OCENE - ZVEZDA: Mučno gledati Arnautovića, Bukariju da se izvuku uši

Da su svi kao on, ne bi Crvena zvezda povremeno izgledala kao tim raspuštenih bandita. Odradio je posao ponovo i pored toga što mu je ovo jedno od najcrnjih evropskih večeri u karijeri. Zaustavio udarac Prinsa Adua, bio na vetrometini više od 60 minuta. Bilo je samo pitanje kada će i on biti u petercu. Čovek nema šest ruku da odbrani sve, niti je mogao da se pretvori u Dukadama i skida penale u seriji.

Snažnim ramenima i setom klasičnih afričkih atributa odbranio je prednost Crvene zvezde u prvom poluvremenu. Bila je to njegova utakmica, a onda je penalom duplirao glupost Bukarija. I pored toga jedan od najboljih u gostujućem timu. Kako je bilo lepo videti u Plzenju trenutak kada ga je reprezentativni kolega Princ Adu izazvao na fizički boj. I samo se srušio posle dodira nadlaktice nekadašnjeg štopera Pafosa. Ubedljivo najbolji igrač Crvene zvezde tokom kritičnih 45 minuta, imao i bravura kada je startom na gol liniji sačuvao viđen gol. Dobro držao poziciju, radio svoj posao, čitao centaršuteve sa druge strane. Nema napadački dar. Da ga ima upotrebio bi bolji centaršut u situaciji kada mu je Bukari očistio stranu. Rijera i to ne traži od njega.

Imao je ozbiljan problem sa Prinsom Aduom koji je vrhunskom igrom leđima otvarao Zvezdinu odbranu. Ponudio se Veljković kao sjajna ispomoć Radetu Kruniću i rotirao se sa njim na poziciji zadnjeg veznog, kako bi olakšao prenos lopte. Popravljao se kako je utakmica odlazila na Zvezdinu vodenicu. Iz čiste gluposti, dok je igrač Viktorije bio na zemlji, poklonio rivalu loptu. Sačuvao prisebnost u drugom poluvremenu, kada su Učena i Bukari otvorili kapiju pakla za crveno-bele. Vrlo je to pristojno izgledalo u momentima kada ga je kao besan pas jurio Prins Adu. Ali kada ekipa primi pet golova (uglavnom ne njegovom greškom) nema tu šta da se raspravlja i priča.

Baš je bio kritičan na kontra strani sopstvene komfor zone. Kako je utakmica na Dosan Areni počela, tako su igrači Viktorije gađali prostor iza Učeninih leđa i bacali u ozbiljne šanse Amara Memića. Činilo se u jednom trenutku da Tebo Učena trči sa kamenjem u džepovima, i da stalno kasni pola koraka. Nefunkcionalno se branio u tandemu sa Radetom Krunićem prilikom gola Prinsa Adua. Igrao rukom u kritičnoj zoni. Ali nije to bilo sve od njega. On je u nastavku bio ozbiljna štetočina. Nikako nije mogao da reši Memića, koji je pored njega izgledao kao brzi Gonzales.

Nije to ništa novo. Kada pati nekadašnji reprezentativac Bosne i Hercegovine, pati i Crvena zvezda. Nije mogao da isprati Šulca kod vodećeg gola Viktorije, kada su igračima Crvene zvezde tragovi vode bili u ušima. Jednom mu se lopta izmigoljila ispod kopački, što je otvorilo razne mogućnosti Denisu Višinskom. Ali jedna stvar je bila uočljiva, zna tačno kada da podigne, kada da smiri ritam. Rukama je pokazivao saigračima da ne žure sa konačnim rešenjem i pasom. Bio je u najgoroj mogućoj poziciji. Morao je da čuva Učenu, sebe, da tutoriše i smiruje infantilne saigrače. I sasvim je normalno što je i njegovo samopouzdanje puklo kao jeftini kristal.

Do 72. Bio je više nego korektan u prvom poluvremenu. Bez adekvatne pomoći Vasilija Kostova, nije se libio da se namešta i na desnu nogu. Sigurno je, uz Lukasena, dobio najviše duela od igrača Crvene zvezde. Kada je srpski šampion ostao sa igračem manje, i njegov uticaj je počeo da bledi. Izgubljen duel za duelom, kašnjenje i logična izmena. Daleko od toga da je bio od Rijerinog problema.

