OCENE - SRBIJA: VMS ponovo najbolji, Strahinja bez straha, ali Srbija bez lopte

Još jedna jako dobra partija srpskog golmana. Ponovo je bio najbolji Orao na terenu. Kod primljenih golova nije mogao ništa, bio je siguran na istrčavanjima, kod distribucije lopte, imao je, kako kaže statistika, šest odbrana, a spektakularna je bila pred kraj kada je „izvadio“ već viđeni gol Holanđana u situaciji tri na jedan. Na koncu je kod poslednjeg kornera krenuo u napad, ali nije uspeo da dođe do lopte.

(do 59. minuta) S obzirom na malu minutažu, ne samo ove sezone, nego u dve poslednje, očekivalo se da će Holanđani mnogo više mučiti Nedeljkovića. Ipak, iako Gakpo, pa posle njega Van Bomel jesu prolazili, lomili ka unutra, nisu stvarali neke kolosalne prilike iz toga. Mnogo više vetrova je bilo u poslednjih pola sata, kada su gosti dodali gas i krenuli po pobedu, a onda im se dodatno otvorislo kada je Srbija probala da se drugi put vrati u igru. Nije bilo mnogo Nedeljkovića u ofanzivi, nije bilo ni prilike, ali jednom kada je prešao na polovinu Holandije stvorio je veliku šansu za Joveljića.

Uglavnom dobar, na pravom mestu, kao u 62. minutu kada je pravovremenim blokom zaustavio gol-šansu Holanđana. Ali, džaba sve kada se uspavao nepunih deset minuta kasnije i Srbija je primila drugi gol, koji je označio poraz. Ipak, nije to bilo tako loše za igrača kojeg dugo nije bilo na terenu u ulozi startera, pa još u novoj formaciji kod Paunovića.

(do 71. minuta) Buldožer. Čvrst u duelu, postojan u odbrani, mada ni on nije uspevao da zatvori baš sve. Imao je neobičnu ulogu Pavlović, maltene kod svakog poseda Srbije kretao je napred, sa loptom ili bez nje, a često je znao i u defanzivnim situacijama da izađe visoko za igračem. Pogotovo u drugom poluvremenu je kretao napred, raznosio rivale, imao jedan sjajan centaršut za Jovića. Na kraju se povredio i dok je on šepao na terenu, Srbija je kroz sredinu primila drugi gol.

Jedan od tragičara utakmice. Delići sekunde su u fudbalu ono što donosi prevagu. Kod penala bek Frozinonea je zakasnio za treptaj oka, Samervil je već poslao loptu, ali ga je srpski reprezentativac sapleo i za Marčinjaka nije bilo dileme da je to penal. Do tog momenta solidan, istrčao je i jednu kontru u 15. minutu koja je bila slika i prilika napadačke igre Orlova, jer kada je Terzić došao u poziciju da centrira, u šesnaestercu Holandije – nije bilo nikog. I morao je da vrati loptu nazad... U drugom delu je stigao da nehotice izblokira centaršut ka Joviću...

Da je ovo košarka, pisao bi mu se dabl-dabl po broju izblokiranih udaraca protivnika. Stizao je da zatvori bezbroj pokušaja Lala kroz sredinu, ali na kraju je i on poklekao, pobegao mu je Van Bomel, odigrao povratnu loptu i Srbiji je potpisan poraz.

Pao je pred sam kraj, ali do tada je ovo bila defanzivno gledano jedna od najboljih Lukićevih partija u dresu Srbije. Svoj deo prostora je kontrolisao izuzetno, tuda nije bilo mnogo prolaza, presekao je dosta lopti, igrao bez komplikovanja, a na kraju mi se piše čak i asistencija za gol Jovića. Ipak, nedostajalo ga je više u završnici akcija, gde bi trebalo Lukića češće da viđamo. Ali, teško će to ići sa ovako postavljenom igrom.

Mnogo truda, trčanja, vraćanja u poziciju, međutim, slab efekat u napadačkom delu, gde bi trebalo da se vidi njegov trag. U nekim situacijama se nije ni razumeo sa saigračima, da li da čeka loptu na petercu ili na drugoj stativi... Njegova brzina se večeras nije videla pored vrlo agilnog Van de Vena.

