Ognjen Vranješ: Došao sam u Čukarički da mlade izvedem na pravi put

Darko Puškarić je otišao, maltene kao simbol jednog vremena, jer je na Banovom brdu proveo šest godina. U poslednje vreme nije ni igrao, ali je njegova uloga bila više od fudbalske. Skoro očinska prema mladim fudbalerima Čukaričkog. Na njegovo mesto stigao je Ognjen Vranješ, pet godina mlađi od Puškarića, samim tim sposobniji da se trka sa protivnicima u Mozzart Bet Superligi, ali i da iskustvom pomogne budućim naraštajima da pregrme uvek izazov prelazak na stepenicu više.

Posle 12 godina igranja u inostranstvu, Vranješ je opet u Srbiji. Mogao je da završi u Partizanu, jer se početkom prelaznog roka uveliko govorilo o dolasku u Humsku. Na kraju jeste obukao crno-beli dres, ali na Banovom brdu.

„Sve sam se dogovorio sa Čukaričkim za pet minuta. Dugo poznajem sportskog direktora Vladimira Matijaševića, sarađivali smo u Napretku, znamo se i iz AEK-a. Kazao je šta želi od mene, ja sam rekao šta su moje želje od ekipe, a to je da pokušamo da ostvarimo rezultat kao prošle godine, da Čukarički ponovo igra Evropu. Da je bio lakši žreb možda bismo sada bili u grupnoj fazi Lige Evrope, ali ni Liga konferencije nije loša“, istakao je Vranješ.

Brđani će za takimace u debitantskom nastupu u grupi imati Fjorentinu, Ferencvaroš i Genk.

„Želeo sam što teže rivale. Slobodno mogu da kažem da je grupa na nivou Lige Evrope, iako se radi o takmičenju koje je po rangu stepenicu ispod. Odlično je što ćemo se izmeriti protiv takvih timova, u svaki meč ući ćemo sa velikim motivom“.

Prema Vranješovim rečima, Čukarički ododara od stereoptipa koji prate ovdašnji fudbal.

„Vidim da su se, pored Crvene zvezde i Partizana, TSC i Čukarički izdigli iz proseka, da su klubovi koji streme ka Evropi, ne smem da zaboravim ni Vojvodinu. Ti klubovi su napravili korak napred, to je dokaz da ne bi trebalo sve da se vrti oko Zvezde i Partizana. Istakao bih sjajnu organizaciju, u to sam se lično uverio kad sam došao na razgovore sa čelnim ljudima Čukaričkog. Ekipa je mlada, zbog toga sam i došao, da pokušam da ih izvedem na pravi fudbalski put, da im pomognem da ogroman potencijal pretoče u kvalitet. Do sada se tokom karijere iskreno nisam susreo sa tolikim brojem mladih igrača u jednoj ekipi. Bio sam i ja u njihovoj ulozi, najbitnije je da slušaju“.

Kad je prethodni put igrao Superligi bio je maltene tinejdžer.

„Došao sam prilično mlad u Crvenu zvezdu, sa 18 godina. Tada taj klub nije bio baš u najboljoj situaciji, ali ispunio sam dečački san. Sve što je bilo mimo toga, sve što je bilo loše, to sam zaboravio. Četiri i po godine sam se zadržao u atinskom AEK-u, bio zamenik kapitena, osvojio trofej prvaka Grčke. Taj klub mi je najviše prirastao srcu, tako će i ostati do kraja karijere“.

Donekle povoljna okolnosti i za štopera i sa trenera Igora Matića je što će tokom reprezentativnih pauza biti na raspolaganju ekipi, jer je sa selekcijom Bosne i Hercegovine odavno završio.

„To sam definitivno precrtao. Bilo je nekih nefudbalskih stvari, zbog kojih sam otišao. Želim im svu sreću. Takođe, u ovim godinama više mi odgovara kad je pauza da provedem vreme sa najmilijima. Svakako je to period karijere koji mi je drag, igrao sam za Bosnu i Hercegovinu osam, devet godina, svaki sekund proveden na terenu i van njega bio je sa velikom željom, igrao sam srcem za tu reprezentaciju, imam tu dosta drugara“, dodao je Ognjen Vranješ.