OCENE – ZVEZDA: Điga postao gromada od štopera! Olajinka je fudbalski Kalinić

Drhtala su kolena svakom na Marakani kad god je lopta pošla ka Zvezdinom čuvaru mreže. Nema još status Milana Borjana i Omrija Glazera, logično je da mora da se dokazuje. Dobio nenadano šansu, a gotovo da je mogao da podigne suncobran u prvom poluvremenu. A onda se ugradio u uspeh. Zaustavio udarac, spretno istrčavao. Sada će mu biti lakše. Ko prođe ovakav pritisak, taj je spreman da podigne i sopstvena očekivanja od fudbala.

Mogao je da bude malo hrabriji i smireniji prilikom izleta na suparničku polovinu, međutim, lako je to reći iz novinarske lože, nešto sasvim suprotno kada vas juri i čeka vas na krivini napast kao što je Hauge. Lepo pravio višak na sredini, dok je na boku kliknuo sa Piterom Olajinkom. Kasnije mu je prijao ulazak Pume Rodrigesa. Savršenim tajmingom za start zaustavio jednu kontru, držao na leđima Haugea. Tako je rastao Kosta Nedeljković, tako sada raste Ognjen Mimović.

Zapatila se među navijačima Crvene zvezde šaljiva krilatica posle njegovog performansa na Etihadu, kada je igrao protiv Erlinga Halanda: “Da li je Điga, da li su mađije?” Rastao je mladi reprezentativac Burkine Faso, imao i kritične partije u prošloj sezoni, ali je napisao doktorski rad. Apsolutna dominacija! Jedna od najzrelijih partija jednog centralnog defanzivca u novijoj istoriji najvećeg srpskog stadiona. Kao da je imao lepak na grudima, glavi, kao da je popio Red Bul i dobio krila. Bio je istinska gromada od štopera. Ne baš Nemanja Vidić, ali kao Strahinja Eraković na vrhuncu. Čak je postojala bojazan da će tokom drugog poluvremena napraviti grešku, jer je nemoguće bilo da odigra perfektan meč. Srećom po Zvezdu – nije. Kupio je navijače za sve vremena, hronično vrlo škrti na pohvalama istok mu je sredinom drugog poluvremena skandirao. Čulo se i posle meča: “Điga, Điga, Điga...”

E, tako se ponaša kapiten Crvene zvezde. Ne, neće biti asocijacija na njegovu partiju pogodak, kada je skočio na karakterističan način. U prvoj sekundi meča iskočio je ispred Hoga, nateravši kompletnu ekipu Crvene zvezde da krene u presing na protivničku polovinu. Igrao se povremeno sa vatrom i ostavljao veliki prostor iza leđa. Tako bi I trebalo da igra štoper Crvene zvezde. Na ivici žileta i rizično. Mnogo je kritikovan ovaj momak, možda i previse za dete kluba. Nekada sa razlogom, ali neće biti baš slučajno da je Uroš Spajić najbolji u najtežim trenucima. Da postiže pogotke protiv Partizana, u finalu Kupa Srbije, kada se lomio otpor Norvežana. On i Naser Điga su bili jedna duša u dva tela. Kao Belodedić i Najdoski, kao Vujadin Savić i Le Talek na Emirejtsu.

Namirisali su ka u protivničkom stručnom štabu kao najslabiju kariku, nesnađenog pojedinca iz Norveške. Imalo je u tome rezona, ali je položio test reprezentativac Južne Koreje. Stalno je bio u vatri, a nekako je preživeo. Nije to bilo lako, uzimajući u obzir da ga je Mata iskušavao sprintevima. Miran na lopti, zadržao je konstantu liniju tokom 90 minuta. Bilo je grešaka u pasovima, izgubljenih duela. Probio je bar jednu bariju, koja je bila uočljiva u prethodnim mečevima. Nije na terenu video samo Hvana…

Grlio ga je kao deda unuče kompletan stručni štab posle asistencije Spajiću. Odradio je ozbiljan prljav posao reprezentativac Slovenije. Nije bio trokrilni šifonjer kao na veštaku u Bodeu, već ozbiljan takmac sjajnim tempašima kakvi su Berg, Fet i Evijan. Ostao je nekako bez doprinosa kada se povede reč o direktnim loptama ka Duarteu i krilnim napadačima. Pored žive vatre In Bom Hvana neko je morao da bude led i održi Zvezdinu igru na optimalnoj temperaturi. Deluje da će tek dobiti na samopouzdanju.