(do 59. minuta) Jedna od onih partija gde nema mnogo prostora ni za pohvale, ni za kritike. Stanković je svoj deo posla odradio korektno, bez velikih grešaka, ali ga nismo ni videli mnogo puta sa loptom u nogama. Igrao je bez rizika, imao je 15 tačnih pasova od 16. Ali, sve je to bilo u njegovoj zoni, bez mnogo pokušaja unapred.

(do 45. minuta) Najkreativniji srpski igrač na terenu, u njegovom fudbalskom opusu uvek je lopta u nogama bila najbitniji element, ali večeras je teško dolazio do nje. Čak je više imao, pogotovo u prvom poluvremenu, ulogu skakača, da spusti dugu loptu koju je slao njegov brat s gola. Imao je Sergej dobru priliku u uvodnom delu meča, najbolju za Srbiju, ali je umesto šuta na gol odlučio da odigra pas na drugu stativu, gde nije bilo nikog. I to je bilo sve od njega u ofanzivi za ovaj meč.

(do 45. minuta) Videlo se da je retko kada dobijao šansu da igra za reprezentaciju i da se poprilično ne razume sa saigračima na terenu. Nekoliko loših poteza, pogrešnih pasova, pa skrivljen slobodnjak ispred svog šesnaesterca... I kao vrhunac prodata lopta u dosta obećavajućoj kontri Srbije – direktna lopta u noge Holanđanima. Pola tima je „poludelo“ u tom trenutku.

(od 46. minuta) Promenila se igra reprezentacije Srbije kada se kapiten našao na terenu. Da li je to baš direktno zbog njegovog ulaska ili je direktiva u svlačionici bila da se krene odvažnije, tek poklopilo se da su Orlovi izjednačili maltene čim je Tadić ušao u igru i pokrenuo taj napad u kojem je iz trećeg pokušaja lopta završila u golu. Posle toga nije lopta u igri tako savršeno slušala srpsku „desetku“ kako smo na to navikli, ali je iz kornera i centaršuteva stvorio dve velike prilike za Jovića, koje nisu završile u mreži.

(od 46. minuta) Izgleda da mu savršeno prija uloga džokera kada je u reprezentaciji. Efikasniji je, opasniji kada sa klupe uđe na teren. Dao je gol maltene čim je zaigrao, a posle imao još tri pokušaja da donese makar bod Orlovima. Bio je stalna opasnost po gol Holandije. Kako bar jednom nije pogodio glavom, kada su svi već videli loptu u mreži...

(od 59. minuta) Izmučio se sa krilima Holandije, sa prodorima po njegovoj strani. Znalo se da Lale najviše udaraju po bokovima, a kada su dodale gas u poslednjih 20 minuta, stvorile su više šansi za gol nego pre toga.

(od 59. minuta) Neupadljiv. Pokušavao je uglavnom da pomogne desnom boku da zatvori „promaju“ koja se tu ukazivala. Sa loptom uobičajeno, prvom do sebe, uglavnom unazad.

(od 71. minuta) Možda je prekasno ušao, jer je svojom brzinom mogao da naškodi Holanđanima, a i odlično se na terenu razume sa Tadićem. Pred kraj je imao opasan udarac, koji je Verbrugen skrenuo u korner.

Znamo, apsolvirali smo da nemamo više kvalitet kao pre neke četiri godine, da nam je reprezentacija u velikom padu, ali opet... Očekivali smo za ovih 180 beogradskih minuta da makar malo više gledamo fudbala u režiji Srbije. Dobili smo večeras u prvom poluvremenu totalnu defanzivu, tešku za gledanje, sa tek povremenim kontaktima s loptom na protivničkoj polovini. U drugom je bilo bolje, imalo je više toga da se vidi u napadačkom asortimanu Srbije, ponovo je bilo šansi da se bolje rezultatski prođe, ali na kraju na semaforu – ni bod. Promenio je Paunović formaciju, prvi put zaigrao sa petoricom u poslednjoj liniji, držao linije blizu jednu drugoj u prvih 45 minuta i da nije bilo bespotrebnog Terzićevog penala, dobilo bi to solidnu ocenu. Biće zanimljivo videti za šta će se selektor opredeliti u naredne dve utakmice Lige nacija, koje će Orlovi igrati u gostima.