ODBROJAVANJE: Zlatni dani crnog fudbala

Nemojte se čuditi kada budete uhvatili sebe kako iz sve snage navijate za Čile protiv Španije ili Kosta Riku protiv Urugvaja na Svetskom kupu u Brazilu. Jednostavno, to nam je u krvi. Ipak, na prethodnih nekoliko Mundijala „omiljeni autsajderi“ bile su afričke reprezentacije. Simpatični momci sa Crnog kontinenta su „igrali za raju i zanemarivali taktiku“, što je bilo pravo osveženje za mnoge ljubitelje fudbala.

Tokom prethodnih pola veka afrički fudbal je napredovao meteorskim usponom. Od žgoljavih momaka u smešnim dresovima postali su opasni rivali koji konstantno pomeraju granice, tehnički sjajno potkovani, fizički dominantniji u odnosu na rivale, čime stiču sve više taktičke obučenosti koja je jedino što im je nedostajalo, pa da se umešaju možda čak i u borbu titulu prvaka sveta. Možda ovo zvuči radikalno, ali setite se samo šta biste pre nekolio godina rekli na to da će Afroamerikanac biti predsenik najveće sile sveta, pa eto, desilo se.

BAUK JUGOSLAVIJE

Prva afrička selekcija koja se pojavila na svetskim prvenstvima bio je Egipat 1934. godine, ali u to vreme na njega se gledalo kao na „prošireno evropsko dvorište“, a selekcija Faraona je čak igrala evropska prvenstva u košarci (i imala je vrlo zapaženu ulogu). Tako se za prvi proboj Afrikanaca na svetsku smotru fudbala smatra učešće Maroka na SP 1970. u Meksiku pod komandom našeg stručnjaka Blagoje Vidinića. Izvukli su remi s Bugarima, izgubili od Perua i prestravili Zapadnu Nemačku (Panceri jedva pobedili sa 2:1). Četiri godine kasnije u Zapadnoj Nemačkoj, Vidinić je predvodio Zair koji je od Jugoslavije primio pet komada za pola sata (u očaju menjao golmana usred igre, na kraju završeno sa 9:0) i ta afrička selekcija je dugo služila kao predmet sprdnje. Kasnije je ispostavilo da su igrači odbili da se trude i namerno sabotirali zbog toga što su im uskraćene sve premije.

Konačno, 1978. u Argentini, Afrika je dočekala prvu pobedu, a Tunis je bio tvorac istorije. Pobedio je Meksiko, remizirao sa Nemcima i minimalno izgubio od tada strašne Poljske. Tada je krenuo uspon afričkog fudbala, pa je u Španiji 1982. imao dva predstavnika. Svet je tada plakao za simpatičnim Alžirom koji je pobedio Nemce, ali nije prošao grupu zbog sramotne nameštaljke Pancera i Austrijanaca.

U Meksiku 1986. ispisana je istorija. Maroko je upisao remije bez golova protiv izuzetno snažnih selekcija Poljske i Engleske, pobedio Portugalce i postao prva afrička selekcija koja je na Mundijalima prošla grupnu fazu. Minimalnom pobedom su ih eliminisali Nemci. Heroj ove reprezentacije je bio čudesni čuvar mreže „Aki“ Badu Ezaki.

Iz ove priče se da primetiti i jedna zanimljiva situacija – Afrikanci su bili kamen u cipeli moćnih Nemaca. Panceri su u četiri meča imali dve tesne pobede, remi i poraz. Za takvu fudbalsku velesilu to je bio zabrinjavajući podatak.

SVET JE IGRAO SA DEDA ROŽEOM

Ipak, najveći afrički hit od kada se fudbal igra bio je Kamerun 1990. na Mundijalu. Legendarni golman Tomi N'Kono (Bufonov idol, po kojem je Điđi kasnije dao ime sinu) na golu i 38-godišnji Rože Mila su kupili srca navijača širom sveta. Scena kada Rože Mila „lomi kukove“ kod korner zastavice je istorija fudbala. Od tada su golovi počeli da se proslavljaju egzotičnim plesovima. Šokirali su Maradoninu Argentinu na San Siru, pobedili i Rumuniju, potom i Kolumbiju u osmini finala, da bi ih Geri Lineker zaustavio tek u produžecima u četvrtfinalu i rasplakao celu Afriku, ali i dobar deo ostatka sveta koji je bodrio simpatične Lavove. Igrali su za dušu, na gol više, bez neke šahovske taktike...  Te 1990. u Italiji je postalo jasno da Afrikanci imaju bogomdan talenat za fudbal i da njihov uspon ne može da se zaustavi. Zasluženo su dobili i trećeg predstavnika na Mundijalu u Americi četiri godine kasnije. Ulogu Kamerunaca je tada preuzela fantastična Nigerija.
Nigerijski Superorlovi su oduševili igrama u SAD-u. Ko se seća tog prvensta, zauvek će pamtiti napadački triling Amokači – Amunike – Jekini (našalost, danas pokojni), vihorno krilo Finidi Džordža, tada 20-godišnjeg umetnika driblinga Džej Džeja Okoču, momka topovskog udarca Sandeja Oliseha... Let Superorlova je u osmini finala zaustavio Roberto Bađo, a na tom prvenstu je Afrika imala čak pet predstavnika.

