Od "Arteta Out" do snova o Ligi šampiona: Arsenalova hobotnica, dobitna četvorka i Džakina usluga klubu
Vreme čitanja: 6min | pon. 08.11.21. | 14:00
Tobdžije u seriji od osam utakmica bez poraza u Premijer ligi, deset u svim takmičenjima
Posle tri uvodna kola, već su se na tribimana Emirejts stadiona pojavili "Arteta Out" transparenti. Osam utakmica kasnije, navijači Arsenala kuju Španca u zvezde. Uzdigle su se Tobdžije kao feniks iz pepela i ponovo postale jedan od atraktivnijih timova u ligi, koji je posle duže vremena to sposoban i da potkrepi rezultatima. Deset vezanih mečeva bez poraza nije mala stvar, posebno ako su u tom periodu ubeležena samo dva remija. Čini se da je Mikel Arteta konačno zategao ekipu, a pre svega odbranu - i to je najvažnije.
Izabrane vesti
Potpuno rasulo. Najgori Arsenal u poslednjih 20 godina. Dno dna. Tako se opisivao početak sezone tima sa severa engleske prestonice. A onda kao da je Mikel Arteta izvadio čarobni štapić. Minimalci protiv Noriča i Barnlija povratili su samopouzdanje ekipi. Duel sa Vimbldonom samo ga je očvrsnuo (3:0). A onda je došao meč koji se može označiti kao prekretnica - veliki derbi sa Totenhemom. Ne samo da su Guneri slavili protiv ljutog rivala, već su ga prosto pregazili. Postigli tri gola za poluvreme, nadigrali Sparse u svim segmentima i što je možda i najvažnije - shvatili su da ipak nisu toliko loši. Štaviše, da imaju visok plafon i potencijal za mnogo bolje rezultate.
O tome je pričao i Arteta, uveravao da mu je potrebno malo vremena da postavi stvari na svoje mesto. Žalio se na povrede, ali je sve to posle očajnih izdanja i poraza od Brentforda (0:2), pa Čelsija (0:2) i debakla od Mančester Sitija (0:5) ličilo na loše izgovore. Uprava je imala sluha, verovala Špancu u jako teškom trenutku i nije pogrešila.
Ispunila mu je gotovo sve želje u prelaznom roku i čekala rezultate. Na kraju ih je i dočekala. Utrošenih 165.600.000 evra konačno se isplaćuje. To se pre svega odnosi na 28.000.000 evra, potrošenih za usluge golmana Arona Remsdejla, 18.600.000 evra za Takehira Tomijasua, pa i u prvi mah ogromnih 58.500.000 za talentovanog Bena Vajta. Jer odbrana je škripala prethodnih godina, morao je Arsenal da zakrpi rupe.
Delovalo je da nije to najbolje uradio. Sumnjalo se u Vajta posle loše partije na debiju (mlake reakcije kod drugog gola Brentforda posle auta). Igrači poput Pabla Marija i Roba Holdinga su razočarali. A onda se u stroj vratio Brazilac Gabrijel i Arteta je dobio ono što je želeo od starta - štoperski tandem koji se sjajno dopunjava. Bivši fudbaler Lila je snažan, visok, jak u skoku, ali i dobar na lopti. Vajt možda nema takve fizičke predispozicije, ali je još veštiji sa loptom u nogama, ima bolji pregled igre, iskustvo u veznom redu, pa samim tim i mogućnost da na pravi način učestvuje u stvaranju akcija.
Dolazimo i do Tomijasua, u kojeg se najviše sumnjalo i pored činjenice da je za njega izdvojen daleko najmanji novac (možda baš zbog toga). Japanac koji se dve godine kalio pod palicom Siniše Mihajlovića u Bolonji delovao je kao prelazno rešenje i samo još jedan igrač u rotaciji. Neko ko će moći da zakrpi na štoperskim pozicijama i po desnom boku. Od starta je dobio priliku da zaigra po strani i oduševio. Ko bi rekao da će 188 centimetara visoki 23-godišnji reprezentativac Japana, koji je nominalno centralni defanzivac, rešiti dugogodišnji boljku kluba iz Severnog Londona uz desnu aut liniju? A uspeo je.
Tako je odbrana sa nezamenjivim i neumornim Kiranom Tirnijem dobila obrise - konačno. Sve to je potkrepila rezultatima. Od kako se pomenuta četvorka sastavila, Arsenal ne zna za poraz i pritom je na 10 utakmica primio četiri gola.
