INTERVJU NEDELJOM – Đorđe Tomić: Ukoliko se ne plasiramo na Evropsko prvenstvo, svi bi trebalo da podnesu ostavke!

Nedugo po završetku bogate karijere Đorđe Tomić se prihvatio posla u Partizanovoj omladinskoj školi, ali je posle nekoliko meseci, kako sam kaže, uvideo da to nije posao za njega. U stvari, fudbal jeste i uvek će biti njegov posao, međutim, nekadašnjem sjajnom vezisti zasmetala je po svemu sudeći kadrovska vrteška koja je u jednom periodu bila baš intenzivna u Humskoj ulici. Stoga je spakovao pinkle i posvetio se mladalačkoj ljubavi, FK Sremu iz Jakova o kome vodi brigu pune dve decenije. A da bez najvažnije sporedne stvari i definitivno ne može, pokazao je u trenutku kada je upisao Trenersku školu.

Razgovor sa popularnim Đoletom započeli smo s temom koja proteklih dana podjednako mori sve Srbe...
"Kao i svi naši ljudi, pratio sam katastrofu koja nas je zadesila iz časa u čas, zajedno sa svojom porodicom, na televiziji i putem svih mogućih društvenih mreža. Brinuo sam pogotovo što imam u Obrenovcu mnogo prijatelja koje sam zvao telefonom. Jedan od njih mi se prvo javio kad je voda bila na ulazu u zgradu, nešto kasnije mi je rekao da je stigla do prvog sprata, onda i do drugog, a kada mu se istrošila baterija, krenuo sam za Obrenovac, međutim, policija nije dozvoljavala prolaz. Na sreću, svi su se izbavili, ali su preživeli pravu strahotu", kaže Đorđe Tomić.

Jesi li zadovoljan brzinom kojom su se oglasili sportisti?
"Novak Đoković je i ovom prilikom pokazao da je najveći ambasador naše zemlje. Svakako je njegova kritika svetskih medija kako nedovoljno izveštavaju o nesreći koja je zadesila Srbiju umnogome uticala, na dalje izveštavanje, na primer CNN-a. Svaka mu čast kako se bori za zemlju na svaki način. Ubrzo su reagovali Dejan Stanković, Vlade Divac, naravno i ja s mojim drugarima. Odmah smo se uključili u akciju pružanja pomoći ugroženima. U Jakovu smo obezbedili prostor za prijem ljudi u prostorijama FK Srem i u osnovnoj školi. Takođe, video sam da su preduzeli inicijativu i naši igrači u inostranstvu, poput Rukavine koji igra u Valjadolidu."

Ima li i nešto dobro u ovoj elementarnoj katastrofi s kojom smo se suočili?
"Naravno da ima i to je da kad mi Srbi hoćemo i te kako možemo da se složimo i pomognemo jedni drugima. Nažalost, izgleda da je bilo potrebno da se dogodi nešto tako strašno da bi smo se ujedinili. Teški dani nam predstoje, ali svi zajedno moramo još jači da izađemo iz ove tragedije i krenemo napred."

Iz tog razloga ćemo preći na vedrije teme, a fudbal to svakako jeste. U kojoj meri je danas fudbal zastupljen u tvom životu?
"Počeo sam da slušam predavanja na Trenerskoj školi za A licencu u želji da malo proširim vidike i naučim nešto novo."

Ima li lekcija koje se preskočio kao igrač?
"Ima, ima, jer ovo je poptuno drugi oblik bavljenja fudbalom. Jedno je kad si igrač, a nešto sasvim drugo kad stvari posmatraš sa te stručne strane. Oduševljen sam predavačima i to moram da naglasim."

Ko je na tebe ostavio poseban utisak?
"Oni se menjaju i svaki govori na različitu temu, ali ako već moram da nekoga pomenem, onda ću izgovoriti ime Miloša Miljanića, sina Miljana Miljanića, zatim Nebojšu Miloševića iz Rada, Miloša Veselinovića iz Inđije, onda Miloljuba Ostojića... Svi su me na svoj način impresionirali temama koje su obrađivali. Nema šta, imamo veliki broj izuzetno kvalitetnih stručnjaka koji su veoma posvećeni svom poslu."

