OCENE – ZVEZDA: Radonjin gol na zidinama Marakane! Milojev savšen plan i Elšnikova samouverenost

Bilo je jasno i pre ove utakmice, sada je potvrđeno: Crvena zvezda je dobila ozbiljnog golmana. Do pre nekoliko godina u Borči, sada pod reflektorima San Sira, Ivan Guteša je delovao kao golman iz elitnih italijanskih škola. Nije tu bilo bravuroznih intervencija, ali je prilikom svakog šuta kretanjem dolazio u idealnu situaciju da zaustavi šuteve Rejndersa i Rafalea Leaa. Ostaće u vazduhu dugo da lebdi pitanje da li je pre bespotrebno istrčao kod prvog pogotka Milana, mada je tu bilo i do klase portugalskog reprezentativca. Zalepio je loptu za kopačku i ostavio Gutešu u međuprostoru. Ima harizmu i figuru da brani gol Crvene zvezde i ovakvim utakmicama.

(do 75. minuta) I što se tiče njegove igre, i to će jednog dana lane zvati. Ostaće mu verovatno lepe dečačke uspomene, kada je morao da na svojoj koži osetitu prirodnu moć i brzinu Rafaela Leaa. Ima u mladom desnom beku ozbiljne inteligencije i motoričkih sposobnosti, ali je u finišu prvog poluvremena bespotrebno, onako dečački povučen loptom, krenuo napred ostavljajući krater na desnoj strani. A svi znamo šta se posle desilo. Do tog trenutka, u drugom poluvremenu i više od toga, pravio je višak pojavlivanjem u sredini. Mogao par puta kvalitetnije da centrira.

Ne, nije to bila njegova utakmica u prvom poluvremenu. Svaki put kada su direktnom loptom vezisti Milana tražili dubinu, videlo se koliko je reprezentativac Burkine Faso loše postavljen, daleko od igrača. Morao je da bude korak bliže Rafaelu Leau i makar mu poremeti koncentraciju. Prosečan utisak popravio je bravurom kada je sa zemlje praktično spasao čist gol. Međutim, jasno je da je počeo da diše u paru sa Urošem Spajićem i da je u fazi karijere kada su usponi i padovi sasvim normalni.

Da je u onom fliperu i naguravanju sa Abrahamom iščačkao loptu, bila bi to odlična partija. Imao je jasne instrukcije iz svlačionice da ne čeka Moratu u krilu, već da ide po španskog reprezentativca. Vrlo autoritativno se pojavljivao na polovini Milana i uzimao ničije lopte. Rizikovao je kontre, ali njegovi nagoni da seče Milanove akcije u začetku povlačili su ceo tim unapred. Savršeno prvo poluvreme, stabilan nastavak. Ostaće u amanet mlađim generacijama navijača Crvene zvezde da za neku godinu ili deceniju pričaju o tome da li je bivši reprezentativac Srbije fauliran kod pobedonosnog gola Milana.

Nije imao toliko posle kao Ognjen Mimović, pošto je Milan napade bazirao na suprotnom boku. Bolje se slagao sa Mirkom Ivanićem, nego sa Felisiom Milsonom, ali reprezentativac Južne Koreje i nije bio previše potreban u ofanzivnim akcijama. Pristojan na svojoj polovini, nije davao prostor Musi da se rastrči, kasnije ni Čukvuezeu. Kao da mu u nekim startovima i sprintovima nedostaje 200 grama energije. Čisto da odnese ničiju loptu.

Dva puta se poigravao sa vatrom i živcima navijača Crvene zvezde. Njegove dve izgubljene lopte dovele su Milan u ozbiljne situacije. Da nije bilo toga, reklo bi se da je Krunić demonstrirao bogatstvo iskustva i taktičke pismenosti. Kao veliki stariji brat bio je iza leđa Mimoviću i čuvao ga kada je Leao napada direktno. Nikada pre u Zvezdinom dresu, kada govorimo o mečevima Lige šampiona, Krunić nije ovako dobro koristio telo. Znao je da otrese Leaa, da odigra kvalitetnu dijagonalu, da po potrebi spušta i diže ritam.

Završio je meč na poziciji levog beka, što je dovoljna žrtva za Slovenca sa privremenim radom u Beogradu. Čini se da se spojio sa Radetom Krunićem u skladnu celinu, koja bez komplikovanja može da reši složene situacije. Pokušavao je Milan da ga uhvati u kavez i izazove greške – nije uspeo. Brzo i lako se oslobađao lopte. Delovalo je lako, ali je Elšnik toliko bio samouveren da je presing Milana prihvatao na svoja pleća i neutralisao ga. Da je Crvena zvezda ostala neporažena ili možda pobedila bio bi legitiman kandidat za idealn tim kola Lige šampiona.

