OCENE SEZONE – PARTIZAN: Promašene investicije i lažni lider Natho; plusevi za Zdjelara, Markovića i Jovića

Za zaborav. Još jednom. Drugi put zaredom. S tim što je u takmičarskoj 2019/20 makar plasman u grupnu fazu Lige Evrope popravio utisak. Sezona završena porazom u finalu Kupa Srbije svedoči na kakvoj je Parni valjak nizbrdici. Ili stranputici.

Trofeja nema, a kad je tako onda se učinak može okarakterisati samo jednom rečju – neuspeh.

U skladu s tim su i ocene. Onih koji su se u septembru oprostili od druženja sa UEFA, u oktobru ispali iz trke za titulu, a u maju im je i utešna nagrada, za koju se više puta hvatali, iskliznula iz ruku.

Poražavajuće. Dovoljno za dvojku u dnevniku, samo zbog nizova pobeda i činjenice da se Partizan odvojio od ambijenta u kome ne strahuje da li će biti makar drugi. Jednako tačno kao i rezultati u tri okršaja sa Crvenom zvezdom koja su pokazala da joj u ovom trenutku nije konkuretan. I da mora na popravni.

Dotad...

VLADIMIR STOJKOVIĆ 6 – Uzdrman. Godinama je bio najbolji ili među najboljim pojedincima crno-belih, ali u sezoni u kojoj je izgubio primat među stativama videlo se da nije kao pre. Pre svega se to odnosi na psihlošku pripremu, oličenu kroz javne nastupe, pred dva prolećna susreta sa Crvenom zvezdom. Na „malim“ utakmicama uglavnom dobar. Ne tako davno bio je odličan. Vrhunski. Sad nije. Žrtva sopstvenih visokih standarda.

ALEKSANDAR POPOVIĆ 6 – Zelen. U njegovom slučaju dilema je da li je čaša poluprazna ili polupuna. S početka je bio nesiguran, kako je vreme odmicalo okuražio se. Mada, još to nije – to. Statistika pokazuje da je mrežu sačuvao na 13 od 21 prvenstvene utakmice, međutim, čim nije branio nijedan od tri susreta sa Zvezdom, niti u evropskim kvalifikacijama, pitanje je u kojoj meri struka na njega može da se osloni. U narednoj sezoni gubi status bonusa.

NEMANJA STEVANOVIĆ bez ocene – Energičan. Pamtiće se da je branio u uvodne dve runde kupa, verovatno bi sve do kraja, čak i u finalu, samo da mu tokom priprema u Turskoj nije stradalo rame. U Subotici ukrotio udarac sa bele tačke Milanu Marčiću u poslednjem minutu, što se smatra pokretačkom snagom dugačke serije pobeda.  

ALEKSANDAR MILJKOVIĆ 6 – Korektan. Dočekan sa velikim podozrenjem, zbog nesigurnosti u prvom mandatu, ali je u drugom sasvim zadovoljavajuće obavio posao na poziciji desnog beka kad je defanziva u pitanju. Napred nikad nije ni bio igrač koji će probiti, centrirati. Ne očekujte to od njega ni od leta. Struka će reći da se malo koji ofanzivac naigrao po njegovoj strani. Pitanje je da li bi se Grobari saglasili. Posebno posle odlaska Takume Asana koji mu je dosta pomagao u odbrani.

MARKO ŽIVKOVIĆ 5,5 – Epizodista. Doveden sa zadatkom da rastereti Miljkovića, počeo samo četiri meča, na nekim od njih pokazao dobre motoričke sposobnosti i kvalitetan centaršut, međutim, doprinos (bez pogotka ili asistencije) mu nije ni blizu onog iz Voždovca (dva data, tri nameštena gola) koji ga je preporučio povratku u Humsku.

SVETOZAR MARKOVIĆ 7 – Uverljiv. Dilema je da li su ga treninzi u Olimpijakosu i kalnjenje u Larisi napravili boljim igračem ili je to postao tokom drugog mandata u Humskoj, ali je svima jasno da je u lošem timu bio vrlo dobar. Igrao je i za sebe (da popravi status u Pireju) i za klub (da popravi utisak). Isklesao je kalup ponašanja bonusa i zadao komplikovan zadatak nasledniku. Da bude bolji.

