Od „dabogda se nikad ne vratili“ do „pazite šta radite“

Ima dana kad se fudbal igra, a nije u prvom planu. Takav je ovaj ponedeljak iz perspektive partizanovaca. Jednim okom gledaće ka Novom Pazaru, gde će izabranici Sava Miloševića pokušati da ostanu na pobedničkom kursu, ali ih mnogo više zanima pravac u kome će se klub kretati posle skupštine, zakazane za 15 časova u Sportskom centru „Zemunelo“, na kojoj će jedan Pazarac postati prvi čovek kluba. Za početak, kao vodeća figura Privremenog organa, za nekoliko meseci bi trebalo Rasim Ljajić da preuzme klub kao predsednik.

I za njega, i za odlazeće, Grobari imaju dve poruke. U pravcu Milorada Vučelića i Miloša Vazure čuće se: „Dabogda se nikad ne vratili (jer ipak su povratnici u modi)!“ Za Ljajića i njegov tim maltene skandiranje: „Pazite šta radite“. Nije to nikakva pretnja ili ultimatum, ali navijačima je dozlogrdilo da gledaju uništavanje crno-belih i zato zenice drže širom otvorenim u susret očekivanim promenama.

Samo je pitanje kakve će one biti. Istinske, zarad boljitka kluba, što valjda svi žele, ili tek kozmetičke, da se stvori privid kako se nešto veliko dešava. Da li baš?

Ta sumnja mora da se javi u svakom normalnom biću. Ako ništa drugo na bazi prethodnih „velikih promena“. Isto je bilo nezadovoljstvo javnosti radom rukovodilaca, svi su želeli da vide leđa Draganu Đuriću, jer nije vodio klub valjano, a ispostavilo se da su umesto njega došli oni koji su ga poveli u propast. Decenijska vladavina Milorada Vučelića (na različitim pozicijama) i Miloša Vazure (sve vreme bio generalni direktor, da bi u jednom trenutku prigrabio kompletnu moć) će se okončati ostavkama pred delegatima Skupštine (iste one koju su sami formirali) i ako bude sreće oni se više stvarno neće pojaviti na stadionu u Humskoj.

O njima toliko, više nisu ni zaslužili. Narod više zanima da li naslednici imaju plan kako da izbave Partizan iz gliba. Finansijskog, organizacionog, kadrovskog... Curi na svim nivoima i zato je pred Rasimom Ljajićem i njegovim saradnicima zahtevna misija.

Praktično, bez prava na grešku.

Zbog onoga što su uradili tokom igračkih karijera, Danko Lazović (trebalo bi da bude novi generalni direktor kad dođe vreme za stvarne promene, posle Izborne Skupštine za nekoliko meseci), Predrag Mijatović (potpredsednik zadužen za sportska pitanja), ta usled uticaja Ljubiše Tumbakovića dok je bio trener (sada će biti i on potpredsednik), mogli bi da dobiju grejs period od šest meseci ili godinu dana da se upoznaju sa materijom i saniraju štetu. Problem je samo što nemaju ni dan, a kamoli sedmicu ili mesec da se prilagođavaju okolnostima ili ispituju teren. Kao novajlije kad dođu u tim: ili jesu ili nisu pojačanja. Tako i budući rukovodioci moraju da rade odmah maltene savršeno, jer svaki pogrešan korak bi značio produbljivanje dubioze.

Velika su to imena, na prvi pogled će navijači dići ruku za povratak asova, jer su to ionako godinama tražili. Jedino što ostaje kao nedoumica je šta mogu da pruže Partizanu konkretno. Na primer, Lazović po okončanju igračke karijere nije radio ni u jednom klubu ili organizaciji (mada je pokušavao, kao deo tima Nemanje Vidića da uđe u FSS), iako je završio program UEFA koji ga kvalifikuje za odgovorne pozicije. Ruku na srce, videli smo na primeru Miloša Vazure da nije potrebno bilo kakvo iskustvo u sportu da bi se vodio klub. Samo što za razliku od odlazećeg, budući direktor poznaje fudbal i to je njegova velika prednost.

U klub će se vratiti i Predrag Mijatović, nekada sjajan centarfor, reprezentativac, ali je prethodni dodir za operativnim poslovima imao pre – 15 godina. Da, da, u Realu i to će, valjda, biti najveća dobit za crno-bele, ako nešto od načina funkcionisanja najvećeg kluba na svetu primeni u Beogradu. Makar savetima, idejama, pošto je sva prilika da će više boraviti u Madridu i odakle „snimati“ potencijalna pojačanja.

Tu će biti i Ljubiša Tumbaković, koji je već više puta bio rukovodilac. Najpre kao sportski direktor, pa član uprave u vreme predsednikovanja Zoran Popovića, a sad će opet biti „broj dva“. I to posle selektorskog mandata na klupama Crne Gore i Srbije. Zbog nagomilanog sportskog i životnog iskustva, ni on nema pravo da pogreši u ovoj situaciji. U svakoj drugoj bi buduća vlada imala period od 100 dana da se konsoliduje. Od ove će se tražiti doprinos – odmah.

Na kraju, kao i na početku, Rasim Ljajić ulazi u kancelariju Milorada Vučelića. Jedan političar nije dobro doneo Partizanu. Drugi mora da radi sve da uveri javnost da su mu zaista crno-beli prioritet. Samo tako može da dobije blanko podršku. Kad je već uspeo da oformi ovakav tim, ima dobru polaznu tačku. Kako ono kažu, i put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Ovaj će se tumačiti ohrabrujućim tek ako svaki naredni bude uverljiv.