Jesi li pristalica primene devize u fudbalu da cilj opravdava sredstvo?
"Ne, za razliku od Žoze Murinja koji povuče u šesnaesterac sa 10 igrača i uništi Ligu šampiona i pocepa karte tim ljudima što su došli da gledaju dobru utakmicu. Isto tako je stao na 16 metara i uzeo ljudima iz Liverpula titulu. Iskusan je on i dobro zna da se manje energije troši kad se braniš i pređeš centar tri puta, međutim, činjenica je da on ne pravi igru, niti želi da je pravi. Ipak je on trener Čelsija i dovode mu igrače koje on hoće i ne bi trebalo da se oslanja na takvu strategiju, neka bar malo igra fudbal. Uprkos svemu, neki opet kažu da je veliki trener, ali ja nisam baš siguran u to."

Dobro, verovatno ni ti sutra ne bi igrao lepršavo kad bi se borio za neki trofej?
"Sad, ne mora da se igra lepršavo, samo isto tako ne treba se ni sramotiti. Na primer, Ančeloti se ne sramoti na taj način. Čovek se malo zatvori, ali istovremeno ostavi prostor za svoje brze igrače."

Da li bi imao uspešniju karijeru da si tada znao za sijaset sitnica koje sad znaš?
"Fudbal moraš da voliš i kao što rekoh malopre, da mu budeš posvećen, da radiš individualno i da stalno iskazuješ želju za napretkom. Svi smo mi sa 35 i 40 godina pametniji nego sa 20 kad ti se dogodi da kažeš sebi „e, danas ću trenirati punom parom, a sutra neću“. Sećam se kad sam igrao u Francuskoj u Genganu, trener i njegovi saradnici su svih 25 igrača tokom sedmice pratili kako se ponašaju, kako igraju igrice, kako šutiraju, kako gledaju, ma obraćaju pažnju na najmanje sitnice. I kad sve dobro izvagaju, odluče ko će igrati. U Španiji je već druga priča, tamo je opuštenije malo što se tiče treninga, jer su oni razradili tu metodologiju koliko je potrebno treninga da bi igrač bio optimalno spreman. Čak i mi u Srbiji više treniramo od njih."

Pratiš li dešavanja u FK Partizan?
"Idem na utakmice s vremena na vreme i generalno gledano, kod nas se uopšte ne igra slab fudbal. Sigurno da na to utiče razvoj centara poput Užica i Jagodine i kamo sreće da njihovim stopama što pre krenu Pirot, Kruševac i ostali, jer što budemo imali više fudbalskih centara u kojima se radi ozbiljno, organizovano i na duže staze, imaćemo više publike i gledati bolje utakmice. S druge strane, imamo i lep primer u Beogradu, gde je čovek došao u Čukarički, uložio i napravio zdrav klub i kapa dole za to."

Hoćeš da kažeš kako talenti neprestano pristižu, samo treba pravilno raditi s njima?
"Naravno, a da se uveliko dobro radi jasno pokazuje činjenica da smo bili akteri tri finala Evropskog prvenstva u poslednje vreme, prvo s Pižonom, potom s Đukom i da je na kraju „generacija 94“ koju je predvodio Ljubinko Drulović, postala prvak Evrope. To nikako ne može da bude slučajno.  Problem je samo što klubovi nemaju od čega da žive i rano prodaju mlade igrače, međutim, to je neminovnost. Zamislite šta bi bilo da su u Partizanu ostali Ljajić, Jovetić, Nastasić i ostali! Plasman u Ligu šampiona bi bio sasvim izvesna stvar."

Jesi li pratio naše novo reprezentativno posrtanje?
"Mihajlovića veoma poštujem kao čoveka, kao sportistu koga krasi snažan karakter i imao sam prilike da se u to uverim kad sam bio deo reprezentacije u vreme kad su igrali on, Dejo, Piksi, mada sam više sedeo na klupi. Stvarno je „klasa“ kao čovek i vođa koji će uvek da preuzme odgovornost. Smatram da je strašan i kao trener koga nisu ispratili rezultati i da će uskoro biti vrhunski stručnjak. Što se tiče našeg nacionalnog tima, nešto je loše radio, ali nisam najbolje upućen šta. Onako kako smo igrali na kraju kvalifikacije, trebalo je da igramo na početku. Mislim da je prerano podmladio tim i morao je bar ta tri meseca prelaznog perioda da ostavi Jovanovića, Krasića, Žigića i Boška Jankovića, te malo starije igrače i da ode da moli Vidića da se vrati. Oni bi „povukli“ i pomogli toj deci da stasaju, jer ona moraju da se sačekaju da sazru."

