Od startera za Junajted u Ligi šampiona do vodoinstalatera: Živopisni put Fergusonovog štopera

Gostovanje bez rezultatskog zanačaja za Junajted na Rijazoru marta 2003. godine u okviru druge grupne faze Lige šampiona bilo je prilika Aleksu Fergusonu da među startere protiv Deportiva uvrsti Lija Rouča, u tom momentu 23-godišnjeg defanzivca koji je samo tri meseca ranije debitovao za mančesterski klub.

Baji ljut na Solskjera zbog nepoštovanja, ne namerava da prihvati novi ugovor

Igrač koji je na gostovanju četi Havijera Irurete imao zadatak da čuva hitrog levonogog napadača Alberta Lukea, u Korunji je tako doživeo ostvarenje sna, međutim, umesto da utakmica u Španiji predstavlja odskočnu dasku, ispostavila se kao vrhunac karijere koja je brzo otišla u zaborav. Debeli sloj prašine vrlo brzo je prekrio fudbalsku biografiju Rouča koji je samo nekoliko godina kasnije promenio posao i postao vodoinstalater čime se i danas bavi.

Defanzivac je na evropskom debiju zamenjen već posle 45. minuta igre, nakon čega više nikada nije odigrao zvanične minute za klub koji je posle nekoliko meseci napustio kao slobodan igrač. Od odlaska sa Old Traforda Li Rouč je još četiri godine igrao fudbal, a potom je na igračku karijeru stavio tačku, okačio kopačke o klin i obukao radničko odelo.

"Ne kajem se zbog bilo čega u igračkoj karijeri. Jedino što bih istakao je da sam u Junajtedu bio poznat kao veoma tih, možda je trebalo da budem asertivniji i da se više družim sa momcima. Odmah posle treninga sam odlazio kući i družio se sa prijateljima iz komšiluka. Sad kad pogledam karijere saigrača poput Džona O'Šeja i Darena Flečera mislim da sam trebao da budem više poput njih, da izlazim i družim se. Verujem da bih se tako bolje uklopio u Junajtedu", premotao je film nekadašnji defanzivac za engleske medije.

Za razliku od utiska van terena gde je izgledao introvertno i slabašno, Rouč je na travnatom tepihu ostavio trag kao borbeni defanzivac koji je davao sve od sebe da ispuni zadatke trenera bilo kao štoper ili desni bek. Njega je u lokalnom timu primetio skaut mančesterskog tima Hari Mekšejn posle čega je usledio poziv iz snova za defanzivca. Rouč je prešao u Junajtedovu školu sa 16 godina gde se razvijao pod komandom Nobija Stajlsa i Brajana Kida, a iz omladinskih dana nosi samo lepe uspomene.

"Svi igrači, od prvog tima do dece akademije, jeli su u istoj menzi. U početku sam ostajao impresioniran kada sam viđao Roja Kina i Rajana Gigsa kako sede u kantini, ali sam se vremenom navikao na to. Niko nikoga nije gledao s visine. I ljudi poput Gigsa, Dejvida Bekama i Nevila prošli su kroz omladinski sistem, tako da nije bilo ega. Bilo je to kao biti deo velike porodice".

Na prelazu iz omladinskog u seniorski fudbal defanzivac rođen 1980. godine je sezonu 2000/01 proveo je na pozajmici u Vrekamu gde je odigrao svaki susret, a saigrač mu je bio sin Aleksa Fergusona Daren.

"Bio sam gladan fudbala u prvom timu, ali shvatio sam da će biti teško sa defanzivcima poput Vesa Brauna, Ronija Džonsena i Lorana Blana ispred mene. Bilo mi je teško što mi nije pružena šansa, ali istovremeno nisam želeo da odem iz kluba poput Mančester Junajteda, pa sam namerio da pokušam da impresioniram menadžera".

Rouč je uspeo da ostvari cilj te je u novembru 2001. godine debitovao u utakmici trećeg kola Vortington kupa na gostovanju Arsenalu, a duel je pripao londonskom timu rezultatom 4:0.

"Silvan Viltor je postigao het-trik, a u sećanju mi je ostao i Kanu kao veoma krupan igrač. U jednom trenutku mi je prebacio loptu preko glave i zahvatio je volje udarcem, na srću, ona je otišla tik iznad prečke inače bi to bio jedan od onih golova koji bi bili prikazivani zauvek. Ta utakmica mi je bila dobra lekcija i veliko iskustvo".

Blan i Rouč (desno), Foto: Reuters

Potom je prošlo još godinu dana pre nego što je Rouč ponovo zaigrao za Junajted. U 69. minutu utakmice sa Njukaslom šansu je dobio umesto Blana, a debi u Premijer ligi ukrasila je pobeda sa 5:3.

