Od nestašnog dečka do najboljeg igrača lige: Povratak titule u Split donosi mu status božanstva u Hajduku
Vreme čitanja: 5min | pon. 06.12.21. | 18:32
Bili posle dosta vremena zaista mogu do naslova prvaka u Hrvatskoj, a Marko Livaja je golom i asistencijom bacio Dinamo na kolena raspalio atmosferu u Dalmaciji. Nekadašnji napadač Intera i Atalante ima sezonu iz snova - prvi put je postigao dvocifren broj golova u šampionatu, a kruna mandata na Poljudu je sinoćnja "eksplozija" u Zagrebu
Od statusa nestašnog dečka hrvatskog fudbala Marko Livaja je za manje od godinu dana otkako je stigao na Poljud stekao status megazvezde. Naterao je ljude u Hrvatskoj da ga gledjau drugim očima, maknuo se od problema i usredsredio na teren. Za navijače Hajduka, koji čeznu za povratkom naslova prvaka, postao je božanstvo. Ubedio ih je prilikom prvog kontakta sa loptom da Hajduk ima vođu sposobnog da okonča sušu u Dalmaciji i prekine dominaciju Dinama.
Zavladala je Livajamanija u Splitu, prošila se na čitavu Hrvatsku kada je desetka Hajduka letos odlučila da ostane na Poljudu. A, situacija je “izmakla kontroli” na Maksimiru. Priča oko Marka Livaje dostigla je tačku usijanja. “Eksplodirao” je napadač Hajduka u prvom susretu sa Maksimirom. Koračao je San Sirom, rimskim Olimpikom, Nou Kampom i drugim velelepnim zdanjima širom Starog kontinenta, ali se do sinoć nije predstavio Maksimiru i zagrebačkoj publici. U nekoliko poteza dao joj je odgovor zašto je najbolji igrač koji trenutno rola loptu po Hrvatskoj.
Izabrane vesti
Teofil-Katrinu je u nekoliko navrata namestio kičmu, nije Francuz mogao ni lasom da ga uhvati. Ništa bolje nisu prolazili ni ostali defanzivci Dinama kada ih je Marko Livaja napadao licem, slično se proveo i Danijel Štefulj. Na identičan način Marko Livaja je kod oba gola izbacio prvo Teofil-Katrina, a potom i Štefulja. Primirio je savršene dubinske lopte Josipa Eleza grudima, dao sebi for i kod prvog bocnu loptu preko Dominika Livakovića. Kod drugog nesebično je dodao do Emira Sahitija – nekoliko minuta ranije ušao s klupe u igru – koji je pucao kroz noge Josipu Šutalu. Golman Modrih pogledom je ispatio loptu u gol.
Drugi odigran “večiti derbi” u dresu Hajduka, učinak: dva gola i asistencija. Ofanzivac za kojim je Hajduk vapio.
Dolazak, a kasnije i ostanak Marka Livaje na Poljudu bio je prvi vesnik da se nešto pozitivno menja u jednom od najvećih klubova u regionu. I da ove sezone Hajduk neće isključivo pretiti iz “prazne puške”, već da je zaista kadar da se pobije za naslov prvaka. A, da bi san postao java, Hajduku je neophodan zdrav Marko Livaja. Jer videlo se u kvalifikacijama za Ligu konferencije, ali i u ligaškim mečevima, koliko je Hajduk ranjiv kada igra bez prve violine.
Doduše, bilo je nešto – mnogo toga – i do švedskog stratega Jensa Gustafsona, pod kojim je Hajduk bio raštimovan orkestar. Da klupska uprava nije presekla na vreme i, za sada, čini se, pogodila sa odabirom trenera kada je taj posao poverila Valdasu Dambrauskasu, pitanje je da li bi Hajduk pucao od samopouzdanja na Maksimiru, a Marko Livaja okružen letargičnim saigračima bio sposoban da pruži jednu od najboljih individualnih izvedbi koje je video hrvatski “večiti derbi” u ovom veku.
Sve ono što je Marko Livaja demonstrirao na Maksimiru, krasilo ga je tokom čitave kariejre. Zato ga je kao tinejdžera milanski Inter i doveo na Đuzepe Meacu. Prepoznala je i Atalanta u Livaji to nešto… Prepoznala je igrača poteza, ofanzivca koji iz dodira ili dva može da reši utakmicu. Dobila je igrača koji pravi ekscese na terenu i van njega. U Bergamu je ostao upamćen po patosiranju srpskog reprezentativca Ivana Radovanovića.
