K. MlađenovićOd crne rupe do evropske talije: Budimpešta mnogo uzela Voši, red je na Lale da otimaju
.webp.webp)
Vreme čitanja: 6min | sre. 15.07.26. | 09:52
Poraz od Vašaša umalo koštao Staru damu jedinog evropskog trofeja. Na Božik Areni doživela je i istorijsku bruku, ali u poslednjih 37 godina Novosađani ne znaju za poraz u mađarskoj prestonici
Stara dama se posle 11 godina vraća da odigra evropski meč u Budimpešti. Iako su poslednja sećanja iz prestonice Mađarske pozitivna, pošto je Vojvodina remizirala sa MTK-om u gostima, a potom u Novom Sadu izborila plasman u narednu rundu, istorija gostovanja crveno-belih u Budimpešti daleko je od uspešne. Novosađani su u svojoj 112 godina dugoj istoriji odigrali ukupno 11 mečeva, kako na strani Budima, tako i Pešte, pobedili su samo jednom, dva puta odigrali nerešeno i upisali osam poraza.
IZ BUDIMPEŠTE PO SKALP NAD FAVORITOM, PA PRAVAC PLEJ-OF!
Izabrane vesti
Ipak, uz remi na stadionu “Susa Ferenc“, najsvežija utakmica koja je ostala u sećanju Lala ujedno je i jedina pobeda koju su upisali u Budimpešti. Bilo je to jula 2013. godine, kada su savladali Honved u revanš meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope - 3:1. Tada je Voša, sa klupe predvođena Markom Nikolićem, a na terenu asovima poput Petra Škuletića, Stojana Vranješa, Nemanje Radoje, ali i aktuelnim članom današnjeg sastava Markom Poletanovićem – koji je tada tek napunio 20 godina – pobedila Honved Marka Rosija u gostima. Novosađani su tako upisali i drugu pobedu u dvomeču, nakon što su nedelju dana ranije slavili na Karađorđu rezultatom 2:0.
Bila je to sezona u kojoj su Novosađani sa sadašnjim strategom atinskog AEK-a na klupi stigli do plej-ofa kvalifikacija drugog po rangu Uefinog takmičenja, nakon što su u trećem kolu napravili veliki podvig i u gostima ubedljivo savladali tursku Bursu. Ipak, usledio je hladan tuš, pošto ih je u narednoj rundi zaustavio Šerif iz Tiraspolja. Zanimljivo, dve sezone kasnije, kada je Vojvodina na startu kvalifikacija eliminisala MTK, ponovo je u nastavku takmičenja ostvarila veliku pobedu na strani – najveću u modernoj istoriji kluba – deklasiravši Sampdoriju u Torinu rezultatom 4:0. Ako se vodimo isključivo tradicijom, ona kaže da Novosađani posle eliminacije jednog mađarskog predstavnika obično doguraju daleko u Evropi, a usput zabeleže i jedan veliki trijumf u gostima.
Pobeda na Grupama areni u četvrtak, pa samim tim i plasman u naredno kolo, u očima Vojvodinaša bila bi podjednako velika kao trijumfi protiv Burse i Sampdorije, a ujedno bi izabranicima Miroslava Tanjge širom otvorila vrata evropske jeseni.
Jedina preostala lepa sećanja sa gostovanja u Budimpešti Stara dama vuče još s kraja prošlog veka. U sezoni 1999/2000, nekoliko meseci nakon što su tragično poražena od Verdera iz Bremena u finalu Intertoto kupa, Lale su odigrale 1:1 u gostima protiv Ujpešta u kvalifikacijama za Kup UEFA, što joj je, zahvaljujući prethodnoj pobedi u Novom Sadu (4:0), bilo dovoljno za plasman u naredno kolo. Međutim, crveno-beli su završili takmičenje već u prvom kolu, jer je od njih bolja bila Slavija iz Praga.
