OCENE SEZONE – PARTIZAN: Zdjelar zaravnio krivu, Asanu fali pečat velike utakmice, Lazar Marković personifikacija jeseni

Početak traljav, razrada nesigurna, kraj uverljiv. Nastavnici srpskog jezika rekli bi da je ono što je radio Partizan u prvom polugodištu izgledalo kao pismeni sastav „svračijim nogama“. Crvena boja hemijske olovke i primedbe na marginama radne sveske označile bi omaške u pravopisu, gramatici i(li) stilu, ali zbog efektne završnice ocena bi bila dva na tri.

Tako je u školi. Prevedno na novinarstvo, gde se učinak vrednuje od pet do deset, zaslužio je šesticu. I to jedva. Što se uklapa u ono što je rekao Aleksandar Stanojević sumirajući prvi deo sezone (od početka avgusta do polovine decembra) kad je povratnički mandat obeležio sedmicom, ali kako je mesec dana pod komandom Sava Miloševića ličilo za peticu, bolje od prve prelazne ocene nisu zaslužili crno-beli.

Nisu, jer su u stilu nadimka bili i crni i beli. Pretrpeli su tri poraza, ispali iz Evrope u ranoj fazi, nijednu veliku utakmicu nisu dobili, zbog čega je osam vezanih trijumfa s kraja 2020. samo popravilo ukupnu sliku. Malo optimizma za dane buduće. Oni prošli bili su za zaborav.

Elem...

VLADIMIR STOJKOVIĆ 6,5 – Uloga mu je drastično promenjena. Prošle godine, u prvom delu sezone branio je na čak 29 utakmica. Ove samo sedam. I posao obavio zadovoljavajuće, u domenu njegovih standarda, bez upačatljive greške, za koju bi moglo da se kaže da je koštaka crno-bele. 

NEMANJA STEVANOVIĆ bez ocene – Njegova odbrana penala, u poslednjem minutu gostovanja Spartaku, smatra se prelomnom tačkom jesenjeg dela sezone, posle tog duela ekipa je krenula u seriju pobeda, igrala sa više samopouzdanja. Lozničanin je branio samo četiri puta, na tri utakmice sačuvao mrežu netaknutom i pokazao da i te kako može da bude od koristi.

ALEKSANDAR POPOVIĆ 5,5 – Poput ekipe, popravio je utisak u finišu (sprečio vođstvo Voždovca), ali je na startu sezone, premijerne u ulozi „jedinice“, delovao uplašeno i taj manjak samopouzdanja, tipičan za mlade golmane, osetio se na gostovanjima u Kruševcu i Novom Sadu. 

ALEKSANDAR MILJKOVIĆ 6,5 – Mada su se navijači Partizana uglavnom nervirali zbog povratka, desni bek je izrastao u tačku oslonca odbrane koja je na poslendjih osam utakmica savladana tek jednom. Za razliku od prvog mandata, pokazao je smisao za kombinatoriku, pojavljivao se u završnoj trećini terena i ostao nedorečen. Trebalo bi da poradi na centaršutu.

Aleksandar Miljković (©MN Press)

NEMANJA MILETIĆ 5,5 – Pre odlaska u Saudijsku Arabiju odigrao je pet utakmica. Daleko ispod standarda postavljenog kad je stigao iz Belgije. Da je krizirao videlo se u uvodnim kolima, u Novom Pazaru i Novom Sadu, neki od golova koje je Partizan primio njegova su odgovornost.

SVETOZAR MARKOVIĆ 7 – Ako je nešto iznenađujuće dobro u igračkom kadru Partizana poslednjih meseci to su izdanja 20-godišnjeg štopera. Od 163. večitog derbija do gostovanja Voždovcu, gledali smo nekog drugog Svetu u odnosu na onog pre godinu i po dana. Otresitijeg, racionalnijeg, sigurnijeg. Pozajmica iz Olimpijakosa ispostavila se korisnom i za Partizan (ima bonusa) i igrača (dobio sigurne minute). Opravdao poverenje struke.

MAKI BANJAK 6 – Ne pravi razliku. Dobar je igrač Kamerunac, ali u prvom delu sezone nije doneo crno-belima kvalitativnu prednost kakva se očekivala na osnovu jednogodišnjeg presinga na upravu Olimpije za njegov potpis. Kod Miloševića igrao redovno, kod Stanojevića povremeno. Kod obojice promenjivo.

IGOR VUJAČIĆ 6 – Statistički, najbolji je pojedinac Partizana u drugoj polovini kalendarske godine. Pojavio se na terenu šest puta, s njim su crno-beli dobili sve utakmice bez primljenog gola, međutim, kad je učešće u igri u pitanju imao je propuste koji pokazuju zašto nije bio ni na mapi kod Miloševića.

BOJAN OSTOJIĆ 5,5 – Da će ovog biti još jedna sumorna sezona crno-belih nagovešteno je u Kruševcu i Novom Pazaru, kad iskusni štoper nije mogao da se prepozna zbog niza grešaka. Iako je nosio kapitensku traku. Utisak je donekle popravio u nekim mečevima pod Stanojevićevom palicom, ali velike utakmice popust gostovanja Šarlroi, Vojvodini i 163. večitog derbija nije ni igrao. Što nešto govori...

