Od naslednika Saše Ilića do trećeligaškog društva: Partizan kao ispunjenje sna, Niš greška karijere

Bilo je to polufinale Kupa Srbije u sezoni 2018/19. Partizan je u Nišu protiv Radničkog branio gol prednosti iz prve utakmice. Na terenu Čaira se zagrevao momak za koga je do tada malo ko čuo - Lazar Pavlović. Rezonsko razmišljanje bilo je: "ovaj će sigurno biti na klupi, neće ni ulaziti u igru", međutim, tadašnji (i sadašnji) trener Parnog valjka Savo Milošević povukao je izuzetno hrabar potaz i tek punoletnog Pavlovića stavio u startnih 11, na poziciju ofanzivnog veznog, sa sve desetkom na leđima.

Momak rodom iz Obrenovca odužio se tako što je odigrao kao da ima barem 100 utakmica među seniorima, bez trunke treme ili straha. Bio je jedan od najbojih na terenu i pomogao crno-belima da izbore plasman u finale, kasnije i osvoje trofej protiv Crvene zvezde golom Bojana Ostojića.

Svi su pomislili: Partizan je konačno dobio naslednika Saše Ilića. Igrom sudbine, Pavlović je zablistao baš u trenucima kad se legendarni kapiten kluba iz Humske opraštao od fudbala. Ličilo je na primopredaju štafete, ali - nije se desilo. Pavlović je od Partizana, preko neigranja na Kipru i povratka u Mozzart Bet Superligu (Radnički Niš, Voždovac) došao do toga da igra u Srpskoj ligi Beograd, za Ušće.

"Fenomenalan je bio osećaj kad sam debitovao za moj voljeni klub, bilo je to ostvarenje dečačkog sna. Nisam osećao nikakav pritisak, u profesionalnom sportu je to najnormalnija stvar, kao što je i uobičajeno da ima presije kad igraš za veliku sredinu kao što je Partizan", istakao je Pavlović u razgovoru za Mozzart Sport.

Posle dobrog starta, usledila je stagnacija, imao si sve manju minutažu. Da li misliš da si zasluživao veću šansu, ili možda kriviš sebe i kakav si odnos imao sa rukovodiocima kluba?

"Naravno da ima dosta moje krivice što se nisam izborio za veći prostor, ali isto tako, mislim da postoje i druge stvari koje su imale uticaja na to da pokažem sve što mogu. Sa ljudima u klubu sam imao korektne odnose, ali smatram da je došlo vreme da neki drugi ljudi preuzmu klub i vrate Partizan tamo gde mu je i mesto".

Posle Humske, prvi put odlaziš u inostranstvo i to na Kipar, AEL iz Limasola. Deluje da to nije bio dobar izbor, s obzirom da ni tamo nisi dobio adekvatnu šansu?

"Imao sam opcije da ostanem ovde, ali moj izbor je bio da se oprobam u inostranstvu. Iako nisam dobio priliku u AEL-u, smatram da odlazak van granica Srbije nije bio greška".

Usledio je povratak na srpske terene i dolazak u Radnički iz Niša, kluba protiv koga si zasijao, ali i tamo si češće sedeo na klupi nego bio na terenu?

"Prvih šest meseci sam igrao redovno, posle toga - vrlo malo. Smatram da je dolazak u Radnički bila jedina moja greška. Ipak, sa godinama dolazi i zrelost. Sada sam mnogo trezveniji što se tiče razmišljanja. Smatram da su se neki treneri - ogrešili o mene. Da li su bili u pravu, to će pokazati vreme".

Posle svega što si prošao, trenutno si u Ušču, igraš Srpsku ligu Beograd, trečeligaški rang, što je mnoge iznenadilo?

"Ušće je klub sa perspektivom. Fudbaleri koji su kvalitetni vrlo brzo dobijaju šansu u IMT-u. Trenutno se nalazimo na prvom mestu i nadam se da ćemo ući u viši rang. Mnogo mi znači što sam posle dužeg vremena dobio priliku da igram u kontinuitetu. Bitno mi je da imam što više utakmica u nogama", zaključio je Pavlović za Mozzart Sport.