Od 180 minuta fudbala, TSC bio u egalu 140, ali ono što se računa je - dva puta po 1:3

Od sinoć nema više srpskih fudbalera u Ligi šampiona, od večeras nema više ni klubova iz Srbije u Uefinim takmičenjima ove sezone. (Svaka čast Borcu iz Banjaluke, imaćemo za koga da navijamo).

TSC je i u revanš meču plej-of runde Lige konferencije izgubio od Jagjelonije onoliko sa koliko je sedam dana ranije u Bačkoj Topoli - 1:3, pa se od Evrope oprostio sa ukupno 2:6 , iako jedna druga matematika kaže da je za 180 minuta fudbala u minusu bio samo 37. Poslednjih devet pre sedam dana, nekih osam večeras, između vodećeg pogotka Kristofera Hansena i izjednačujućeg Marka Lazetića i poslednjih 20, kada se sve u njegovoj igri raspalo. Plus ona tri koliko je vodio na svom terenu, ispada da je 140 minuta proteklo u rezultatskom egalu. Ali, kada se sve sabere, rezultat je neumoljiv, a i utisak kaže da je ono što je TSC pokazao bilo suviše tanko za snove o prolasku dalje.

Pala nam je na pamet jedna paralela sa Novakom Đokovićem. Svi bismo mi da mu solimo pamet, dokle treba da igra, kog trenera da bira, koje turnire da preskače, šta da jede... A samo je on stopostotni vlasnik sopstvene karijere.

Tako nekako i sa TSC-om. Ti su ljudi svojim ulaganjima i poslovnim odlukama došli dovde dokle su stigli, bili vicešampioni države, prezimili u Evropi, pa imaju pravo da biraju način na koji će sve te izazove da iznesu na sopstvenim leđima.

Doduše, samo donekle, jer u Evropi ne predstavljaju samo sebe, već i srpski fudbal, mada i tu imaju pravo da se isprse i kažu da su to u poslednje dve sezone činili neuporedivo bolje nego svi ostali Mozzart Bet superligaši zajedno, izuzev Crvene zvezde.

I niko ne zaboravlja malere koji su se ređali kao na traci (Petrović, Jovanović, Banjac, pa Pantović koji je i večeras bio spreman tek toliko da oseti teren), niko ne garantuje da bi bilo bolje da nisu prodali Đakovca i(li) Ćirkovića, ili da su malo ranije “izvadili zmiju iz džepa” i Andreja Todoroskog doveli na vreme da ga registruju za Ligu konferencije.  

Ali, jedno je izvesno, ovakva šansa teško da će im se skoro pružiti. Da, uz sve poštovanje Poljacima, protiv Jagjelonije igraju za plasman u osminu finala makar i najmlađeg i najslabijeg po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja. Koja je, kad se sve sabere, sasvim zasluženo prošla dalje, a možda će Poljaci moći da kažu i da su večeras igrali koliko im je dovoljno posle plusa iz prvog susreta, iako su na kraju preslikali pobedu iz prvog meča.

Doduše, sve to Topolčani posmatraju sa tom, nekom, autentičnom vojvođanskom mirnoćom, koja ih je držala čvrsto na zemlji i kada su onomad u poslednjem kolu plej-ofa ostali bez plasmana u Evropu pa verovali u Žarka Lazetića i sačuvali ga na klupi. I zato, ko kaže da se neće dočekati na noge i sada, kada su na početku kalendarske godine nanizali pet uzastopnih takmičarskih poraza...

Gosti su na teren izašli sa jednom kadrovskom, ali nekoliko formacijskih promena u odnosu na prvu utakmicu. Capan je ispao iz stroja zbog kartona, zamenio ga je Aleksa Pejić, ali se Stefan Jovanović vratio u poslednju liniju, na uobičajenu poziciju desnog beka, Đorđević je uparen sa Degenekom u štoperskom tandemu, a Pejićev ulazak u vezni red poslao je Ivana Milosavljevića na desno krilo. Tamo odakle će, doduše levom nogom, savršeno centrirati u 17. minutu i pogoditi Lazetića “u trepavicu”.

Možda je i odluka trenera Jovana Damjanovića da kapitensku traku poveri Milošu Degeneku jedna mala paradigma kadrovskih nedaća koje su ga snašle.jer je na klupi, uz po dvojicu rezervnih golmana i omladinaca, imao tek nekoliko raspoloživih igrača.  Iako je reprezentativac Australije tu čast i obavezu svakako zaslužio iskustvom i kvalitetom i ne sumnjamo da se za ovih nekoliko nedelja već nametnuo kao lider svlačionice.

Ali, upravo je on jedan od onih koji su za trenutak zakasnili u postavljanju tih sada već čuvenih ofsajd zamki Damjanovićevog tima (tanka je linija između doslednosti i tvrdoglavosti), pa je Hansen utrčao kroz dubinu na sjajan pas Hesusa Imaza i imao situaciju jedan na jedan sa Veljkom Ilićem, koju je znalački iskoristio. Mimo tog detalja, bila je odbrana Plavih lavova poprilično sigurna i koncentrisana u prvom poluvremenu, čak i pomenuti Ilić kada je u 12. minutu izdržao pravu kanonadu udaraca na svoj gol, iako je akcija naknadno zaustavljena zbog nedozvoljene pozicije (nekako su najupečatljivije Ilićeve odbrane u ovom dvomeču bile one koje se “ne računaju” zbog ofsajda)...

Da li zbog debelog minusa po kojem je utakmica igrana u Bjalistoku ili, posledično, ne baš najboljeg terena, igralo se u niskom inztenzizetu. Tek po neki beg Prestiža po boku, pokušaj Stanića iz daljine, ali TSC napadački nije uspeo ništa da napravi, a onda je domaćin dodao gas i iz dve akcije ponovo na ivici, ali dozvoljenoj, ofsajda, u razmaku od sedam minuta stigao do trijumfa. Imaz je nakon asistencije upisao i pogodak, i to lepo plasiravši uz pomoć stative, a onda je Čurlinov šutirao na dodavanje Pululua, a loptu u mrežu ubacio Viktor Radojević, kome je na kraju pripisan autogol. 

LIGA KONFERENCIJE, PLEJ-OF RUNDA, REVANŠ

JAGJELONIJA - TSC 3:1 (1:1)

/Hansen 8, Imaz 70, Radojević 77 ag - Lazetić 17/

Bjalistok

Čorten arena

Sudija: Alard Lindhut (Holandija).

Žuti kartoni: Škripčak, Ebos (Jagjelonija), Radin, Stanić, Pejić (TSC).

JAGJELONIJA (4-3-3): Abramovič - Saček (od 45. Vojtušek), Škripčak, Ebos, Žoao Mutinjo - Flah, Kubicki, Hansen (od 71. Pjetuževski) - Viljar (od 71. Čurlinov), Pululu (od 81. Diabi), Imaz (od 80. Romančuk).

TSC (4-3-3): Ilić - Jovanović, Đorđević, Degenek, Radojević - Radin, Pejić (os 78. Pantović), Stanić (od 80. Stančić) - Milosavljević (od 59. Savić), Lazetić, Prestiž (od 78. Šoš).