Četiri godine kasnije, Nigerija je pojačana Kanuom, Babangidom, Ikpebom, Taribom Vestom pod vođstvom Bore Milutinovića poslala kući favorizovane Špance bombom Oliseha, da bi ih u osmini finala zaustavila braća Laudrup.

Već se stvorila navika da svaki Mundijal podari neke simpatične Afrikance koji postanu ljubimac celog sveta. U Japanu i Južnoj Koreji, senzaciju je priredio Senegal. Sa senzacijom Dijufom, „lopovom“ Fadigom i „životinjom“ Kolijem iz grupe su izbacili aktuelne prvake sveta i prve favorite Francuze. Zanimljivo da je tada 21 od ukupno 23 igrača Senegala igrao u francuskim klubovima. Učenici su zaboli nož u srce učiteljima. Eliminisali su Švedsku i ponovili uspeh Kameruna, ali su opet produžeci bili kobni u četvrtfinalu. Zlatni gol „Mohikanca“ Umita Davale provukao je Turke među osam najboljih.

SUAREZOVA „BOŽJA RUKA“

Na prethodna dva Mundijala ulogu afričkih heroja preuzela je Gana pod komandom srpskih trenera Ratomira Dujkovića i Milovana Rajevca. Prvo su eliminisali Čehe i Amerikance u grupi, da bi ih Ronaldo izbacio u osmini finala, ali su četiri godine kasnije na afričkom tlu bili na pragu istorijskog polufinala. Mi u Srbiji se najbolje sećamo kako smo gledali Gani u leđa. Potom je Kevin Prins Boateng evrogolom izbacio Amerikance da bi im namazani Luis Suarez igranjem rukom na gol-liniji preoteo polufinale, pošto je Asamoa Đan promašio potonji penal. Tada je Afrika bila na korak od prvog polufinala, pa mnogi smatraju da bi u Brazilu konačno mogla da se probije i ta barijera.

Afričke selekcije su mnogo ozbiljnije nego pre 20 godina. Od kraja prošlog veka fudbal je drastično napredovao na Crnom konitnentu. Nigerija je 1996. osvojila zlato na Olimpijskim Igrama u Atlanti pobedivši Brazil i Argentinu, kasnije su selekcije sa afričkog kontinenta osvajale i svetska prvenstva za mlađe kategorije, počelo je ozbiljno da se radi sa fudbalerima kojima talenat i fizičke predispozicije nikada nisu nedostajali, ali disciplina i taktika im nisu bili jača strana. I to je počelo da se menja, zahvaljujući velikom broju evropskih stručnjaka, školovanju afričkih trenera u Evropi i kampovima mnogih evropskih fudbalskih velikana. Kroz istoriju Mundijala, najviše uspeha su imale selekcije iz podsaharske Afrike, iako je fudbal popularniji na severu kontinenta, među Arapima. U Brazil stiže sam krem afričkog fudbala. Pet realno najjačih kontinentalnih selekcija: Nigerija, Obala Slonovače, Alžir, Kamerun i Gana. Niko od njih nije debitant, svi su igrali i pre četiri godine u Južnoj Africi tako da velikim iskustvom dočekuju svetsku smotru u zemlji fudbala. Mnogo se priča i o uslovima za igru u Brazilu, razlici u temperaturama, visokoj vlažnosti vazduha... Sve to može da bude prednost Afrikanaca u odnosu na Evropljane ili Azijate.
------------------------------------------------
OBALA SLONOVAČE

POSLEDNJA ŠANSA ZA MALEROZNE SLONOVE

Po težini imena igrača, Obalu Slonovače mnogi vide kao najvećeg afričkog aduta u Brazilu. Ova generacija je godinama na okupu, igraju treći Mundijal zaredom i Brazil im je poslednja šansa da naprave veći uspeh. Prethodno im je žreb u grupama dodeljivao Argentinu i Holandiju, odnosno Brazil i Portugaliju, a sada su imali sreće jer u grupi igraju protiv Kolumbije, Japana i Grčke. Didije Drogba će povesti ovu generaciju Slonova u poslednju veliku bitku pre nego što okači kopačke o klin. Sa fenomenalnim Jajom Tureom koji diriguje igrom, kvalitetnim napadačima poput Žervinja, Bonija, Kalua, Traorea ili Dumbije, radilicama Zokorom, Tijoteom i Romarikom, Slonovi imaju moćan tim. Ali problem je odbrana u kojoj je najpouzdaniji igrač, poslovično nepouzdani Kolo Ture. Imaju kvalitet da se nose sa svima u grupi, imaju iskustvo i zato mnogi vide Slonove kao najozbiljniji afrički sastav u Brazilu. Mnogo malera ih je pratilo prethodnih godina, možda je vreme da im Fortuna sve vrati narednog leta.