Pomalo žrtva taktike, a pomalo i sopstvenog temperamenta i načina na koji igra fudbal. Delovao je ravnodušno kada se to nije smelo, mada je morao da u defanzivi pomaže Ognjenu Mimoviću i igra kao peti član poslednje linije. Prvu loptu dobio je u 15. minutu, što je bio jasan pokazatelj da neće biti upotrebljiv kao protiv Štutgarta. Činjenica je, ipak, da se stalno nudio kao rešenje i da je loptom ispod zemlje proigrao Mirka Ivanića. Samo igrač takvog pedigra mora da stisne petlju i direktno napadne Tea Ernandeza, posebno u situacijama jedan na jedan.

(do 60. Minuta) Ako je od početka sezone napravio skok, ove noći je mogao troskok u stilu Ivane Španović kada je reč o karijeri na velikoj sceni. Sve je bilo fudbalski u tom šutu iz 15. minuta. I odmerenost, i namazanost da bubamaru pošalje od zemlju ka Menjanu. Shvatio je Maksimović kako fudbalska sreća može da bude okrutna, jer je bio na centimetar od istorije, od zvanja jednog od najmlađih strelaca u istoriji kluba u evropskim mečevima. Problemi Zvezdinog Mesija bili su na drugoj strani. Otpadao u duelima, posebno kada je trebalo da igra defanzivu. Ostalo korektno.

(do 46. minuta) Bilo je tu energije, čak i želje da se Davidu Kalabriji nasmeje u lice i pokaže želju za nadigravanjem. Čak je reprezentativac Angole bio začetnik akcije kod Maksimovićeve prečke. Iskušavao sopstveni kvalitet još nekoliko puta. Uradio je dobru stvar Milojević što ga je zamenio.

(do 80. minuta) Ponekad napadač može da ne uđe u šansu, a ostavi dobar utisak. Posebno u defanzivi. To je jednostavno - Šerif Endijaje. Navlačio je na sebe pritisak poslednje linije Milana, osetio da će morati da se spusti u okno i rudari. I to daleko od šesnesterca. Posebno je bila njegova uloga važna u drugom poluvremenu kada je odmarao čitavu postavu zagrađivanjem.

(od 46. minuta) Prodisala je Crvena zvezda u ofanzivi njegovi ulaskom. Prvi usmereni prijem nagovestio je da bi mogao ponovo da zavrti mozak Kalabriji kao 2021. godine. Dobro se ubacivao između Milanovih linija, odigravao unapred, znao kada treba da stoji široko. Još da je bolje iskoristio Silasov pas i poslao loptu u dalji ugao. To bi bila fešta.

(od 60. Minuta) Ovaj njegov gol, trenutak kada vrhom kopačke šalje loptu iza Manjanovih leđa, završiće na zidinama Marakane. Kakav dokaz vanvremenskog talenta i oštrog fudbalskog uma. Unikatnog primera u Srbiji. Ušao je u pravom trenutku, kada su se linije Milanove odbrane rascepale da pokaže da je mogao još mnogo toga da ponudi Italiji, zemlji koja ga je dva puta primala u naručje. Prvi prodor je bio u njegovom stilu. Prvi šut – savršen. Teško da je mogao više.

(od 80. minuta) Ušao da smiri igru. Povremeno uspevao, povremeno nije.

(od 85. minuta) Premalo vremena na terenu

To je ono što navijači Crvene zvezde žele da gledaju. Može rival da ima sedmostruko veći budžet, može da ima kvalitetnije pojedince na svim pozicijama u timu, ali srpski šampion ne sme da se preda. Vladan Milojević je imao odličan plan utakmice, pošto je naterao histerične Rosonere da pate protiv postavljene odbrane srpskog šampiona. Izmene – savršene. Crvena zvezda je pokazala sposobnost da menja ritam i udara tamo gde je rival sa takvim pedigreom najslabiji. Uključio je iskusni stručnjak Ivanićev procesor i Radonjićevu brzinu baš kada je trebalo. Crvena zvezda je odigrala najbolju utakmicu na gostovanjima od kada je učesnik Lige šampiona, ali je upisala još jedan poraz. Zna Milojević da je fudbalska sreća prevrtljiva kategorija. Na njemu je da mu tim što češće izgleda ovako, da li u bližoj ili daljoj budućnosti. Večeras je otišlo na drugu stranu, sledeći put će na Zvezdinu.