"Bilo je neverovatno, izaći pred 75.000 navijača na Old Trafordu. Odigrao sam dobro, ali se sećam da je Ferguson posle prišao da razgovara sa mnom. Alan Širer me je lako dobio u jednom vazdušnom duelu, pa mi je zbog toga rekao da moram odmah da ustanem i da ne dozvoljavam napadačima da mi to čine. Sećam se da sam nakon toga bio na aerodromu i neko me pitao za autogram misleći da sam Niki Bat, pa sam ga potpisao".

Mančester Junajted obara Arsenalov rekord u FA kupu

Četiri meseca kasnije, defanzivac je upisao treći, ujedno i poslednji, nastup za Junajted, na gostovanju Deportivu.

"Trenirali smo na njihovom stadionu dva dana ranije da se naviknemo na teren i zamislimo način na koji utakmica može ići. Znao sam da ću početi zbog načina na koji nas je menadžer postavio. Naravno da je bilo fantastično igrati za Junajted u Ligi šampiona, posebno s obzirom na njihovu istoriju u takmičenju. Sećam se da sam se pripremao za muziku Lige šampiona. Tek kada sam pogledao najvažnije događaje, shvatio sam kakav je to bio neverovatan osećaj - isplatio se sav naporan rad".

Engleski fudbaler je činio štoperski trio sa Blanom i O'Šejem, ali je Deportivo uspeo da pronađe rupu u odbrani i matira Rikarda, pa je Ferguson odlučio da u drugom poluvremenu šansu pruži Majklu Stjuartu.

"Igrao sam protiv Laberta Lukea i mislio sam da sam dobro odigrao, ali nisam hteo da započinjem svađu sa Fergusonom. Gigs mi je rekao da držim glavu podignutu i ​​da nisam učinio ništa loše, dok mi ser Alek nije rekao zašto sam zamenjen. Ipak, nisam želeo da previše razmišljam o tome".

Nakon tog iskustva Rouč je vraćen u rezervni tim, što ga je podstaklo da donese odluku da napusti Junajted.

"Nisam mogao da vidim jasan put do prvog tima i stigao sam do faze u kojoj sam morao da igram takmičarski fudbal svake nedelje. Jednog dana nakon treninga, ser Alek je sa mnom izašao sa terena i rekao mi da idem u Votford, ali sam želeo da ostanem na severu. Sten Ternent je želeo da me odvede u Barnli, pa sam potpisao za njih. Ferguson je rekao da ako odem i dokažem se, uvek mogu da se vratim".

-------------------------

Nikad jače! Čak do 200% bonusa za SVE Mozzart igrače.

Sve što treba da uradiš je da depozit uplatiš i bonus ostvariš.

Saznaj više OVDE.

-------------------------

Odbrambeni fudbaler se prilagodio Ternentovom stilu i izborio za mesto u startnoj postavi, ali je potom ulogu šefa stručnog štaba preuzeo Stiv Koteril koji je na poziciju desnog beka doveo Majkla Dafa. Defanzivac se ponovo vratio u Vrekam 2005. godine, ali je usled povreda napustio klub na kraju sezone 2006/07. Tada, sa samo 27 godina, već je izgubio glad i interesovanje za fudbal.

"Vraćao sam se kući i nisam želeo ni da gledam fudbal na televiziji. Otišao sam u Rojal Antverpen gde je Voren Džois, koji me je trenirao u Junajtedu, bio menadžer. Trenirao sam sa ekipom dve nedelje, ali momak koga je trebalo da zamenim nije napustio klub, tako da nije došlo do ostvarenja saradnje".

Nakon odustajanja od profesionalnog fudbala, asocijacija igrača je pomogla Rouču da se prekvalifikuje te sada stalno radi kao vodoinstalater. Vlasnik je preduzeća, a paralelno trenira mališane do 11 godina u Buriju.

"Imao sam nekoliko kolega radnika na gradilištima koji su me pitali o Junajtedu i kako sam završio ovde. Ume da bude prilično zamorno, tako da ne idem i vičem o tome da sam igrao za Junajted. Mislim da bi danas mlade igrače trebalo naterati da uče nešto osim fudbala, kako bi sposobni za stvarni svet. Većina njih verovatno nema plan da se povuče".

Rouč je danas otac dvoje dece, a neretko se vraća na Old Traford kao analitičar za Opta Sports.

"Uživam i radim na mnogim utakmicama u Junajtedu, ali i u Manchester Sitiju", naglasio je nakadašnji fudbaler.

Na mnogo načina Roučeva karijera se zaokružila i dobila formu, ali ne onako kako je mogao da očekuje te noći u Španiji davne 2003. godine...