Od Jakinija do Prandelija i nazad, Vlahovićev odlazak iz Firence mogao bi da se ubrza
Vreme čitanja: 6min | uto. 23.03.21. | 18:44
Nekadašnji selektor Italije lansirao srpskog napadača u zvezde, s Jakinijevim povratkom postoji opasnost od nove stagnacije
“U ovom periodu mog života, našao sam se u apsurdno neprijatnoj situaciji koja mi ne dozvoljava da budem ono što jesam... Verovatno zbog prevelike ljubavi prema ovom gradu, zbog uspomene na lepe trenutke u sportu koji sam živeo, bio sam slep da prepoznam prve znake da nešto nije u redu, da nešto u meni nije na mestu”.
Snažnom, emotivnom porukom Ćezare Prandeli oprostio se od Fjorentine, Firence i Toskane, najavivši i odlazak u penziju, što je pokrenulo buru u još zbunjenoj javnosti oko razloga ovakve odluke nekadašnjeg selektora Italija, ali pre svega zašto se tako jakim rečim odjavio sa fudbalske scene.
Izabrane vesti
Prandelijeva odluka mogla bi sa sobom da povuče niz poteza i promena u funkcionisanju kluba, a sa sve izglednijim povratkom Đuzepea Jakinija odlazak Dušana Vlahovića postaje realnost. Nije da njegov izlazni transfer sa stadiona Artemio Franki ne bismo očekivali i bez ovih promena s obzirom da je u ekskluzivnom društvu fudbalera rođenih posle 2000. godine sa dvocifrenim brojem golova, ali druga šansa koju je Jakini dobio posle kraćih pregovora s Rokom Komisom, italijanskim milijarderom s američkim papirima i prvim čovekom Fjorentine, mogla bi da bude kap koja preliva čašu i pogura Vlahovića ka izlaznim vratima Viole.
Nekadašnji Partizanov izdanak nije imao preterano mnogo sreće s Jakinijem tokom jedanaest meseci zajedničke saradnje u Toskani. Jakini je uglavnom U okruglo 30 utakmica na klupi Ljubičastih samo je četiri puta odstupao od formacije 3-5-2. Iako je među najviše upotrebljavan od klasičnih napadača sa 1.304 minuta na 25 mečeva, Vlahović je kod Jakinija samo 12 puta bio starter, odnosno 13 puta je ulazio sa klupe.
Ove sezone do smene srpski golgeter je samo u tri navrata počeo utakmicu od ukupno sedam nastupa. Dobio je 300 od mogućih 630 minuta. Postigao je dva i namestio još jedan gol, što je kad se podvuče crta ukupno četiri pogotka i jedno završno dodavanje za ceo Jakinijev mandat.
Sreda, 20.45: (1,72) Srbija (3,50) R. Irska (5,40)
Najveće poverenje 56-godišnji trener iz Askolija pokazao je u Vlahovića tačno pred uvođenje pandemijskog stanja. Četiri puta zaredom odigrao je po ceo susret. Dobio je priliku da bude starter na gostovanju Sampdoriji i nije razočarao. U pobedi Viole rezultatom 5:1 Vlahović je dva puta tresao mrežu i spremio još jedan gol. Posle te eksplozije bio je u startnoj postavi u remijima s Milanom (1:1) kod kuće i Udinezea na strani (0:0) posle čega je svet stao.
Po vraćanju fudbala u koliko-toliko normalne tokove Vlahović je odigrao još ceo susret protiv Breše na domaćem terenu (0:0), da bi u Rimu protiv Lacija 27. juna zaradio onaj direktan crveni karton u nadoknadi vremena posle lakta u Patrikovu glavu.
Tada je u 63. minutu zamenio Patrika Kutronea, a zbog isključenja dobio je dva meča suspenzije. Do kraja takmičarske 2019/20 samo se još dva puta našao u startnih jedanaest – Kaljari i Spal – i u isto toliko navrata bio van protokola – protiv Intera i Bolonje – jer je Jakini poverenje dao Kristijanu Kuameu, Franku Riberiju i Patriku Kutroneu. Tačnije, pored Riberija rotirali su se Kuame i Kutrone.
Sličan je tretman Vlahović imao i na početku ove sezone. Riberi je i Hoze Kaljehon su bili najistureniji uz još jednog napadača, a to je uglavnom bio Kuame. Protiv Sampdorije 2. oktobra Vlahović i Kuame su počeli zajedno i srpski napadač je tada dao gol. Samp je ipak slavio sa 2:1 u Toskani.