Kada jednog dana bude otišao iz kluba suze navijača Crvene zvezde će imati toliku količinu da značajno povećaju vodostaj Save. Teško je nešto novo reći o njemu, jer se svodi na ono: čista klasa potrebna i klubovima iz gornjeg dela Bundeslige. Pojeo je na sredini kapitena gostiju Berga. Natprosečno inteligentan, spretan na malom prostoru, sa trećim okom na čelu da pošalje dijagonalu. Svaki dan njegovog boravka u Beogradu bi ljudi trebalo da se pitaju: “Kako je uopšte završio ovde”? Imao je toliko snage da u nadoknadi raširi ruke i pokaže ostatku tima da je to njegova lopta, da će je distribuirati na pravo mesto u idealno vreme.

(Do 72. minuta) – Kakav je to krvnik. Spartanac. Da ga je život u Africi povukao na drugu stranu, sigurni bismo da bi ga regrutovali u legiju stranaca. Za sve je ovako bolje, posebno za Crvenu zvezdu što je uspela da ga zadrži i pored nagona njegove supruge da se vrate u Prag. Sanjaće ga reprezentativac Norveške i levi bek Bode Glimta, Bjorkan. U košarkaškom niskom stavu otimao mu je čiste lopte iz noge, ne želevši da ni da pomisli da može da ima otvoren pogled ka Marku Iliću. Jeste da deluje nekada trapavo, ali se uvek prvi dobrovoljno javi da odere kolena, ispuni prljav zadatak, igra u oba pravca. On vam pruža sve ono što je košarkaškoj sekciji u dva mandata darivao Nikola Kalinić.

(Do 85. minuta) – “Pucajte, ja I dalje držim čas”. Kao da je želeo da pokaže simbol Zvezdinih prethodnih uspeha da je sposoban da igra na najvišem nivou. Bilo je i većih utakmica, ali je Mirko Ivanić bio jedan od retkih heroja. Pojedine Norvežane je terao da oponašaju slavne skijaše i jure ga sa loptom dok je on savršeno menjao pravac. Zanimljivo je da je bio na istom nivou 90 minuta. Čak je ubrzao u finišu kada nije smeo praviti gluposti.

(Do 62. minuta) – Igrao se i vrteo kao čigra. Kao da mu niko nije objasnio kakav je značaj za Crvenu zvezdu imala utakmica. Prvim pokušajem driblinga sa Kopakabane u relativno opasnoj zoni odmah uvalio u problem Korejca Seola. Ima promenu ritma i osećaj za fudbal, ali je delovao prilično inferiorno fizički, sa nekoliko loših odluka. Jednu stvar mu niko ne može oduzeti, samo je pitanje kolika je to pozitiva. Spreman je da preuzme odgovornost i igra “jedan na jedan”. Nagrađen je za upornost sredinom prvog poluvremena kada je iznudio penal. Hoće da proba, da se nametne, da bude asimilizovan. Biće mu potrebno vreme, jer je još u ozbiljnom kondicionom zadatku. Bio je zreo da već izađe na poluvremenu.

(Do 72. minuta) – Mnogo ga je lepo gledati. On vam je onaj drugar ili kolega sa termina u balonu, koga zoveze na partiju čak iako mu je supruga u devetom mesecu trudnoće, pred porođajem. Elegantno spuštanje lopte na povratnu samo je dao njegovog performansa. Stalno je bio između dvojice štopera, primao loptu na grudi, sa loptom bio na “ti”. Spojio je lepo i korisno, pošto je odlično izveo jedanesterac i doneo crveno-belima željeni gol. Zna da sačuva ekipu tako što pravovremeno odlaže loptu, potom rukom pokazuje gde da mu se doda. I to radi školski.

(Od 62. minuta) – Nekoliko dobijenih duela i begova, nekoliko vrlo problematičnih reakcija. Ušao da udavi ionako izmaltretiranog Bjorkana od strane Olajinke. Nije smeo da pomišlja na neke lude poteze kada je gubio loptu.

(Od 72. minuta) Malo vremena za utisak, ali je učvrstio blok na sredini u finišu.

(Od 72. minuta) – Jedna komična reakcija, ali je pre toga u stilu Olajinke oteo loptu iz nogu norveških štopera. Dobio nekoliko duela i opravdao ulazak.

(Od 85. minuta) Mogao je i da postigne gol.

To je Vladan, Milojević Vladan. Priprema utakmice – perfektna. Zvezdina priredba – identična. Video je u Bodeu da su Norvežani ranjivi u poslednjoj liniji naredio juriš od prvog minuta. Bilo je to Zvezda iz najsjajnijih dana njegovog prvog mandata. Kao kad je ostavljao Spartu iz Praga bez šanse ili kada se videlo da Keln ne može da postigne pogodak do jutra. Zvezda je odigrala meč protiv slabijeg tima od sebe (i to se mora reći), ali je za srpske standard probila granice discipline. Svaki pas je bio tačan i odmeren, svaki napad dubine rezonski. To je lična karta Vladana Milojevića. Centrala može da pogreši jednom, ali teško 13 puta. Zvezdin talisman i idealan trener zapisan u zvezdama.