UROŠ VITAS 5,5 – To na šta je tokom avgusta ličila odbrana Partizana ne može se opisati fudbalskom terminologijom. Između ostalog i zbog spornih izdanja štopera. Pamtiće se da je protiv Napretka iznudio penal i – ništa više. U osnovnom zadatku, čuvanju prilaza golu, nije se proslavio.

SLOBODAN UROŠEVIĆ 6 – Defanzivno korektan. Napred nekonkretan. Princip koji važi za Miljkovića mogao bi da se primeni i na Zlatnog Orlića iz Litvanije. Radi koristan posao na svojoj polovini, dok je na tuđoj bezopasan. A ako Partizan nema doprinos bekova...

IVAN OBRADOVIĆ 6 – Iza njega je težak period, a ispred ogroman prostor za podizanje forme. „Javio“ se tek u poslednjoj utakmici jeseni, nagovestio šta može. Dotad tražio sebe, što je i razumljivo posle godina koje su „pojele“ povrede.

RAJKO BREŽANČIĆ bez ocene – Igrao malo da bi se doneo verodostojan sud. 

SAŠA ZDJELAR 7,5 – Fudbaler sa najmanje oscilacija u aktuelnom kadru. Kriva njegove forme zapravo je ravna linija. Odigrao svaki minut, osim gostovanja u Nišu (izašao 14 minuta pre kraja) i poslednje utakmice sa Mladosti, što je ilustracija konstantnosti. Struka i ekipa mu veruju. Nije slučajno zamenik kapitena. Nije najatraktivniji, ali je igrač bez koga Partizan ne može.

Saša Zdjelar (©Starsport)

ALEKSANDAR ŠĆEKIĆ 6,5 – Posle turbulentnog početka sezone, Aleksandar Stanojević ga je transformisao u fudbalera koji nije samo destruktivac, već i kreativac, što se videlo u Subotici, protiv TSC-a, Voždovca. Počeo je da igra jednostavnije i – unapred.

BIBARS NATHO 6 – „Vadi“ ga realizacija jedanaesteraca. Izveo ih je sedam, svaki pogodio, ali u igri je mrljavio nesvojstveno kapitenu reprezentacije Izraela. Samo na trenutke demonstrirao majstorstvo iz prve godine u Beogradu. Maliciozni bi reklo da mu cure baterije...

MILAN SMILJANIĆ 5,5 – Pojavio se u Užicu sa kapitenskom trakom, na još četiri utakmice bio rezerva, a izgleda da pred kraj karijere više može da pomogne u kreiranju atmosfere nego na terenu.

FILIP STEVANOVIĆ 6 – Najveći dobitak tokom jeseni napravio je potpisom za Mančester Siti. Na terenu se mučio, menjao pozicije, lutao i tek golom na večitom derbiju – a to je posebna vrednost – nagovestio zašto su ga Građani uzeli. Maltene potonuo posle dogovora sa Ostrvljanima, iako bi fudbaler njegovog potencijala morao da rešava utakmice u kontinuitetu. Kao Stevan Jovetić svojevremeno.

LAZAR MARKOVIĆ 5 – Ceo Partizan je personifikacija bivšeg reprezentativca. Poziva se na staru slavu, nešto što je bilo u prošlosti, a sadašnjost je takva da ga nigde nema kad je ekipi najpotrebnji. Ni u derbiju, ni u Evropi. Od bivšeg člana Benfike i Liverpula očekuje se da „pregazi“ ligu. Ako ostane. I ako može. Kako je delovao jesenas – teško.

DENIS STOJKOVIĆ 5,5 – Pamtiće da je dobio ugovor sa Partizanom i šansu na kašičicu. Nije uspeo da se nametne. Tehnički pismen igrač, taktički i takmičarski nespreman za veliku scenu.

ALEKSANDAR LUTOVAC 5,5 – Iznudio je penal u Moldaviji, kojim je prekinuto mučenje protiv Sfintula. Osim toga, za celu jesen ništa drugo, vrednom pomena, nije uradio. Nije imao ni šansu u kontinuitetu, a i kad bi je dobijao „krpio“ je na desnom beku ili pri nepovoljnom rezultatu, što je opterećenje za psihu.

SEJDUBA SUMA 7,5 – Najveći umetnik u Partizanovoj ekipi. Uživanje je gledati Gvinejca kad mu se igra, potezom je sposoban da rešava utakmice. Primeri su večiti derbi, TSC, Čukarički, Mladost, OFK Bačka. Čak je i u Belgiji, uprkos eliminaciji, doneo promenu ulaskom s klupe. To što mu ostatak ekipe gura loptu kad ne ide dokaz je da ga smatra posebnim, međutim, bubice oličene u vidu isključenja protiv Vojvodine, nezainteresovanost u Gornjem Milanovcu i skromno izdanje u Surdulici ukazuju su da Afrikanac mora da bude konstantniji.

