Ohi Omoidžuanfo: Deki mi se kasnije izvinio...
Vreme čitanja: 6min | sre. 31.01.24. | 12:33
“Miloš Milojević je hteo da me zadrži... Ali bilo je kasno“, kaže bivši fudbaler Crvene zvezde
Nije bio vrhunski špic, ali u poređenju sa drugima koji su poslednjih godina predvodili napad Crvene zvzede Ohi Omoidžuanfo je ostavio sasvim solidan utisak. Odigrao je 24 utakmice, postigao 12 golova, ali ga je Dejan Stanković „precrtao“ posle derbija bez golova iz aprila 2022. i klub je krenuo u potragu za novim špicem.
Kad je Stanković podneo ostavku posle onog ispadanja od Makabija iz Haife u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Miloš Milojević je hteo da ga zadrži, ali tada je već bilo kasno, jer je Zvezda već ugovorila dolazak Kalife Kulibalija.
Izabrane vesti
Kako je sve to izgledalo iz ugla sada 30-godišnjeg Norvežanina on sam govori u intervjuu za RT Balkan (Russia Today). Prvo o saradnji sa Stankovićem, uz napomenu da nije bilo svađa, ali ni baš idiličnog odnosa.
“Bilo je dosta teško igrati u njegovom timu. Mislim da je zbog njegovog statusa i u Zvezdi i toga kakav je igrač bio, kao da je želeo da se pokaže. Kao da je imao veliki pritisak na plećima koji je preneo i na igrače. Možda su nekada njegova očekivanja bila da igramo savršeno. Bio bi jako ljut kada bi neko pogrešio, a to ponekad može da bude loše za neke igrače. Jer nam daje nesigurnost da se ne usuđujemo da igramo našu igru, jer se bojimo da pogrešimo, jer će onda trener biti besan i kritikovati te", počeo je Ohi priču za RT Balkan.
Van terena druga priča...
“Kada je mogao da se opusti, Dejan je bio sjajan tip. Duhovit. Nismo mogli mnogo da pričamo, tu je jezička barijera - on ne priča toliko engleski, ja ne pričam srpski ili italijanski. Voleo bih da je neko od nas bolje govorio jezik ovog drugog, jer bismo onda mogli više da razgovaramo, da razumem bolje šta očekuje od mene. Osećao sam da smo često imali problem u komunikaciji - ja bih mislio da želi da nešto uradim na ovaj način, a on je zapravo želeo da uradim na onaj. Nekada nismo bili na istoj talasnoj dužini. Ali veoma ga poštujem. Nisam imao nikakav problem sa njim, osim toga što nije želeo da me stavlja u tim. Na kraju, on je trener, on bira tim i radi ono što misli da je najbolje, jer i on ima pritisak da mora da pobedi na svakom meču".
A, kako je na kraju puklo? Hroničari zbivanja u Ljutice Bogdana setiće se tog večitog derbija, ali sam Ohi je tek kasnije primetio da nešto nije u redu.
“Bili smo na pripremama u Sloveniji kada sam povredio list. Bilo je veliko istegnuće i doktor mi je rekao da misle da je samo grč i da mogu da igram. Na narednoj prijateljskoj sam igrao i bio sam na 40-50 odsto mogućnosti. Nije to bila loša utakmica, ali ni sjajna. I posle meča je ta povreda postala još gora, a onda sam osetio kao da sam sad ja kriv što sam povređen“.
Osetio je tu dozu krivice, jer se promenio i odnos sturčnog štaba prema njemu.
“Osetio sam da su u stručnom štabu ljuti na mene. Postajali su hladni i nisu sa mnom toliko razgovarali. Možda su mislili da ću biti duže povređen nego što sam bio. Ne znam da li su zato doveli (Aleksandra) Pešića, a onda sam se vratio u tim brže nego što su očekivali. Odjednom, kad smo igrali ‘11 na 11’ i ako bismo imali igrača viška, mene bi izveli sa treninga. Nisam trenirao sa timom, poslali bi mene i (Nemanju) Motiku u teretanu. On je isto bio van tima. Trenirali bismo sa strane, tako je sve počelo. Onda me odjednom stave na klupu za utakmice. Bio sam iznenađen, jer nisam trenirao s ekipom. Obično kada igrač ne trenira s timom, ne stavljaš ga u sastav. Nisam igrao nijedan minut, ali sam svaki meč u kvalifikacijama za Ligu šampiona bio na klupi“.
Kad je video da nešto nije u redu, Ohi se obratio generalnom direktoru Zvezdanu Terziću, ali Stanković ga je već precrtao u glavi.