Problematično, jako problematično. Imao je veliki broj dobijenih lopti u pravim uglovima tržišno najvredniji igrač Crvene zvezde. I grešio je. Dodao je mnogo prljavih lopti, nekako na ivici. Kao da se plašio visokog intenziteta duel igre Hrošovskog i Memića i pokušao da olakša sebi. Zna da prepoznaje situacije na terenu i to je njegov veliki kvalitet. Tačno je predosetio kada da krene u prostor i pokupi odličnu loptu Mohameda Čama. On je bio ispod svakog nivoa i kada je Zvezda izgledala kao tim, brojčano izjednačena. A kasnije – totalno nesnađen. Nije se ni očekivala kreacija, ali je bio aljkav i nedostojan u vršenju defanzivnih zadataka. Nije mogao da pogodi saigrača do sebe u jaču nogu.

do 95. – Onaj njegov potez, kada je u doba VAR-a uhvatio rivala sa dve ruke. To nije greška, to je momenat za laboratorijsko ispitivanje. Za psihološku seansu. To je nešto na granici amaterizma iz rekreativnih balona i bezobrazluka. Uzaludno je onda pričati o njegovim dobrim stranama, posebno u prvom poluvremenu. Hteo da se nadmeće, odigravao unapred, izdržavao presing. Grešio, ali se nudio. Međutim, onda je napravio nešto o čemu će se decenijama raspravljati uz pivo, među navijačima Crvene zvezde.

Kako ga je pogledao Albert Rijera prilikom napuštanja terena posle pomračenja uma i dobijenog crvenog kartona. Bolje mu je da ne dolazi na grupni sastanak sutra ili prekosutra. Sve što je mogao da “zabrlja” – uradio je. Od nerezonskih šuteva, odluka, promašene šanse. A onda je saigrače gurnuo na dno rudarskog okna, u trenucima kada su mogli psihološki da reše meč posle odbranjenog penala Mateusa. Rečeno beogradskim slengom – zreo je za branje ušiju već u avionu za Beograd. On je metafora i paradigma Zvezdinog raspada.

Do 60. On je svoj posao odradio časno i pošteno. Ne toliko prisutan u igri u prvom poluvremenu. Ali je dao gol, namestio ozbiljnu šansu Osmanu Bukariju. Od njega dosta, kasnije ga je Rijera povukao sa terena kako bi donekle kompenzovao igrača manje. Uz Mateusa, svetla tačka. Kao kapiten, moraće da održi ozbiljnu besedu u svlačionici i bez uvijanja kaže Učeni, Čamu i Bukariju šta misli o njihovim potezima.

Do 67. Imaće silnih problema da zadrži mesto u postavi, kada sa obe ruke takmičarskog pogona zakuca Bamba Dijang. Odsečen i neupotrebljiv u prvom poluvremenu. Bilo ga je neprijatno gledati kako otpada u duelu i dozvoljava da ga Prins Adu ostavi na travi laganim kontaktom. Morao je da u 43. minutu izađe duboko kako bi osetio loptu. Fizički apsolutno nedostojan ovakve utakmice. Mučno za njega kao bivšeg člana Intera, još mučnije za Crvenu zvezdu. Jer on na Marakani ne zarađuje ogromnu platu. Ničim nije zadužio Zvezdu da bi iz njega isijavala arogancija. Zaboravili smo da kažemo: primetili smo ga kada je ušao sa sudijom u verbalni duel i brojao mu dosuđene penale. On mora da zna, kada je frka stranci neće vaditi kestenje. Neka vidi pod slovo B, kao Borjan. Pod slovo I – kao Ivanić. Pod slovom K – kao Katai.

od 60. - 5,5 - On je bar pokazao defanzivnu stabilnost. Mogao i ranije na teren.

Od 65. Rijerina najveća greška. Prosto morao je da se nađe od prvog minuta na terenu. Zvezda je sa njim dobila dobijene lopte u poslednjoj trećini terena.

od 75. – Ušao da pojača snagu u vazduhu. I bilo bi to korektno da nije bilo Čama.

Da donese sunce sa rodne Majorke i to u kombinaciji sa vazduhom iz Andaluzije – opet neće vredeti. Ova bruka živeće dok je Crvene zvezde. Primao je srpski šampion, u poslednjih deset godina, pet golova od Totenhema i Barselone, jedan više od Bajerna… Ali ne od timova iz Plzenja, uz veliko poštovanje kvaliteta češkog predstavnika. Bio je previše samouveren, i dozvolio da mu anarhija afričkog trija pojede ekipu. Ako je tako analitičan kakvim se predstavlja – čudno je da nije predosetio opasnost. Samouverenost se plaća, tvrdoglavost još više. I kada je Crvena zvezda imala prednost u dvomeču i polako pucala kao tanka grana, Rijera je opominjao Mateusa i terao ga da igra prvom do sebe. Ne, Senjor Rijera, to se ne radi kada je na talonu čast i obraz kluba. Tačno je da je bilo suviše individualnih gluposti, ali je Rijera zakasnio sa izmenama. Morali su ranije na teren Enem, Badžo, Lučić, možda i Rodrigao.