Odbrana od papira, struka bez rešenja

Slom. Samo što je počeo avgust, Partizan je blizu da opet odustane od borbe za titulu. Kod Miroslava Đukića je izdržao do novembra, pod komandom Zorana Mirkovića sve je bilo gotovo u oktorbu, Savo Milošević je 1. septembra prošle godine digao ruke posle remija sa TSC-om, a da se Parni valjak kreće unazad pokazaje tabela Superlige posle dva kola, već u osmom mesecu sadašnji tim demonstrira da nije dorastao napadu na prvo mesto.

Potrebne su mu korenite promene. Pre svega u odbrani, direktnom krivcu za jednu od najvećih sramota kluba još od Zaglebja. Može da se izgubi od jačeg od sebe (Bešiktaš, Dinamo Kijev), u finalu kupa (Vojvodina), klubova od tradicije (Radnički), pedigrea (Napretka) ili ambicije (Čukarički), ali šamar u Novom Pazaru predstavlja neoboriv dokaz o nemoći struke u aktuelnom trenutku i poroznost defanzive, nalik brodu od papira. Naspram amaterskog i jedva sklepanog tima poslednja linija tima Sava Miloševića izgledala je – izgubljeno.

Potporu utisku daju imena igrača koji su je nadmudrili. Nemanja Nedeljković (realizator jedanaesterca) lane je igrao za Zlatibor iz Čajetne, Nemanja Perić (strelac za 2:2) minulu sezonu proveo u dresu Dobanovaca, dok je Šefkija Resić (naterao Nemanju Miletića da postigne autogol) stigao iz Sarajeva, posle pozajmice u Tuzli. Ako se zna da je u Kruševcu crno-bele matirao Srđan Kočić, donedavno uzdanica Kolubare, dolazimo do saznanja da odbrana Partizana ne može da se nosi ni sa igračima prvoligaškog ranga!?

Sramota je veća usled činjenice da su je još tokom priprema matirali Trepča, Mladost iz Lučana, čak i Zlatibor. Sve velikani ovdašnjeg loptanja!? I pre toga je bilo očigledno da odbrana ne predstavlja kremen-kamen, da je najslabiji deo ekipe, ali da je ovoliko loša malo ko je mogao da pretpostavi. S tim da je teško razlučiti kolika je krivica igrača, a kolika – struke!

Govor tela Nemanje Miletića sugeriše da se zasitio igranja desnog beka, čak je javno priznao da mu se vraća u centralni deo, igleda da ga niko nije čuo. Bojan Ostojić na početku sezone nije senka lidera kakav je bio pre korone, nesvojstveno gubi lopte i šalje poprečne pasove u opasnoj zoni, korisne po protivnika. Uroš Vitas jeste izborio penal u Kruševcu, ali je u Novom Pazaru predstavljao veću opasnost po sopstveni gol i (još) nije „kliknuo“ sa Ostojićem. Preko strane koju pokriva Slobodan Urošević u sredu su pala dva gola. Nisu to loši igrači, ali su im reakcije loše i posledica nedovoljne koncentracije, možda i motivacije, eventualno izostanka valjane konkurencije za mesto u ekipi.

Najveći Miloševićev problem je u tome što startere nikog ne ugrožava i što na klupi u prva dva kola nije imao fudbalera za koga bi mogao da garantuje da će odigrati bolje od postojeće poslednje četvorke. Možda će od nedeljnog susreta sa Javorom Maki Banjak postati faktor stabilnosti, međutim, kamerunski štoper je došao u Beograd posle traumatičnog završetka prvenstva Slovenije, za nekoliko golova direktan je krivac i tek mora da se potvrdi da je zaista bolji od Ostojića i Vitasa da bi nekog od njih istisnuo iz prvih 11.

Na oba takmičarska meča u sezoni napad Partizana je odradio posao. Odbrana nije. Tri gola u Kruševcu i dva u Novom Pazaru po logici stvari trebalo bi da budu dovoljna za šest bodova, jer se retko, baš retko, dešava da bilo koji superligaš u ofanzivnom segmentu parira crno-belima. Nevolja je što golgetersku produktivnost Bibarsa Natha, Sejdube Sume, Takume Asana, čak i Umara Sadika (iako nije pogodio cilj, na oba susreta bio među boljim pojedincima) ne prati defanzivna čvrstina. Samo ukoliko su linije uravnotežene ekipa može da računa na povoljan rezultat. Ovako je osuđena na kolaps.

Bilo bi pogrešno, nepravedno i površno prst krivice uperiti samo u Miletića, Ostojića, Vitasa i Uroševića. Jednako, ako ne i više, odgovorni za havariju na početku sezone su Savo Milošević i Radovan Ćurčić. Prvi, jer je problem oličen u podatku da je u postokoronarnom fudbalu svaki tim sem Crvene zvezde makar jednom tresao mrežu Partizana (Mladost, Radnik, Čukarički, Vojvodina, Napredak po jednom, Novosađani dvaput u finalu kupa, a Spartak i Novi Pazar čak po triput). Drugi, zato što je doveden da popravi igru u poslednoj liniji i ne samo da nije u tome uspeo, nego se Partizan posle priprema brani neubedljivije nego u završnici prošle sezone. Golovi od igrača drugorazrednog kalibra pokazuju da „ič“ nije napredovao.

Logika nalaže da Ćurčić, kao stručnjak koga bije glas da je pronikao u srž defanzovnog fudbala, makar malo „zategene“ taj segment, ali otkako je zamenio Milana Đuričića na funkciji pomoćnog trenera očekivani i Miloševićevim rečima najavljeni pomak se ne primećuje. Naprotiv. Da je problem sistemske prirode može se zaključiti i po tome što su osim pogodaka i Napredak i Novi Pazar stvorili još po najmanje dve-tri izgledne situacije. Zapažanje: sva četiri gola primljena su iz tranzicije.

Koliko je niz bez primljenog gola u sudarima sa Crvenom zvezdom pohvalan za igrače i njihovu struku, toliko košmarni početak nameće temu odgovornosti. U prvi plan stavlja pitanje: šta je urađeno kako bi se nadomestio odlazak Strahinje Pavlovića u Monako? Imali su u Humskoj šest meseci da smisle kako bez talentovanog štopera i rešenje još nisu pronašli. Tek se sad vidi koliko je mladi reprezentativac značio Miloševiću i da nisu bez osnove teze pojedinaca kako nije tim izbacio Pavlovića, nego je Strahinja držao celu odrbranu na tinejdžerskim plećima. Uprkos povremenim „žutim minutima“, Partizan sad nema igrača ni izbliza Pavlovićevih kvaliteta.

Novca ima. Bar tako kažu u Humskoj. Dobili su 10.000.000 evra od Monaka i na novajlije potrošili 500.000. Osim potpisa Makija Banjaka, koji tek mora da potvrdi da je sposoban da odmeni Pavlovića, ništa konkretno nisu uradili da osveže i(li) osnaže odbranu. S tim što je ostaje dilema da li je Savo Milošević inicirao takvu politiku rečima kako „ima namešten tim“ ili mu čelnici nisu izašli u susret ako je zahtevao još nekog osim Kamerunca.

Sav besmisao Partizana vidi se po tome što je bio jak na rečima, celo leto najavljivao borbu za titulu, a onda u sedmici kad je večiti rival angažovanjem Gelora Kange (prethodno i Aleksandra Kataija) pokazao koliko mu je stalo do odbrane trona promovisao – Dušana Lalatovića!?