TRI DECENIJE VOŠINE AGONIJE U BUDIMPEŠTI
Osim pomenutih duela, Vojvodina uglavnom po lošem pamti gostovanja u „dunavskoj prestonici“. Lale su izgubile na svih preostalih osam mečeva u Budimpešti, uz gol-razliku 4:22. Ovako lošem učinku najviše su doprineli poraz od Vašaša 1957. godine (0:4), kao i najubedljiviji poraz Vojvodine u evropskim takmičenjima – 0:6 protiv Honveda u sezoni 1977/1978. Kraj 32-godišnjoj agoniji Novosađana u Budimpešti podudario se sa drugom titulom prvaka države Stare dame (doduše i tu malo zakasnio). Od 13. septembra 1989. kada su poslednji put gosti iz Novog Sada izgubili od Honveda u Budimpešti, crveno-beli ne znaju za poraz u glavnom gradu Mađarske.
VAŠAŠ – REAL MADRID SE KUPA
Krenimo redom, od duela sa jednim od najtrofejnijih klubova iz komšiluka i događajima iz perioda koji Vojvodinaši vole da nazivaju „zlatne pedesete“. Reč je o Vašašu iz Budimpešte koji i danas drži rekord po broju osvojenih trofeja Srednjoevropskog kupa (Mitropa kupa). Ono što madridski Real u 21. veku predstavlja u Ligi šampiona, to je tim iz Budimpešte predstavljao u SE Kupu, pošto ga je podizao čak šest puta.
Drugi put kada su osvojili ovo takmičenje, u finalu su savladali upravo Novosađane. U prvom meču, odigranom u Budimpešti, Mađari su pred impozantnih 100.000 gledalaca slavili ubedljivo – 4:0. U revanšu u Novom Sadu, generacija Lala koju su predvodili Vujadin Boškov i Toza Veselinović uspela je da slavi sa 2:1, ali to nije bilo dovoljno za osvajanje trofeja. I tri godine kasnije, Vašaš je na svom terenu savladao Vojvodinu (3:0) na putu do novog evropskog trofeja, a malo je nedostajalo da Staru damu treći uzastopni poraz na starom “Ilofski Rudolf“ stadionu (srušen 2016. godine, dok je tri godine kasnije izgrađen novi stadion pod istim imenom) košta i jedinog međunarodnog trofeja u istoriji.
Naime, u zimu 1976. su crveno-beli, predvođeni Tozom Veselinovićem sa klupe i Petrom Nikezićem na terenu, došli najbliže pozitivnom rezultatu protiv ekipe koja je u tom periodu dominirala mađarskim, ali i regionalnim fudbalom. Ipak, ni dva gola Nikezića nisu bila dovoljna u Budimpešti, pa su Lale, posle sjajnog starta u Mitropa kupu, morale da strepe do samog kraja. U revanšu sa Mađarima u Novom Sadu bilo je 2:2, ali je Voša potom deklasirala Fjorentinu na Karađorđu – 4:2. Tom pobedom, kao i kasnijim porazom Vašaša u Firenci, stvoreni su uslovi da Novi Sad konačno dobije pobednika najstarijeg klupskog internacionalnog takmičenja, a Vojvodina u svoje vitrine arhivira prvi evropski trofej.
MTK NEPREMOSTIVA PREPREKA ZA HIRMANOVE LALE
U međuvremenu, još jedan pohod Vojvodine na SE kup okončan je u Budimpešti, ovog puta od strane MTK-a, koji je Novosađane 1959. godine izbacio u polufinalu takmičenja ukupnim rezultatom 2:1 (0:0 u Novom Sadu). Zanimljivo, Mitropa kup je te godine osvojio Honved, koji je u polufinalu bio bolji od Partizana.