Suma i Jojić (©Starsport)

LAZAR PAVLOVIĆ 5,5 – Trebalo je veštije da iskoristi odsustvo Sume, da se nametne, bar malo popravi status, ali osim pogotka u kupu protiv OFK Bačke, nije uradio ništa čime bi impresioniarao javnost i iskoristio činjenicu da je bonus.

TAKUMA ASANO 7 – Prvi je strelac ekipe, i to sa krilne pozicije, što se naročito ceni. Posle Zdjelara odigrao najviše minuta. Pomaganjem odbrani činio da bekovi izgledaju bolje nego što jesu. I sve je to u redu. Nisu u redu sebičnost pokazana na „Karađorđu“ kad je mogao da reši derbi sa Vojvodinom, promašaji u Senti, neubedljivost u Evropi. Čovek plaćen 1.000.000 evra mora da ima pečat u vidu velike utakmice. Japanac za njom traga.

MILOŠ JOJIĆ 5,5 – Struka će posegnuti za podatkom da prosečno trči 12 kilometara po utakmici. Pažljivim hroničarima zbivanja neće promaći da igra na poziciji koja nije u skladu s njegovim fizičkim karakteristikama. Racionalni će reći da mu je potrebno vreme. Često nestrpljivi auditorijum da je morao neuporedivo više ako se imaju u vidu očekivanja bazirana na prvom mandatu i imenima inostranih klubova u kojiama je igrao pre povratka.

NEMANJA JOVIĆ bez ocene – Maltene celu jesen presedeo je na klupi i(li) tribinama. Partizanovo traganje za identitetom ostavilo ga je bez šanse da pokaže šta zna, mada je nagovestio potencijal asistencijom Lazaru Markoviću za poslednji gol u 2020.

NIKOLA ČOLIĆ 5,5 – Zatvorio je prvenstvenu premijeru u Kruševcu i – stao!? Njegov usud je žestoka konkurencija na krilnim pozicijama, priliku dobijao na kašičicu (sedam puta), uz utisak da je mogao, poput kompletne mlađarije, bolje da iskoristi pravilo bonusa.

ĐORĐE IVANOVIĆ 6 – Svaki put kad bi dobio šansu – a igrao je zbirno 120 minuta – pokazao je posvećenost. Promenio utakmicu u Surdulici kad je crno-belima gorelo pod nogama, upisao i asistenciju protiv Inđije, a onda se preselio u Olimpiju gde rešeta.

FILIP HOLENDER 6 – Brzina najveća vrlina. Samopouzdanje na maksimumu. Realizacija očajna. Igrao je kao i ceo Partizan: od očaja do sjaja. Može mnogo, samo što to ne pokazuje redovno!?

NIKOLA ŠTULIĆ 6,5 – Mesecima je bio rezerva bez prave šanse, da bi golom protiv Čukaričkog pokazao da poseduje golgeterski njuh. Mora da igra češće.

Asano i Štulić (©MN Press)

ŽAN KRISTOF BAJBEK bez ocene – Očekivalo se da bude nova gol-mašina, čovek koji „sipa“ iz svih pozicija, međutim, skupio je 99 minuta za dva duela i Grobarima se predstavio katastrofalnim odnosom prema igri na Čairu. Kasnije se povredio. Pričaju ljudi da je prethodno bio dobar na treninzima. Zasad, velika greška Partizana što je doveo igrača od stakla.

UMAR SADIK 6 – Kakav kontrast između brojeva i utiska. Pre nego što se preselio u Almeriju dao je šest i namestio dva gola na deset utakmica. Reklo bi se „alal vera“. Problem je što u Evropi nije mogao ni da mrdne i što je bilo superligaških mečeva na kojima je iritirao indolentnošću.  

BOJAN MATIĆ 5 – Baš ništa nije pokazao. Nije ni imao prilike. Možda se za njih nije izborio, možda je to bila teška misija pored Sadika, ali ostaje činjenica da pre odlaska na pozajmicu u Atromitos nije dao gol.

TRENERI

SAVO MILOŠEVIĆ 5 – Mesec dana je vodio Partizan ove sezone i to je izgledalo negledljivo. Izgubio je kontorlu nad ekipom (Novi Pazar) i nad sopstvenim emocijama (Vojvodina). U prvih šest kola i dve utakmice, što je za standardne crno-belih nedopustivo. Uz igri ni izbliza kao lane.

ALEKSANDAR STANOJEVIĆ 7 – Došao sa idejom da zaustavi pad crno-belih, ali i svoje karijere. Ograničen nedostatkom vremena i činjenicom da nije selektirao ekipu, morao je da napravi jedan korak unazad (kiksevi u Milanovcu i Nišu), da bi krenuo napred. Efekat je viđen u zavšnici jeseni, pošto je stabilizovao Partizan serijom od osam pobeda i „zategao“ odbranu (jedan primljen gol u tom niz). Ovoj ekipi nedostaje rutina i stvaranje prepoznatljivosti, što će mu biti jedan od izazova u tokom zimskih priprema.

NAPOMENA: Pet utakmica je uslov za ocenu igrača.