Naravno, nije samo zadnja linija zaslužna za rezultate. Jasno je da je bilo neophodno da i vezni red obavi dobar posao i tako ulije sigurnost defanzivcima. Možda je samo slučajnost, ali Arsenalov uspon je krenuo kada je iz tima ispao Granit Džaka. Dugo osporavani švajcarski reprezentativac, koji ne samo da je nekako preživeo u klubu, već je tokom leta dobio i novi ugovor. Nije bilo dovoljno što je kao kapiten nervozan i nezadovoljan bacio dres na patos usred utakmice, što je napravio pregršt grešaka koje su direktno dovele do golova protivnika. Što je od kako je zadužio opremu kluba zaradio četiri direktna crvena kartona i 58 žutih. Uprava je rešila da mu veruje, nije ga prodala Romi iako nije imao ništa protiv odlaska, da bi njegovim otklanjanjem iz tima (sam se uklonio kada je zaradio crveni karton u 35. minutu utakmice sa Sitijem i zavio klub u crno) Artetina ekipa procvetala.
Tomas Parti i Albert Sambi Lokonga su stvorili sjajno partnerstvo u srcu veznog reda. Dali su stabilnost odbrani (iako je bilo grešaka, ali nisu bile tako česte kao ranije) i slobodu ofanzivnom delu ekipe. Parti ima ozbiljno iskustvo i kvalitet i konačno pruža adekvatne partije u kontinuitetu, dok Lokonga zna da pogreši, ali sve to ide u rok službe. Mlad je, uči, tek je stigao u Premijer ligu. Jasno je da ima veliki potencijal i da ga treba istrpeti i to je ono što Arteta sada radi. Kasnija Džakina povreda stavila ga je čak u poziciju da mora da se osloni na talentovanog Belgijanca, a svakako je bolje pustiti mladu nadu da "preleži dečje bolesti", nego strepeti od raspoloženja i koncentracije daleko iskusnijeg Švajcarca.
Ne sme se zapostaviti ni fantastični Remsdejl, koji je potpuno istisnuo Bernda Lena iz prve postave. Zasenio je Nemca do te mere da se već uveliko spekuliše o njegovom odlasku iz kluba. Na osam nastupa je primio četiri gola, a na pet susreta nije primio nijedan. Na hobotnicu je najviše zaličio tokom susreta 10. kola sa Lesterom, kada je na King Pauer stadionu upisao čak osam intervencija, od kojih su pojedine bile zaista zapanjujuće. Svakako da i njegova dobra izdanja ulivaju sigurnost zadnjoj liniji.
Odbrana celokupnog tima, ne samo zadnje linije, ključ je iza sjajne serije Tobdžija i nešto što daje veru navijačima da bi ekipa mogla da nastavi sa dobrim rezultatima. Štucao je i napad, ali su se Pjer Emerik Obamejan i Emil Smit Rou postarali da dobar rad čitavog tima bude ispraćen na pravi način. Gabonac može i mora bolje, dok mladi Englez blista. Otključao mu je Arteta potencijal i čini se da je za Smit Roua sada nebo granica. Pokazuje sve potrebne kvalitete jednog modernog ofanzivnog veziste: neumoran je, tehnički izuzetno potkovan, jako dobro čita igru i zasad se sjajno snalazi u egzekuciji (uz Obamejana prvi strelac ekipe u Premijer ligi sa četiri pogotka).
Rezultati Artetinog rada su itekako opipljivi. Arsenal nije slučajno došao do petog mesta na tabeli i sa pravom ponovo može da sanja o Ligi šampiona. Biće teško, u to nema sumnje, ali temelji su konačno na pravi način postavljeni. Ekipa je stala na noge i čini se da može samo da napreduje. Neće biti lako Tobdžijama da se uhvate u koštac sa ekipama poput Vest Hema, Liverpula i Mančester junajteda (čini se da su Čelsi i Mančester Siti ipak ispred konkurencije). Nema još potreban kvalitet, ali ima osnov i igru. Strpljenje i vera su se isplatili.
Pritom, kada se podvuče crta, Arteta ima uspešniji početak od legende kluba Arsena Vengera. Sumnjalo se svojevremeno i u Francuza, koji je na sever prestonice stigao iz japanske Nagoje. Posle uvodnih 100 mečeva ostvario je 53 pobede, 29 remija i pretrpeo 18 poraza. Njegovi puleni postigli su 157 golova, a na klupi je ostao još "tričavih" 1135 mečeva. Španac je minulog vikenda upisao svoj 100. meč na klupi Gunera. Ubeležio je 56 pobeda, 18 remija i u 26 navrata završio na kolenima. Njegovi izabranici postigli su 163 pogotka.