Tri sezone kasnije, MTK je osujetio Lale u još jednom pokušaju da se domognu evropskog trofeja. Ekipa koju je sa klupe predvodio Franjo Hirman dogurala je do četvrtfinala Kupa sajamskih gradova, preteče Kupa UEFA, ali ju je zaustavio tim iz Budimpešte. Mađari su prvo pred oko 20.000 gledalaca na Karađorđu slavili sa 4:1, a potom su pobedili i u revanšu u Budimpešti rezultatom 2:1.
Za te međunarodne neuspehe Vojvodina je uspela delimično da se revanšira gotovo tri decenije kasnije, kada je, kasnije te sezone krunisana šampionska generacija Lala ubedljivo savladala MTK u Novom Sadu u grupnoj fazi Intertoto kupa. Međutim, ni ekipa Ljupka Petrovića, predvođena igračima poput Siniše Mihajlovića, Miloša Šestića, Svetozara Šapurića i današnjeg stratega crveno-belih Miroslava Tanjge, nije uspela da prekine crnu seriju u Budimpešti, pošto je u revanšu poražena minimalnim rezultatom – 1:0. Lale su završile kao drugoplasirane u svojoj grupi, iza nemačkog Karlsruea, ali kako je te 1988. Intertoto kup služio samo kao letnji turnir, nije se igrala nokaut faza takmičenja i nije evidentiran zvanični pobednik.
ŠTA VIŠE BOLI – ŠEST KOMADA U MREŽI, ILI ELIMINACIJA U PRVOM KOLU KUPA ŠAMPIONA?
Tek što su Lale izašle na kraj sa Vašašom i 1977. godine osvojile prvi evropski trofej, već naredne sezone kao branioci pehara doživele su bolno prizemljenje, i to od drugog tima iz Budimpešte. Honved je 28. septembra 1977. godine na stadionu “Jožef Božik“ naneo jedan od dva najteža poraza Vojvodine na međunarodnoj sceni. Mađari su slavili sa čak 6:0 protiv ekipe Branka Stankovića (1972. Vojvodina poražena od Slovana iz Bratislave u Kupu UEFA takođe 6:0) i praktično rešili pitanje prolaska još u prvom meču. Revanš u Novom Sadu, koji je Voša dobila sa 2:1, predstavljao je samo formalnost. Zanimljivo, trofej Mitropa kupa te sezone osvojio je Partizan, koji je u finalu na stadionu JNA savladao Vašaš sa 1:0, golom Aleksandra Trifunovića iz jedanaesterca.
Sudbina se, međutim, poigrala sa Lalama i, baš kao u slučaju sa MTK-om, pružila šampionskoj generaciji priliku za revanš protiv Honveda. Tek krunisana drugom titulom prvaka Jugoslavije, ekipa Ljupka Petrovića ukrstila je koplja sa timom iz Budimpešte u prvom kolu Kupa evropskih šampiona u septembru 1989. godine. Prvi meč u Budimpešti pripao je Mađarima minimalnim rezultatom, nakon što je Imre Fodor pogodio direktno iz slobodnog udarca sa oko 25 metara.
Lale nisu imale sreće ni u revanšu. Iako su na Karađorđu slavile sa 2:1 golovima Siniše Mihajlovića i kuma mu Miroslava Tanjge, ispostavilo se da je to bila Pirova pobeda. Auto-gol Dragana Gaćeše u završnici utakmice odveo je Honved u narednu rundu, dok je Vojvodina završila evropski put već na prvoj prepreci.
U toj seriji Vojvodina je ujedno doživela i poslednji poraz u Budimpešti. Nakon toga Novosađani su remizirali sa Ujpeštom i MTK-om, a potom upisali i prvu istorijsku pobedu u glavnom gradu Mađarske. Izabranici Miroslava Tanjge će već sutra, silom prilika, morati protiv Ferencvaroša da ponove taj podvig ukoliko žele da nastave kvalifikacije za Ligu Evrope, sačuvaju oreol nepobedivosti u dunavskoj prestonici u 21. veku i vrate milo za drago Budimpeštanima, za sve one rane iz prošlosti.