Od operacije kolena do prvenca u Čuki za dva meseca: Tomovićeva kandidatura za glavne uloge na Brdu
Vreme čitanja: 6min | sre. 29.06.22. | 10:18
Novajlija u redovima belo-crnih golom ukrasio povratak posle teškog perioda
(od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Slovenije)
Od povrede kolena koja je zapretila da ugrozi planove tokom letnjeg prelaznog roka, preko operacije meniskusa, pa sve do prelaska iz Proletera u Čukarički i prvenca na pripremama za Brđane, neverovatan je put koji je Stefan Tomović prešao za samo dva i po meseca.
Izabrane vesti
U 37. minutu gradskog duela sa Vojvodinom u okviru 30. kola Superlige Srbije talentovani ofanzivac doživeo je povredu koja je ujedno označila kraj sezone za njega. Odvojivši ga od terena na nekoliko meseci, peh koji je doživeo na Karađorđu doveo je u pitanje planove Kruševljanina rođenog 2001. godine, uveliko prisutnog na listi igrače koje prate brojni klubovi. Ipak, peh koji je sa sobom doneo dozu neizvesnosti nije uticao da Čukarički odustane od angažmana talentovanog fudbalera, a već prva izdanja nagovestila su da su Brđani napravili ispravnu odluku.
"Na utakmici protiv Vojvodine u jednom trku sam osetio neko pucanje i ispostavilo se da je meniskus. Povrede najviše utiču na glavu i na mentalni aspekt. Teško mi je palo, posebno jer prethodno nisam imao iskustva sa sličnim situacijama, ali je hvala Bogu sve prošlo kako treba, vratio sam se, odradio oporavak. Tokom pauze nisam razmišljao o budućnosti i prelaznom roku. Više sam bio fokusiran na povratak. Gledam da se što manje opterećujem stvarima na koje ne mogu da utičem. Dosta sam se spremao, i individualno sam radio prilično kako bih se vratio. Još mi nedostaje snaga u nozi, potrebno je vreme da je vratim, ali prezadovoljan sam. Trudio sam se da što pre dostignem nivo da ponovo budemm u konkurenciji i nadam se da ću biti od koristi ekipi već od prvih izazova", počeo je razgovor za Mozzart Sport Tomović.
Oporavak koji je sada već u završnoj fazi ukrasio je prvi gol u novoj sredini, u proveri protiv Brava.
"Gol znači za samopouzdanje, posebno posle pauze duže od oko tri meseca. Utisci su fenomenalni, zahvalan sam treneru i upravi na ukazanoj šansi. Vraćam se polako, svi u klubu su bili upoznati sa mojom povredom, postepeno se vraćam, biće sve kako treba, ali zbog oporavka još imam limitiranu minutažu. Protiv Brava sam se osećao bolje u odnosu na prethodnu utakmicu i osetan je napredak. Trudim se da ne mislim na povredu, da se ne osvrćem na period iza mene".
Nakon ispsdanja Proletera iz elite, Tomović je kao jedan od zapaženijih igrača Novosađana bio na radaru nekolicine klubova, ali je odabrao da se preseli na Banovo brdo.
"Imao sam dosta ponuda iz Superlige, ali i neke iz inostranstva. Mislim da sam napravio pravi potez dolaskom ovde za dalju budućnost i razvoj. Nisam želeo da žurim sa inostranstvom. Smatram da sam prizemna osoba što se tiče životnih i odluka u karijeri. Srećan sam jer imam dobre ljude oko sebe, sa kojima popričam o svakoj opciji".
Adaptaciju u Čukaričkom Tomoviću je znatno olakšala činjenica da je sa brojnim novim saigračima u klubu sarađivao kroz reprezentativne selekcije.
"Imao sam sreću da sam dosta momaka poznavao pre dolaska, te mi je bilo lakše da se adaptiram. Svi su me prihvatili na fenomenalan način, od igrača preko uprave do trenera. Dosta mladih saigrača poznajem iz reprezentacije poput Mićovića i Rogana. Cimer sam sa Adžićem, jer smo tako smo raspoređeni, ali smo se odlično uklopili, slažemo se na terenu i van njega. Dobar je momak, ne gledam ga kao konkurenciju i nadam se da ćemo igrati zajedno. Verujem da u tandemu možemo značajno da pomognemo ekipi. Pričamo dosta o fudbalu van terena i smatram da to može da pomogne da se bolje razumemo u igri."
Prikazano u dosadašnjim kontrolnim duelima nagovestilo je da će perspektivni vezista predstavljati pojačanje za Brđane, a bivši igrač Proletera i Brodarca sa nestrpljenjem očekuje borbe na tri fronta.
"Klub je ove godine postavio najviše moguće ciljeve i s obzirom na prošliu godinu znatno se unapredio što se vidi kroz pojačanja i uloženi novac. Čukarički juri Evropu koja je na nišanu svake godine, ali i što bolji plasman. Nadam se da će Čuka još jednom potvrditi da je među tri najveća kluba u državi".
