OCENE – ZVEZDA: Krunić junak filma o Bendžaminu Batonu! Rodrigao je onaj drugar sa termina

Ništa novo kada je reč o brazilskom čuvaru mreže. Sjajan. Odbranio je udarce Moribe i Borhe Iglesijasa i pokazao da je jedan od najzaslužnijih za plasman dalje. Miran i u posedu, znao je da oslobodi bokove, tako što je slao upotrebljive lopte ka Tiknizijanu, Seolu ili Stankoviću.

Jedan od tihih junaka večeri. Koliko je samo svestran, konstantan i hladnokrvan. Pokazao je da će jednog dana sigurno otići u ligu poput španske i sa timovima kao što je Selta igrati svaki treći dan. Bio je i treći štoper i desni bek. Skupljao je kada treba, širio u pravim trenucima. Ništa mu nije mogao ni Alverez kada je dobijao lopte u prostor. Izazivao ga je i pobeđivao u sprintevima. Na kraju meča stigao i da bude od koristi u ofanzivi.

Kada se podvuče crta, jedna od njegovih najboljih partija u Crvenoj zvezdi. Iz diskontinuteta u Nemačkoj zakoračio je u vatru stalnih izazova i dokazivanja u redovima srpskog šampiona. Plodovi se sada vide. Nije delovao, bar na oko, sigurno u trenucima kada je lopta išla prema njemu ili kada su ga pritiskali Iglesijas ili Alvarez. Ali je čistio sve što treba, čak se dobro "pošibao" sa Borhom Iglesijasom. Dobijao duele i ničije lopte, zaigrao i sa dozom rizika, što treba da bude podrazumevajući faktor za reprezentativca Srbije.

„Imam jednog drugara, malo je sporiji, nije nešto spreman, ali ima fudbal u malom prstu, sve vidi i sve zna. Kao da je rođen sa loptom“. Ovim razgovorom, tipičnim za beogradske momke iz balona, negde se može opisati i učinak Rodrigaa. Napravio je pakao Dejanu Stankoviću i ostatku tima. Lepo je videti njegovu elegantnost, ali ponekad deluje da je pod sedativima i da se oko njega ništa ne dešava. Jedini plus je zaslužio zbog činjenice da je hrabro izlazio na Jaga Aspasa i dobro ga čitao daleko od Mateusove mreže. Ostalo je bilo – problematično, skoro pa užasno. Zajedno sa onim pasom koji je poslao Fer Lopezu za vođstvo Selte. Gosti su tako koncipirali presing da je Rodrigao stalno bio na udaru. Jednom je moralo da pukne.

(do 52.) – Bio je nerešiv problem za Dejana Stankovića. Energičan na suparničkoj polovini, spreman da se pojavi, ali u onom esnecijalnom delu – bombaš samoubica. Hajde da je ispao dva puta iz voza, posle sjajne kombinatorike gostiju iz Viga. Nego je otpadao u duelu, činio sve da ga Klaudio Hiraldes stalno testira. Mada je dobro osetio i Rueda, pošto mu je dva puta otvorio „livadu“ i pod noge bacio dobar timski rad Crvene zvezde. Za srpskog šampiona je dobro što se povredio i ustupio mesto Avdiću.

Njegova priča iz Crvene zvezde podseća na onaj film o neobičnoj priči Bendžamina Batona. Kada je stigao u Crvenu zvezdu ličio je na fudbalskog starca, koji ne može da isprati evropski ritam i intenzitet i priča drugarima kako je nekada bilo lepo. Došao je do stadijuma da leti na terenu, podseća na tinejdžera kome su hormoni udarili glavu i ne vidi nikakvu prepreku. Kada je lopta kod Radeta Krunića ostatak Zvezdinog tima može da odmara i da se opusti. Pravi fočanski sef. Igrao je i unapred, osećao trenutke kada crveno-beli mogu da zaprete. Malo je izgubio snagu, ali pokazao još jednom da je esencija ovog tima. I nešto što čemu Crvena zevezda treba da teži: moćan u pozicioniranju, još bolji u presingu.

Ovoga puta nije bilo karakterističnih oscilacija, odgovarala mu je kontakt igra koju je puštao italijanski arbitar Andrea Kolombo. Da, dešavalo se da ostane u međuprostoru, da pati usled brzih dodavanja igrača Selte, ali nije pognuo glavu... Gledao je kako zna i ume, na uštrb sopstvenog rejtinga, da spoji pomalo pokidane niti Zvezdine igre u drugom poluvremenu. Za odvažnost je nagrađen asistencijom. Bila je to savršena lopta.

