Old Traford se raspada, Junajted zaglavljen u prošlosti i Glejzerima služi kao platna kartica
Vreme čitanja: 4min | sre. 15.11.23. | 10:49
I ne pomišljaju da se maknu iz kluba, uprkos sve većem negodovanju navijača, a ni da urade bilo šta po pitanju rekonstrukcije i sanacije stadiona
Velikoj starici iz Stretforda očajnički je potrebno preobraženje, i to odmah.
Može se začuti vapaj, ali on ne dopire do ušiju do kojih je potrebno. Nailazi na zid. I to nije od juče, to traje, stanje na Old Trafordu je sve haotičnije. Zapravo, Teatar snova je u stanju raspada, a Mančester junajted je zaglavljen u prošlosti, vegetira na uspesima stare slave i rezultatima koji datiraju iz vladavine ser Aleksa Fergusona, i porodici Glejzer služi kao platna kartica.
Izabrane vesti
Američki biznismeni i ne pomišljaju da se maknu iz kluba, uprkos sve većem negodovanju navijača, a ni da urade bilo šta po pitanju rekonstrukcije i sanacije stadiona. Na klub gledaju kao na nešto iz čega se vadi novac, kao na ćup sa blagom iz koga uvek može da se zahvati, a ne kao u nešto u šta se ulaže. Odstupili su od prvobitne ideje da nekom drugom prepuste rukovođenje Mančester junajtedom, jer iako rezultata nema, generiše prihode. I odlučili da prodaju deo po deo.
Ipak, zadržaće veći deo akcija, ostaće većinski vlasnici. Ser Džim Retklif imaće 25 odsto udela u upravljačkoj strukturi, otkupiće ga za 1.300.000.000 funti, ali neće biti jedini čovek koji će u skorije vreme postati suvlasnik posrnulog engleskog velikana. Američki milijarder Leon Kuperman, koji je težak 2.600.000.000 funti će takođe ući u klub, ali će uložiti „siću“.
Plan Glejzera je da puste nekoliko preduzetnika da uđu u Mančester junajted, da se naprave smernice za stratešku reviziju. Ne nameravaju da skupocenu igračku koja donosio preozbiljnu zaradu nekome ustupe, i dalje bi da se neobavezno igraju. I sve dok je tako, dok budu glavni odgovorni, gnev navijača neće nestati.
Možda će ser Džim Retklif i započeti revoluciju u sportskom sektoru, možda će na tom planu doći do korenitih promena, međutim, nisu to jedine muke koje izjedaju Mančester junajted. Jedan od glavnih problema, ako ne i primarni glasi: kako udahnuti novi život Teatru snova?
Bio je jedan od najimpresivnijih stadiona. Ne samo engleskih, nego i svetskih. Ali 18 godina vladavine porodice Glejzer nije dovelo samo do toga da se deo navijača otuđi i osnuje novi klub, nije se odrazilo samo na rezultate, nego i na stanje u kom se nalazi Old Traford. Na ulazu, kao i kod većine ostrvskih stadiona, stoji znak za dobrodošlicu. Ko ga prođe i zagrebe malo po površini – imaće šta i da vidi.
Mesecima krov na uglu kod Stretford enda prokišnjava. Ne, voda ne curka pomalo, stvori se pravi vodopad. Kome tokom utakmice nije do fudbala – a često je to bio slučaj među navijačima Crvenih đavola – mogao je da posmatra slapove, imao je drugu zanimaciju i atrakciju kada se ništa ne dešava na terenu.
Korozija i rđa jasno se vide na krovnoj konstrukciji i ostalim metalnim elementima, električne instalacije vire iz zida, Junjated više ne dobija najvišu ocenu za higijenske uslove, jer u klupskoj kuhinji nema mašine za pranje ruku, a toaleti na delu stadionu gde godišnja karta košta 8.500 funti su iz prošlog veka.
Sve to ukazuje na dugogodišnju, praktično decenijsku nebrigu.
Nije nikakvo čudo što Old Traford nije uvršten među stadione na kojima će se odigrati EURO 2028. godine. Nije ni Enfild, ali razlozi su potpuno drukčiji. U poslednjih nekoliko godina stadion Liverpula je u više navrata rekonstruisan.
Razmišljali su i američki biznismeni da ulože nešto novca u sanaciju stadiona koji je ser Bobi Čarlton nazvao Teatrom snova, a sada je sve samo ne to. Ali, kada su im arhitekte predočile da će za renoviranje biti potrebno 1.000.000.000 funti, samo su odmahnuli rukom i ostavili su grandiozno zdanje da propada.
Postoji mogućnost da će se ser Džim Retklif pozabaviti i infrastrukturom, da će uložiti 250.000.000 funti, no pitanje je da li je to za grdosiju kakva je Old Traford dovoljno za nešto više osim sređivanja urgentnih problema poput krpljenja krova i šminkanja. I dobro je pitanje zašto bi se time bavio i ulagao preko onoga što je planirao – a za kupovinu će 25 odsto akcija dati 1.300.000.000 funti – i pride trošio energiju i vreme na nešto što ne spada pod rukovođenje sportskim sektorom.
Na rezultatskom planu mnogo vremena naslednicima nije bilo potrebno da unište sve ono što je ser Aleks Ferguson gradio 27 godina, oboreni su brojni neslavni rekordi, klub je postao prosečan. A, slika je još gora kada zum nije na terenu.
Vreme je za Mančester junajted stalo pre jedne decenije. Zaglavljen je u prošlosti. Zaglavljen u kandžama Glejzera i američke korporacije.