Veruješ li da će Ljubinko Drulović položiti ispit?
"Drula je s klincima bio prvak Evrope i apsolutno je zaslužio šansu sa A timom. Nadam se da je izvukao pouke iz Mihinih grešaka, jer mi jednostavno moramo da se plasiramo na naredno evropsko prvenstvo. Tu nema više priče, jer nisi bio na svetskom, nisi bio na evropskom! Ako se ne plasiramo, svi bi trebalo kolektivne ostavke da daju! Samo, to je nemoguće, moramo da se kvalifikujemo, jer prvi ide, drugi ide, treći u baraž! Imamo mladu, jaku reprezentaciju i desnonoge i levonoge, momke pune energije i samo ih treba ukomponovati."

Igraš li fudbal rekreativno?
"Nisam šutnuo loptu tri i po godine. Baš sam nedavno igrao veliki fudbal, sastali smo se s veteranima Tventea i skupili pomoć za Zvonka Milojevića. Dobio sam opasnu upalu mišića. A termine malog fudbala odavno ne igram, baš kao i moji nekadašnji saigrači iz Partizana."

Je l zbog pregrejane atmosfere?
"I više nego pregrejane! Jednom smo baš zaigrali žestoko i Buda Vujačić je osetio potrebu da nas podseti kako smo završili karijere i da smo tu da bi se istrčali i družili. Džaba, ubrzo bi krv proradila i onda smo došli do zaključka da je bolje da stavimo tačku na tu priču."

Imaš li običaj da popuniš po koji tiket?
"Volim da se razonodim na taj način i to obično kad sam u društvu dobrih drugara. Neko predloži da se odigra ova utakmica, neko upre prstom u neku drugu, za treću se meni rodi ideja šta će da dođe i kad nakupim jedno sedam parova, upišem kečeve, ikseve i dvojke, izvadim stotku i uplatim."

Stotku evra?
"Ne, nego dinara. Da budem iskren, jednom prilikom, pre pet godina, uložio sam 20.000 dinara na završetku španskog i turskog prvenstva. Posrećilo mi se, baš kao i ostalima i dobio sam 500.000 dinara."

Gde si igrao?
"U Mozzartu u Njegoševoj."

Jesi li brzo isplaćen?
"Ma da, ekspresno, to u MOZZARTU nikad nije bio problem!"

POVRATAK U HUMSKU NE PLANIRAM

Planiraš li da se vratiš u Humsku kao trener?
"Ne, nemam tu ambiciju i ne vidim sebe tamo. Bio sam jedno vreme aktivan u Omladinskoj školi, nekih pet meseci i uvideo sam da to nije za mene. Mislim, da su ostali Sava, Gordan, Bata, Ivan Tomić, sigurno bih ostao. Zapravo, njima i jeste mesto u Partizanu, Đurić jeste osvojio šest titula, ali vreme je da dođe neko drugi. Ja imam moj FK Srem iz Jakova, čiji sam predsednik i s njim se zabavljam dovoljno i u principu mi ta A licenca i treba najviše."

Možeš li da se izboriš sa finansijama?
"Uh, 20 godina vodim klub i sve je teže i teže. Postoji omladinska škola, imamo sve mlađe kategorije, borimo se i preživljavamo nekako u ova teška vremena."

ZA SRPSKI FUDBAL NIJE LOŠE DA ZVEZDA BUDE PRVAK

Kako si podneo neprijatan finiš prvenstvene trke i najverovatniji gubitak šampionske titule?
"Dobro, ja volim fudbal i sve što je u interesu srpskog fudbala, mada bih voleo da Partizan ponovo bude prvak. Ipak, nije loše ni da Zvezda bude prva, čisto zbog ravnoteže. Uostalom, nije minulih sezona Partizan bio toliko dobar, koliko je Zvezda bila slaba i vukla neke poteze u korist sopstvene štete. Kao ono kad su iz čista mira smenili Pižona. Sve u svemu, trenutno dobro rade i jedni i drugi, a ponavljam, veliki nam je plus što im se takozvani mali klubovi po kvalitetu sve više približavaju."

(FOTO: MOZZART Sport, Branko Starčević)