Đoković: Federeru se nisam dopadao, mnogima nisam… Ali znao sam gde je nevidljiva granica

Ben Šelton je sada “loš dečko” ATP tura. Igra dobro i provocira. Pa mu se to nekad i obije o glavu kao recimo danas protiv Manarina. Sad, možda nama ne izgleda tako, ali pre jedno dvadesetak godina takva je reputacija pratila Novaka Đokovića. Igrao je dobro, čak i mnogo bolje od Šeltona, ali se nije stideo da “zapreti” i nedodirljvim zverima kakve su u to vreme bili Rodžer Federer i Rafael Nadal.

Svet je tada, bar onaj deo van Srbije, Đokovića gledao kao uobraženog klinca. Sada isto to radi sa Šeltonom. Pa čak ni Novak nema preterane simpatije prema mladom Amerikancu. Ali ima savet. Jedno je pucati od samopouzdanja. To je u redu i tako treba. Ali granica pristojnosti mora da postoji.

No, lako je to reći sada sa pozicije najboljeg u istoriji. Ali kako je to bilo nekad? Federer je recimo javno prozivao Novaka na početku njegove karijere, govorio je da nema ničeg posebnog u Đokovićevoj igri, da su Tomaš Berdih i Rišar Gaske talentovaniji… Dakle, kako je bilo tada?

“Dobro pitanje. Znam zasigurno da se Federeru nije dopadalo moje ponašanje na početku. Nije mu leglo. Ne znam za druge. Pretpostavljam da nisam bio omiljen tip nekim momcima jer se nisam plašio da kažem da želim da budem najbolji na svetu. Bio sam malo – ne malo – bio sam samouveren. Osećao sam da imam igru da potkrepim te reči. Ali nikad mi nije manjkalo poštovanja prema kolegama. Pred poečtak meča ili posle meča, uvek bih pozdravljao protivnika”, premotava film Đoković.

Naravno, bilo je i drugačijih situacija…

“Poštovanje je nešto što uvek mora da postoji prema kolegama, bez obzira na to šta se dešava. Naravno, na terenu, u žaru borbe, svašta može da se desi. Ali dobro, bilo je to pre 20 godina. Teško je sada i reći ko me je voleo više, ko manje. Jednog sam imenovao, za ostale se ne sećam”, smeje se Novak.

Odi dedi: Đoković objasnio Ečeveriju šta znači kada je neko veličina

A kako je reagovao na te kritike?

“Samo su mi davale gorivo. Mislim, ako bih pogrešio, izvinio bih se, priznao, digao ruku, izvinio se, štagod. Ali ako je kritika bilo bez posebnog razloga onda bih samo nastavio u tom istom pravcu i to je to. Znao sam i tada, znam i sada da ne možeš svima da se dopadneš. Ne može svima da se svidi ko si, kako igraš, kako se ponašaš, kako govoriš. To je normalno, svi smo različiti”.

Tu se vraćamo na Šeltona…

“Ne smeta mi samopouzdanje. To je sjajno. Moraš da veruješ, apsolutno podržavam mladog igrača da izađe na teren, kao Prižmić protiv mene pre neki dan, kao što Šelton radi, i da izazove i najbolje na vetu. Nemam problem s tim”.

Ali…

“Ali naravno da postoji neka nevidljiva granica, neko prihvatljivo ponašanje prema drugom igraču. Ako pređeš tu granicu onda postaje iritantno. Tada reaguješ ili ne reaguješ, svejedno. Ali jesam za mlade igrače koji pokazuju samopouzdanje i igovore o tome, samo uvek uz poštovanje prema starijim momcima na turu”.