napomenu da je tad takmičenje brojalo čak 20 klubova, potom i kad je do poslednjeg kola narednog ciklusa bio u igri, ali je oba puta završio iza Crvene zvezde.

Sad kad je Stanojević opet za komandama, veliki deo Grobara se nada da bi Parni valjak mogao da bude konkurentan, da se ravnopravno takmiči sa prvakom države za titulu. Razlog: nijedan trener pre i posle njega, od Miroslava Đukića, Zorana Mirkovića, Sava Miloševića, Ilije Stolice, Gordana Petrića, Igora Duljaja i Alberta Nađa nije bio blizu te margine. A prošli put kad je Stanojević bio u Humskoj zaustavio je brojčanik na 98 i opet nije bilo dovoljno za naslov.

„Tad je Zvezda imala 100 bodova, ali ne bih komentarisao. Verujem da će sad 98 bodova biti dovoljno, ali smo videli da je Partizan i prošle sezone imao prednost, pa se lagano istopila u nekoliko kola. Sad nam ostaje da verujemo u sebe i ako uzmemo 98 bodova sigurno će biti dovoljno“, precizira Đorđe Jovanović u razgovoru za Mozzart Sport.

Napadač se posle šest godina vratio na Topčidersko brdo, a zanimljivo da je pre Stanojevićeva dva pohoda na 90+, prethodni put Partizan skupio toliko bodova baš sa Jovanovićem kao delom kadra koji jie u sezoni 2016/17 osvojio titulu. Tad je imao ulogu trećeg, možda čak i četvrtog špica, ali je bio baš mlad. Sad mu je 25 godina i oseća da je spreman ne za sporednu, već glavnu ulogu u ekipi.

„Osećam da imam bolji status, vratio sam se sa golovima u inostrnastvu, nekim učinkom u karijeri, iako sami dalje mlad. Vratio sam se baš zato što sam hteo da Partizanu dam više nego u prvom mandatu, da ostanem drugačije zabeležen nego prethodni put. Da doprinos bude vidljiv. Nismo pričali Stanojević i ja konkretno o minutaži ili o ulozi, ali nas špiceva ima dosta, svako se bori za mesto, svi bi voleli da beleže što više minuta, mada u ritmu sreda-subota nije ni moguće da jedan centarfor igra svaki put ceo susret“.

Mateus Saldanja je tu do okončanja evropskih kvalifikacija, Samed Baždar je otišao u Saragosu, Nemanja Nikolić je imao bitnu ulogu minule sezone, a bez obzira da li će – i kad – još neko doći, momak iz Leposavića uverava da je spreman da se nosi sa teretom odgovornosti kakvu nosi status prvog špica Partizana.

„Osećam, jer sam bio u Makabiju iz Tel Aviva, takođe velikom klubu, tamo sam bio prvi špic, davao golove, donosio pobede. Slično je bilo u Bazelu, velikanu na teritoriji Švajcarske, jeste trenutno u problemima, ali je ogorman klub. Zato mislim da sam spreman. Podsećam da mogu da igram dobro u kontinuitetu, jer sam u Makabiju bio najproduktivniji u karijeri, postigao 32 gola za godinu i po, sjajno je bilo i u Čukaričkom, koji mi je omogućio da budem prvi špic ekipe, uživao sam poverenje trenera Dušana Đorđevića i Saše Ilića, a vratio na najbolji način“.

Kao simbol njegovog povratka, zadužio je „devetku“. Velika inspiracija, ujedno i odgovornost da Grobari upoznaju pravog špica kakav im se na kratko ukazao pre sedam godina.

„Nadam se golovima, ali nikad ne znaš unapred koliko ćeš ih postići. Priželjkujem produktivnu sezonu, iako ne bih da prognoziram, jer nekad i deset golova može da bude bitnije od 20, zavisno šta donose pogoci, kakav im je značaj i tajming. Očekujem da se u ligi borimo za titulu, probaćemo da Zvezdu skinemo sa trona, a da u Evropi doguramo što dalje. Cilj je plasman u Ligu šampiona, borićemo se, pa dokle stignemo. Dosta toga se u Partizanu promenilo za ovih šest godina, ali su ciljevi uvek isti, najviši“.

Ni Đorđe više nije momak kakav je bio ranije. Hteo je sve i odmah, kategorički odbijao da ode na pozajmicu u vreme trenerskog mandata Miroslava Đukića, ali sad je daleko smireniji, pribraniji, koncentrisaniji.

„Tad je bila nestabilna situacija, imao sam tek 17 godina, a kad sad vidim momke tog doba primećujem koliko su nezreli. Kad vratim sebe u taj period sećam se da sam mislio da sam bio spreman za izazove prvog tima, a zapravo nisam bio. Možda je bolje što se tako završilo, sad sam tu i daću sve od sebe da sezona bude dobra. Jedini način da se to ostvari jeste da se držimo zajedno i borimo kao jedan, to je glavna šansa. Ako ne bude tako biće dosta teško“, dodao je Jovanović, uz napomenu da se nada povratku Grobara na tribine, podsetivši kako navijači na košarkaškim utakmicama, gde je redovan gost, ulivaju energiju timu.