"Posle jednog duela, on mi se uneo u lice. Kada sam pokušao da se odmaknem i okrenem, pesnicom me je pogodio u vilicu. Sreća da sam bio okrenut, jer da me je udario u nos, sigurno bi ga polomio", rekao je Radovanović.
Apenini nisu bili plodno tle za Marka Livaju. Ni Pirineji, ni Rusija, ni Švajcarska. Temperamentni Splićanin je tek u atinskom AEK-u pokazao delić raskošnog talenta sa kojim je postao šampion. Prirastao je za srce navijačima, bili su na istoj talasnoj dužini, a Marko Livaja je konačno igrao u kontinuitetu.
“Ludu glavu” podesio je, kada se pomene nije to bilo zbog stvari van terena, već zbog onoga što pruža Atinjanima na tarenu. A, ipak, ni tamo nije doživeo potpunu afirmaciju, ali jeste zauzeo pravi kurs. Sve je došlo na svoje tek u Hajduku… Po povratku u Split lepila mu se etiketa propalog talenta, igrača koji je malo toga napravio u inostrantstvu, pa se odlučio vratiti u dalmatinski krš i ostvariti dečački san. I pokušati da izbori još jedan unosan ugovor na Istoku ili ponovo da “prevari” nekoga iz “liga petice”. Prevarili su se samo oni koji su ga prerano otpisali.
Marko Livaja igra fudbal života u Hajduku, i ima sezonu iz snova. Bajka će postati tek ukoliko Hajduk vrati naslov prvaka u Split. A, Marko Livaja biće prvi među jednakima.
Izbor urednika
Energija i temperament nisu iščezli preko noći, samo su kanalisani u pravom smeru. Marko Livaja je sazreo u Grčkoj, vratio se u Hajduk iz koga je prešao u Inter kao formiran igrač i zreo čovek. Od zime, pa sve do proleća mučio se da zatrese mrežu – do derbija sa Dinamom u maju pogodio samo protiv Lokomotive – ali tu su bile asistencije. Šest do prvog gola, posle još jedna, i završena polusezona sa šest golova. Najbitniji onaj protiv Lokomotive u poslednjem kolu. Gol i asistencija u paketu za izlazak na evroscenu.
Kada gol je Hajduku visio mač iznad glave, Marko Livaja se ukazivao kao spasilac. Valjda zato i ima specijalan status u rodnom Splitu i Dalmaciji.
Odluka da ostane u Hajduku ispostavila se kao najbolja u karijeri. Dobitna kombinacija i za njega i za klub. Postigao je prvi het-trik u kariejri – protiv Istre – zaigrao za reprezentaciju Hrvatske i u prvom startu, protiv Slovenije, postigao gol. U šampionatu Hrvatske sa ovim u “večitom derbiju” stigao je do kote od 12 golova, što mu je već sada daleko najbolja sezona u karijeri. A, ima još da se igra… I to koliko.
Transformisao je nestašni dečko hrvatskog fudbala Hajduk koji se već na zimu oprašta od naslova prvaka u tim koji veruje da može do titule i vodi ravnopravnu borbu sa Dinamom, Rijekom i Osijekom. Koju godinu ranije bi na zimu imao za Modrima dvocifren zaostatak. Istina, nije samo do Marka Livaje, ali nekadašnji napadač Intera, u neku ruku, jeste bio inicijalna kapisla. Na talasu Livajamanije raspirila se euforija na Poljudu.
Novo rukovodstvo ojačalo je sve linije tima, a svakako je u Marka Livaju najzvučnije pojačanje bio dolazak Filipa Krovinovića. Vratio se Lovre Kalinić, došao Jan Mlakar, doveden je Gergo Lovrenčič… Jedino gde su sporski direktor Mindaugas Nikoličius i njegovi saradnici pogrešili je izbor trenera. Ali su pravovremeno napravili rez, odstranili su najslabiju kariku iz lanca – Jensa Gustafsona, i postavili za klupsko kormilo Valdasa Dambrauskasa.
Kako mu je krenulo u Splitu, ne žali Valdas Dambrauskas što mu je Crvena zvezda uručila otkaz. Pronašao se na Poljudu i ima priliku da bude upamćen kao čovek koji je vratio titulu u klub koji je zaštitni znak Dalmacije. Posle izdanja Hajduka u Zagrebu, i plesa Marka Livaje na maksimirskom travnjaku, više niko ne uzima Hajduk zdravo za gotovo.
Dalmacija sada zaista veruje da Hajduk može do titule i konačno ima čemu da se nada, jer ima skaldan tim i najboljeg igrača u Hrvatskoj.