“Tada sam otišao da razgovaram sa 'Terzom'. Pitao sam ga: ‘Hej, samo bih da pitam šta se dešava, kakav je vaš plan za mene?’ Okej, razumem, bio sam povređen, doveli ste novog špica, ali ako mi bude dozvoljeno da se borim za svoje mesto u timu, ja nemam problem s tim. Pokazaću vam da mogu da budem bolji i da mogu da budem prvi špic Zvezde. Želim to da vam dokažem, jako sam motivisan, samo moram da znam kakav je vaš plan, da li i dalje verujete u mene, da me želite ovde“.
Odgovor ga nije obradovao.
“Pogledao me je u oči i rekao ‘Ne, nema poente. Bolje je za tebe da odeš, iskreno. Nema svrhe boriti se’. Praktično mi je rekao ‘ne želimo te ovde’. U tom trenutku osetim da više nemam ja tu šta da uradim. Ništa što mogu da kažem. Kad igrač dođe i kaže da hoće da se bori i da se dokaže, obično bi mu rekli: ‘Dobro, daćemo ti neki period da vidimo da li si u pravu i onda ćemo videti’. Ali on mi je rekao: ‘Ne, ne treba ništa da dokazuješ. Doveli smo Pešića, Pavkov i Ben su ispred tebe. Ti si sad četvrti-peti špic, bolje je za tebe da pronađeš novi klub’. Čak mi je i rekao: ‘Imam jednog agenta, prijatelja, on može da ti pomogne da nađeš novi klub’. Dobro, dakle već ste imali na umu da idem, iako još uvek niste pričali sa mnom. Ja sam bio taj koji je tražio da razgovaramo. Pričao sam posle sa svojim menadžerom, da nema svrhe da ostajem“.
Kad je Stanković otišao, Miloš Milojević je, opšte je to poznato, hteo Omoidžuanfa u timu, ali već je bilo kasno.
“Prvi trening sa Milojevićem, izgledalo je kao da sam u startnoj postavi! Trenirao sam, on mi je davao instrukcije kao da me želi tu i bio je dobar osećaj. Pešić je tad imao i nekih problema, Pavkov je otišao u Saudijsku Arabiju. Odjednom nisu imali špica. Počeo sam prvu utakmicu kod Milojevića i dao sam gol. Otišao sam posle meča da razgovaram s njim, jer sam znao da je Brondbi bio spreman da me dovede. Samo sam želeo da poslednji put pitam šta da radim. Ovakvu poruku sam dobio od uprave kluba, ali zanima me da li vi želite da ostanem. Rekao mi je: ‘Da je do mene, voleo bih da ostaneš. Mislim da si odličan napadač i dobar momak. Ali uprava je već u procesu dovođenja novog napadača'".
Dovela je Kalifu Kulibalija. Ohi Omoidžuanfo više nije imao izbora.
“Bio sam na putu za Dansku, a sve to se dešava dan-dva pred derbi sa Partizanom. Mislim da su želeli da igram protiv Partizana i onda da odem, jer je Pešić još imao nekih problema, a Kulibali nije bio spreman da igra i tek je bio stigao. Ali prelazni rok se završavao. Morao sam da odem. Sve je već bilo urađeno - klub je prihvatio ponudu Brondbija, ugovor je bio spreman. Ne znam da li su na kraju želeli da ostanem, ali ako jesu, već je bilo prekasno. I toliko puta sam ih pitao da li žele da ostanem. Svaki put je odgovor bio ‘Ne, nema poente’. Tako da sam i u svojoj glavi već bio otišao. Razumem i Milojevićev ugao - on je bio tek doveden i normalno je da mu nisu davali da donosi velike odluke tako brzo. Više nije bilo poente da ostajem".
Razmimoilaženje sa Stankovićem tako mu je prevremeno skratilo boravak u Beogradu, iako se Ohiju veoma dopao Beograd i želeo je da ostane. No, ističe ipak da nije bilo svađe sa šefom struke.
“Nikad nisam imao nikakav problem s njim. Bio je to više hladan odnos. Ali poslao sam mu poruku kad je otišao iz Zvezde. Rekao sam mu da mi je žao što stvari nisu na kraju dobro ispale ni po njega ni po mene, kao što smo možda želeli. Rekao sam mu da mislim da je sjajan tip i da je uradio dobar posao za Zvezdu, da sam iznenađen da odlazi, i da mu želim puno sreće. Odgovorio mi je: ‘Izvini, možda sam napravio grešku što nisi više igrao, ali to je fudbal, učiš iz svojih grešaka, nadam se da će ti ići dobro u karijeri u novom klubu i želim ti sve najbolje’. Od tada se nismo više čuli“, završio je Omoidžuanfo razgovor za RT Balkan.