Reč selektora - Sabri Lamuši:
“Moj posao je da ovaj kvalitetan tim učinim takmičarskim i da sav kvalitet i talenat koji posedujemo pretočim u rezultat. Ova generacija može mnogo i verujem da možemo da obradujemo napaćeni narod u državi. I Drogba i ostatak tima razmišljaju da isti način. Vreme je da prođemo prvu rundu”.
------------------------------------------------------
ALŽIR

TALENTOVANE PUSTINJSKE LISICE

Alžir se na prošlom Mundijalu vratio na veliku scenu, ali ga je loša realizacija mnogo koštala. Nisu postigli ni gol, iako su otkinuli bod Englezima. Kostur tima je ostao s tim što su popularne Pustinjske lisice u prethodne četiri godine obogatile sastav plejadom talentovanih momaka koji igraju u velikim evropskim klubovima. Sofijan Feguli je jedan od najboljih igrača Valensije, Islam Slimani je zlatni džoker Sportinga, Safir Taider je velika budućnost Intera, baš kao i Isak Belofdil, od Bentaleba se mnogo očekuje u Totenhemu, Gulam je nezamenjiv kod Beniteza u Napoliju, Đebur i Sudani su rasni napadači... Trener Vahid Halilhodžić ima mnogo jači tim nego što je Sadane ima pre četiri godine u Južnoj Africi. U grupi sa Belgijom, Rusijom i Južnom Korejom su autsajderi, ali mogu da se nose sa svima njima. Alžir je zemlja koja je u potpunosti zaražena fudbalom, stadioni su dupke puni, a kada reprezentacija igra stvori se paklena atmosfera satima pre početka meča. Upravo taj veliki pritisak i očekivanja mogu da budu kočnica, a selektor Halilhodžić je već nekoliko puta hteo da digne ruke od svega zbog pritisaka sa raznih strana.

Reč legende - Rabah Mađer:
“Iskusniji smo za jedan Mundijal. Mnogi igrači su osetili šta znači igrati na svetskim prvenstvima, a sada imamo i kvalitet u napadu koji će rešiti problem realizacije. Ipak, moramo da budemo svesni da smo autsajderi u grupi i da sa tim pristupom piđemo svakom meču. Smatram da Nigerija može najviše da uradi u Brazilu od svih afričkih timova”.
-------------------------------------------------------
KAMERUN

LAV ETO I LAVIĆI

Nema više Kamerun jak sastav kao što je imao devedesetih godina prošlog veka. Sve oči su uprte u veterana Samjuela Etoa kojem će ovo biti četvrti Mundijal. Ipak, utisak je da niko previše ne veruje u Kamerun. Čak ni u njihovoj domovini, gde su igrači aktuelne generacije na meti kritika nekadašnjih asova kojiu njima ne vide dostojne naslednike. Etou se ne spori kvalitet, ali mu se zamera odnos prema dresu sa državnim grbom i nedostatku liderskih sposobnosti. Sva ta prepucavanja su stvorila lošu hemija, pa je Eto jedno vreme proveo van reprezentacije. Trener Folker Finke insistira na formaciji 4-3-3, iako je defanziva jača strana ovog tima, pa je i zbog toga privukao strelice kritičara. Kamerunskim Lavovima je rak-rana pozicija ofanzivnog veziste ili plejmejkera koji će Etoa, Čupa Motinga i ostale napadače snabdevati kvalitetnim loptama. Aleks Song i Stefan M'Bija su pouzdani manevristi, ali nemaju dozu kreacije neophodne ovom timu. Sav teret će pasti na Etoa koji će se u Brazilu verovatno oprostiti od nacionalnog tima i ima ogroman motiv da to uradi na uspešan način. Da zapuši usta dežurnim kritičarima. Problem je što ih u grupi čekaju prvi favorit i domaćin Brazil, mnogo iskusnija selekcija Hrvatske i uvek nepredvidi Meksiko. Kameruncima će zaista biti potrebno čudo...

