Odluka koja je promenila Barselonu: Sad ispade da je Ćavi u pravu

Dva trenera su rekla da odlaze iz evropskih velikana na kraju sezone: Jirgen Klop je saopštio da više neće sedeti na klupi Crvenih dok je njegov tim bio na prvom mestu, a Ćavi Ernandes se obratio javnosti posle brodoloma protiv Viljareala kad je Barselona suštinski odustala od borbe za odbranu naslova. I posle toga – proigrala.

Među navijačima se polemisalo da li su tajminzi odluka odgovarajući, da li mi remete stanje u ekipi. Za Liverpul nema posledica (osim ispadanja iz FA kupa u derbiju sa Mančester junajtedom, na sulud način), a za Katalonce ima napretka. I to se videlo i na stadionu Metropolitano, gde je produžen niz odličnih ostvarenja. Paradoksalno, posle objave trenera da napušta klub. Kao da se svlačionica ujedinila u nameri da dokaže Ćaviju koliko mu veruje i rešila da ga časti pobedama.

Minula sedmica bila je inspirativna za navijače i dalje aktuelnog prvaka Španije. Najpre je eliminisan Napoli i Barsa se probila u četvrtfinale Lige šampiona, gde nije bila četiri godine, još od onog katastrofalnog poraza u Lisabonu od Bajerna (2:8), a onda je dobijen Atletiko na njegovom terenu. Autoritativno, moćno, sigurno. Tih 3:0 najbolje ilustruju trenutak u kome se nalazi ekipa, vraćena na drugo mesto na tabeli Primere. Kiks pokrajinskog rivala protiv Hetafea je iskorišćen, Barselona je obišla Đironu i sad je prvi pratilac Real Madrida, ali objektivno nije u stanju da ga presitgne, jer je devet kola pre kraja zaostatak osam bodova.

Ako ništa drugo, Blaugrana bi do kraja sezone na domaćoj sceni mogla da obezbedi mesto u narednom izdanju Superkupa Španije, gde će učestvovati dve prvoplasirane ekipe na tabeli i finalisti Kupa kralja (Bilbao i Maljorka). Nije baš veliki cilj, ali nije ni loše boriti se za trofej naredne zime u Saudijskoj Arabiji.

Osim toga, Barsa je posle Ćavijevog javnog nastupa poboljšalja sve segmente igre. Kako u odbrani, tako i u napadu. Ima i to povratka među stative Mark Andre ter Štegena, činjenice da je Robert Levandovski na suprotnom kraju terena počeo da liči na staru verziju sebe, da mladi poput Jamala, Fermina ili Kubarsija sve više doprinose. Kad je reč o defanzivi, Barsa je na poslednjih pet utakmica primila tek jedan gol (Ramhani u revanšu osmine finala Lige šampiona). Može i ovako: na Monžuiku joj je Viljareal dao pet komada za 90 minuta, a na deset utakmica posle toga kapitulirala je svega sedam puta.

Što se tiče načina igre i on se promenio. Nabolje. Kvalitet njenih izdanja može da se posmatra kroz mečeve sa Hetafeom, Napolijem kod kuće i Atletikom u gostima, kad je bila raspucana i atraktivnog igrom lomila rivale. Jedina dve utakmice koje nije dobila od Ćavijeve objave bile su sa Granadom (3:3) i Bilbaom (0:0). Prva jeste propust, jer je u pitanju tim skromnih mogućnosti, ali ono na San Mamesu, imajući u vidu kvalitet ekipe Ernesta Valverdea i činjenicu da je na poziciji koja vodi u Ligu šampiona je dozvoljeno.

Baš kao što je Barseloninim navijačima dozvoljeno da sanjaju. Ne košta ništa. U drugoj polovini aprila će gostovati na stadionu „Santjago Bernabeu“ i ako do El Klasika bude sigurna, a odigra ga kao protiv Atletika, mogla bi da istakne kandidaturu za naslov. Mada, potrebno je i da kraljevski klub negde pogreši. A to se baš i ne dešava.