Sve se okrenulo posle gostovanja Parmi. Bila je to poslednja Jakinijeva utakmica na kormilu Fjorentine u toj prvoj epizodi, a Vlahović tada nije bio ni u protokolu. Već sledeću utakmicu posle reprezentativne pauze vodio je Ćezare Prandeli. I tada su se dogodile velike promene u statusu 21-godišnjeg napadača.
Odigrao je ceo meč u porazu od Beneventa (0:1) kod kuće i od tada odigrao sve utakmice Serije A kao starter! Trebalo mu je vremena da proigra, ali Prandeli je verovao u njegove kvalitete, istrpeo njegove promašaje i slabe trenutke, pa je nagrada za veliko strpljenje i Vlahovićev dobar rad ubrzo stigla. Posle ispaljenih ćoraka protiv Beneventa, Milan, Đenove, i Atalante na Artemio Franki došao je Sasuolo i od tada kreće serija!
Tri utakmice zaredom Vlahović je bio strelac, protiv Sasuola i Verone je direktno doneo po bod, dok je veliki uspon forme krunisao u trijumfu nad Juventusom usred Torina (3:0). Vlahović je tada načeo mrežu Stare dame i najavio veliku pobedu Viole. Od tada srpski napadač postao je gotovo nezaustavljiv. Mreže je tresao protiv Lacija, Kaljarija, Krotonea, Sampdorije, Specije, kada je upisao i asistenciju, da bi vrhunac forme dostigao s onim het-trikom na gostovanju Beneventu. Reprezentaciji se priključio s asistencijom u porazu od Milana (2:3).
Kakvu je transformaciju Vlahović doživeo pod komandom Ćezara Prandelija govore sledeći podaci – na 23 utakmice odigrao je 1.890 minuta, što ga čini četvrtim najčešće korišćenim igračem u timu. Ispred njega kod Prandelija više minuta – i to neznatno – odigrali su Herman Pecelja (1.927), Nikola Milenković (1.926) i Bartolomej Drongovski (1.904). U prevodu – dvojica nosećih štopera i prvi golman. Od 23 nastupa kod Prandelija samo je jednom bio rezervista, u onom meču osmine finala Kupa Italije kada je Inter slavio u Firenci sa 2:1 posle produžetaka.
Vlahović je Prandelijevo poverenje opravdao sa 11 pogodaka i četiri asistencije! Ne samo da je bio ubedljivo najefikasniji igrač Fjorentine, već je jedini u celom timu koji je više od dva puta tresao protivničke mreže. To je, opet, verovatno razlog zašto je Fjorentina ovako loše plasirana na tabeli Serije A, ali Vlahović je uradio sve što je bilo do njega…
“Sve dugujem Prandeliju”, izjavio je pre samo pet dana Vlahović u razgovoru za Korijere delo Sport i dodao:
“On mi je dao prostor i samopouzdanje u trenutku koji je bio jako komplikovan za mene”.
Ključ zaokreta u igri mladog napadača leži u tome što ga je Prandeli uglavnom koristio kao jedinog isturenog napadača, a jako važan bio je i efekat Franka Riberija. U legendarnom francuskom ofanzivcu Vlahović je našao ne samo čoveka koji mu je uz Džeka Bonaventuru dao najveću potporu u napadu, već video i mentora, jednu od najbitnijih figura u njegovom trenutnom fudbalskom rastu.
“Posle ukidanja policijskog časa Riberi je dolazio dva sata ranije na treninge. On me je naučio da razumem kako se ponaša šampion na terenu i van njega. On je pravi fudbalski gigant. Stalno razgovara sa svima nama i daje nam savete. Pravi je uzor”, rekao je Vlahović o Riberiju.
Najefikasniji srpski fudbaler trenutno je se priprema za predstojeće utakmice reprezentacije Srbije na startu kvalifikacija za Mundijal. Dok Dragan Stojković Piksi još vaga ko bi mogao da bude startni špic iako po učinku nedoumica ne bi trebalo da bude, Vlahovića na klupskom planu tek čeka izazovan period… On sa Fjoretninom ima ugovor do juna 2023. godine i godišnju platu od 800.000 evra što ga čini jednim od najslabije plaćenih prvotimaca. Interesovanje Rome i Milana raste, a ako ni ovog puta ne bude “kliknulo“ s Jakinijem rastanak na leto bio bi neizbežan.