Reč legende - Fransoa Omam Bijik:
“Kamerun nema dovoljno kvalitetan tim da parira južnoameričkim selekcijama i Hrvatskoj. Samjuel Eto nikada reprezentaciji nije dao onoliko koliko je klubovima u kojima je igrao. Takođe, naš mentalitet je da kada igramo afrička takmičenja verujemo domaćim igračima, a onda im okrenemo leđa kada se plasiramo na SP i zovemo igrače iz Evrope koji ne osećaju važnost igranja u reprezentaciji”.
-------------------------------------------------------
NIGERIJA
SUPERTRENER ZA SUPERORLOVE

Posle velikih uspeha generacije iz devedesetih godina prošlog veka, nigerijski reprezentativni fudbal je zapao u krizu. Spasilac se ukazao u liku selektora Stivena Kešija koga smatraju najboljim afričkim trenerom i vrsnim taktičarem. Mnogo polaže i na psihološki pristup ekipi i održavanje reda i discipline. Zahvalio se svim onim zvezdama koje su birale kada hoće da igraju za reprezentaciju i pružio veliku šansu igračima iz domaćeg prvenstva, što se pokazalo kao pun pogodak, pa je Nigerija mimo svih očekivanja osvojila titulu prvaka Afrike prošle godine. Rešio je i problem menadžera koji su imali veliki uticaj kod prethodnih selektora i koštali Nigeriju boljih rezultata. Keši ima gotovo očinski odnos prema fudbalerima, a pogotovo mu veruju mladi i neafmisiani fudbaleri iz domaćih klubova kojima je Keši pružio priliku da se kroz reprezentativni dres izbore za inostrani angažman i reše egzistencijalno pitanje. Stvorio je harmoniju u timu i izbrisao razliku između zvezda iz inostranstva i domaćih fudbalera. Čim bi zvezde iz evropskih klubova počele da se žale, pokazao bi im vrata svlačionice i brisao ih iz nacionalnog tima. Tako je bilo sa Odemvingijem, Učeom, Taivom, Jobom... Na taj način je nametnuo autoritet i prosto uzeo poštovanje od igrača. Zato je selektor najveći adut Superorlova koji mogu i da se pohvale igračima poput Emenikea, Obi Mikela, Mozesa koji su „progutali“ svoja velika imena i potpuno se stavili u funkciju kolektiva. U grupi sa Argentinom, BiH i Iranom, Nigerijci se s pravom nadaju plasmanu u drugu fazu takmičenja.

Reč legende - Džej Džej Okoča:
“Na papiru smo dobili korektnu grupu i mislim da možemo da prođemo dalje. Imamo tim koji puca od talenta i potencijala, ali i nedostatak iskusnih fudbalera. Valjda je vreme da i nas sreća konačno pogleda. Ubeđen sam da neka afrička selekcija može da osvoji Mundijal i verujem da se to može desiti već u Brazilu”.
----------------------------------------------------
GANA

CRNE ZVEZDE ZA KORAK DALJE

U debitantskom nastupu pre osam godina, Crne zvezde su došle do osmine finala. Pre četiri godine su otišli korak dalje, ali ih je Suarezova ruka zaustavila na putu do polufinala. Euforija u ovoj zemlji je velika, učešće reprezentacije na svetskom prvenstvu je gotovo postalo pitanje nacionalnog značaja. Država je za potrebe priprema nacionalnog tima izdvojila čak 20.000.000 dolara, stručni štab je obogaćen svim mogućim vrstama stručnjaka, među kojima je i čuvena doktorka Marijana Kovačević, a mnogo novca je dato i zvaničnom trubaču-zabavljaču! Međutim, spekuliše se o lošoj atmosferi među reprezentativcima, a u javnost je procurila informacija da su dugogodišnji saigrači Pantsil i Mensa u svađi zbog Pantsilove bivše žene. Selektor Kvesi Apija takođe nema veliko poverenje javnosti, a sprekulisalo se čak da će mu biti nametnut savetnik u liku Milovana Rajevca, što dovoljno govori o Apijinom autoritetu. Apija veruje starim snagama poput Muntarija, Mense, Asamoe Đana ili Esijena, ali ne računa na Kevina Prinsa Boatenga koji je okrenuo leđa nacionalnom timu. Osveženje u odnosu na Južnu Afriku su braća Aju (sinovi legendarnog Abedi Pelea), Asamoa iz Juventusa i brzonogo krilo Atsu. Oni bi mogli da budu sveža krv koja će pomoći Crnim zvezdama da prebrode „grupu smrti“ sa Nemačkom, Portugalijom i SAD-om i da u nekim ludim snovima nadmaši rezultat od pre četiri godine. Ipak, želje su jedno, a realno mogućnosti Gane nešto sasvim drugo...

Reč legende - Sami Kufur
“Pritisak će biti ogroman jer smo učešćima na prethodna dva Mundijala postavili visoke standarde i narod sada očekuje da to makar ponovimo. Ono što me raduje je da imamo nekolicinu iskusnih igrača koji umeju da se bore sa takvim pritiskom. Ipak, od svih afričkih selekcija, najveće šanse dajem Nigeriji”.
---------------------------------------------------------
(FOTO: Action images)