Prelasku među belo-crne iz Proletera prethodilo je proleće koje Tomović neće pamtiti po dobrom. Uz već pomenutu povredu senku je bacila i činjenica da je njegov tim ispao iz elite.
"Prvi put se desilo da jedna ekipa bude četvrta na polusezoni, a da na kraju ispadne iz lige. Nikad nisam čuo za takav scenario i zaista ne znam šta da kažem. Bio je to težak trenutak za sve nas tamo. Zaista nemam jednu lošu reč da kažem za Proleter i te momke, radi se o dobrim igračima. Ne znam šta se dogodilo. Razgovarali smo nakon ispadanja i očigledno da je falio faktor sreće. Ne znam kako bih to objasnio, zaista neverovatna stvar".
Ipak, period proveden u Novom Sadu i prvo superligaško iskustvo ostaće u pozitivnom sećanju novajliji na Banovom Brdu. Među brojnim lepim trenucima, jedan od najupečatljivijih iz perspektive 20-godišnjeg igrača je pogodak protiv Crvene zvezde u prolećnom porazu (1:2).
"Prelep je osećaj dati gol u takvim utakmicama. Ne postiže se svaki dan pogodak protiv nekog od večitih. Osećao sam se odlično, nažalost ostali smo bez bodova. Utakmmica sa Zvezdom je ostavila trag na nas. Prethodno smo igrali duel u Kragujevcu i pobedili, a potom ni u jednom susretu nismo slavili. Protiv Zvezde smo čak bili i blizu pobede, imali neke šanse na 1:1 i bez dileme je poraz u toj utakmici uticao dosta na dalji rasplet, ali smo sami krivi. Nismo smeli da dopustimo sebi neke stvari".
Izbor urednika
Istakao je Tomović potom značaj upravo Proletera kao prve sredine u kojoj je okusio superligaški fudbal, ali se vratio i na fudbalske početke.
"Prošao sam Napretkovu školu, ali sam potom u Trajalu igrao u omladinskom pogonu, a odatle otišao u Beograd. Ne znam mnogo momaka iz Kruševca koji su postigli nešto u sportu, pogotovo u fudbalu, iako mislim da u tom gradu ima pregršt talentovane dece. Nažalost, ne ulaže se mnogo u najmlađe. Nisam dobio pravu šansu u Kruševcu. Smatram da je sijaset talenata i šansa je upravo to što im nedostaje. Ipak, nije mi žao nijednog koraka na dosadašnjem putu, svaki se ispostavio kao ispravan. Proleter i Brodarac su dva kluba koja će mi ostati u najlepšem sećanju. U Brodarcu su mi pružili šansu posle dužeg perioda tokom kojeg nisam igrao. Ukazali su mi ljudi iz Brodarca i Proletera priliku da igram i zahvalan sam im na poverenju".
Upravo u dresu Brodarca Tomović je stekao status reprezentativca u svom uzrastu, međutim zbog povrede kolena propustio je poslednje izazove generacije 2001. Orlići su ovog proleća okončali kvalifikacije za Evropsko prvenstvo fijaskom, a tačku na razočaravajući ciklus stavio je remi sa Farskim Ostrvima (2:2).
"Proveo sam sa tim momcima brojna okupljanja i svašta smo prošlil. Pregršt je talentovanih igrača koji igraju na stvaro visokom nivou u Superligi i inostranstvu i zaista ne znam šta je bio problem. Definitivno se nije očekivalo da u dve utakmice sa Faranima ne pobedimo ni jednu. Obe smo odigrali nerešeno i to nas je u principu i koštalo plasmana".
ŠPANIJA I HOLANDIJA DESTINACIJE O KOJIMA SANJA
Iako je tek stigao na Banovo brdo, Tomović ne skriva visoke ambicije, te pred sobom ima već zacrtan dalekometni cilj. Uz napomenu da je fokusiran na izazove u belo-crnom dresu vezista je otkrio koje zemlje bi voleo da predstavljaju njegovu krajnju destinaciju.
"Smatram da mi ne bi odgovarale fizički zahtevnije lige poput Premijer lige. Najviše mi se sviđaju Španija i Holandija, smatram da bih se zbog svojih karakteristika tu najbolje snašao. Naši igrači u Holandiju idu sa razmišljanjem da je to smešna liga, ali se dokazalo da rastu iz godine u godinu što se tiče kvaliteta".
NBA ISPRED FUDBALA, TETOVAŽA POSVEĆENA DŽORDANU
Van svih šablona, Tomović tokom slobodnog vreemena mnogo više voli da prati košarku i druge sportove nego fudbal.
"Nemam fudbalskog uzora, niti sam imao ikada nekog idola u životu, a zanimljivo je da generalno ne pratim dosta fudbal. Veću pažnju posvećujem drugim sportovima, pre svega košarci. Bio sam veliki navijač San Antonio Sparsa, a u poslednje vreme volim Hjuston. Posebno volim Majkla Džordana zbog kojeg imam tetovažu broja 23. Tokom prethodne tri-četiri godine pogledao sam i pročitao mnogo toga vezanog za njegov rad i karijeru i impresioniran sam zaista", kazao je novajlija među Brđanima.