Koliko je zapravo falilo hrabrosti ovom momku. Ili više samopouzdanja. Ako imaš takva pluća, onda – rizikuješ. Povučeš loptu, izazoveš igrače više klase na duel jedan na jedan. Pod utiskom, možda i tremom. Treba imati na umu da nije igrao na prirodnoj poziciji. Bio je krilo u nominalnoj Stankovićevoj formaciji, ali je suštinski bio bek. Odradio je dobar posao u početnom presingu. Ali jako nemiran na lopti.

(do 46.) – Osetio je na svojoj koži, odbijajući se o terminatorska Moribina ramena, koliko je zapravo teško biti marka za elitne fudbalske lige i ponavljati se u kontinuitetu. Zablistao je u Švedskoj, večeras ostao nesnađen kao osmica koja bi trebalo da predstavlja sponu u veznom redu. Sa vrlo opasnim razmišljanjima u glavi o skupim tinejdžerskim greškama više je igrao okrenut leđima, nego golu tima iz Viga. Kada je u prijemu pogrešio i dao Selti mogućnost da razvije kontru bio je to signal za Dejana Stankovića da ga na poluvremenu povuče sa terena.

(do 61.) – Delovalo je na početku utakmice da je Magiko u piku karijere i fizičke spreme. Radio je sprinteve od 30 metara, što mu nije bio karijerni znak, i to sa opterećenjem Havija Rodrigeza. Bilo je tu i onih prepoznatljivih lažnjaka kada je želeo da provuče loptu do Vasilija Kostova. Delovali su on i Marko Arnautović na terenu Marakane kao umetnina iz Primere. Međutim, kako je meč odmicao, a Selta počela da pokazuje znakove prepoznatljive škole fudbala, tako je i Katai počeo da se gasi. Nije mu bilo lako, jer se trošio u defanzivi usled velikih problema koje je Rueda pravio Tiknizijanu. Izašao u pravom trenutku.

(do 79.) – Onaj prijem lopte desnom nogom, pa realizacija levom – to je bila Mona Liza iz Luvra. Čist fudbalski seks. Da nije bilo VAR-a i milimetarskog ofsajda, ta sekvenca vanvremenskog talenta završila bi koliko već ove noći u muzeju Crvene zvezde. Dokaz velikog talenta i posebnosti Marka Arnautovića. Svaki njegov dodir sa loptom u prvih 20 minuta bio je najava velike opasnosti za gol Janua Radua. Krenuo je euforično, kao i kompletan tim Crvene zvezde, nastavio dobro. Kako je vreme odmicalo, tako su počeli da ga nagrizaju godine i fizičke predispozicije Laga i Alonsa. Dobar i u presingu dok je imao snage, šteta što nije dobio još jednu direktnu loptu.

(od 46.) – Očekivalo se više. Ne toliko prisutan u igri, pametno napravio žuti karton. Da je onaj šut sa 20 metara išao malo niže...

(od 62.) – Pamtiće ovaj dan dok je živ. Hrabro se potukao sa sjajnim Ruedom, mada je u jednoj situaciji ostao na ničijoj zemlji. Iz pelena uskočio je da pokaže koliko je zapravo jaka Zvezdina „klasa 2007“, čiji predstavnici poput Maksimovića i Milosavljevića već gaze terenima najjaćih liga. Uspeo da isparira Seltinom intenzitetu.

(od 61.) – Pomerio Seltine linije. Sa malo više žara mogao da ulaze u pojedine driblinge, ali očigledno je da Dejan Stanković sa njim ima dugoročan plan. Hteo da igra na malom prostoru, dva udarca su mogla da dovedu do delirijuma na Marakani.

(od 79.) – Konačno potez sa Kopakabane. Kako je samo video kretanje štopera Selte i potom sačekao Radua da ode u „nekošeno“. Prava napadača reakcije. On je u mnogim mečevima isporučivao ono što treba, direktno je doneo crveno-belima četiri boda. Otići ćer kao junak, sa jakim učinkom u Evropi i u večitim derbijima.

(od 79.) – Ništa pametno od njega.

Možemo sada da krenemo sa hipotetikom i pričama o tome šta bi se desilo da je Selta došla u Beograd za tri sedmice. Možda bi crveno-beli mogli da produže vreme gotovo bezgrešne igre iz prvih 20 minuta. Nema se šta mnogo zameriti temperamentnom stručnjaku, osim što nije imao dovoljno vremena da mu ekipa fizički nadođe. Što i suštinski nije zamerka. Karakterno mu tim izgleda vrlo dobro. Ne pada i ne odustaje, što je Stankovićeva osnovna primesa. Prati ga zla kob VAR-a, kao u Glazgovu ova utakmica bi bila bajkovita i opisivana kao trenerski doktorat da je bilo malo i sreće kod golova Arnautovića. U većem delu meča zatvorio ofanzivne rotacije Hilaredesovog tima, znao da našanuje tim za početni presing. Vratiće se jednog dana ovi silni poništeni golovi.