IGOR VUJAČIĆ 6,5 – Iznenađujući. Teško da momak od 26 godina može da bude oktorovenje, međutim, stasiti Podgoričanin je posle sezone u kojoj ga Savo Milošević nije ni koristio, kod Aleksandra Stanojevića procvetao. Dovoljno dobar u izvršenju odbrambenih zadataka da tim ne pati, a koristan u tuđem kaznenom prostoru (pet golova, dve asistencije). Nadmašio očekivanja.

BOJAN OSTOJIĆ 5,5 – Promenjiv. Počeo kiksevima u Kruševcu i Novom Pazaru, a završio krpljenjem rupe nastale povredom Svetozara Markovića u finalu kupa. Na prva dva meča delovao izgubljeno, na poslednjem stabilno. U međuvremenu dobio novi ugovor. U narednoj sezoni namenjena mu je uloga čoveka koji po potrebi uskače s klupe.

Maki Banjak (©Starsport)

MAKI BANJAK 5,5 – Nedostojan. Kakva je pompa pratila njegov dolazak iz Olimpije, činilo se da Kamerunac „jede decu“. U prvom delu sezone nešto je čak i igrao – ne preterano kvalitetno, u drugom samo dvaput. U finalu kupa ni minut. Svojom voljom. Sramno.

IVAN OBRADOVIĆ 6 – Drugačiji. Dugo mu je trebalo da se nametne kao prva opcija na mestu levog beka, uz utisak da još nije blizu nivoa iz prvog mandata kad je stigao do reprezentativnog dresa. Napreduje, ali sitnim koracima. U odbrani je posao obavio korektno. Imajući u vidu njegovu reputaciju očekivalo se više izleta pred protivnički kazneni prostor.

SLOBODAN UROŠEVIĆ 6,5 – Stabilan. Zajedljivi bi mikroskopom morali da traže grešku koja je vodila do gola protivnika, što sugeriše da je podigao lestvicu u odnosu na prethodne sezone. Dobacio do statusa kapitena superligaške selekcije. Napred bolji nego lane. Čeka potvrdu na nekoj velikoj utakmici. Zasad je nema.

RAJKO BREŽANČIĆ bez ocene – Zanemaren. Treći izbor na poziciji levog beka. Skupio jedva 200 minuta. Nije ubedio struku da je vredan ostanka.

SAŠA ZDJELAR 7 – Konstantan. Veće su šanse da aktuelni rukovodioci podnesu ostavke nego da Zlatni Orlić sa Novog Zelanda podbaci. Opet je bio u vrhu rang liste igrača sa najviše minuta i utakmica, odradio dosta „prljavog“ posla, poturao leđa za ekipu, srastao sa Aleksandrom Šćekićem, pokazao ljudsku veličinu produžetkom ugovora koji je spasio Partizan da plaća penale Olimpijakosu. Motor koji se nikad ne gasi.

ALEKSANDAR ŠĆEKIĆ 6,5 – Modifikovan. Odigrao je najefikasniju sezonu u karijeri (pet golova), kao posledica pomeranja koji metar napred i ofanivnih kretnji po instrukcijama Stanojevića, koje zahtevaju praćenje akcija ofanzivaca i njihov završetak. U defanzivi solidan.

Bibars Natho (©Starsport)

BIBARS NATHO 6,5 – Precizan. Sa 11 metara puca nepogrešivo. Šutnuo je 12 puta i svaki pogodio. Veliki igrač za „male“ mečeve. Oduzmite mu golove sa bele tačke i videćete da Izraelac nema toliki uticaj na rezultate Partizana kako se predstavlja. Dokaz su tri evropske i isto toliko utakmica sa najvećim rivalom. Lažni lider.

MILAN SMILJANIĆ bez ocene – Prisutan. Značaju ulogu ima van terena, savetima mlađim i podrškom igračima njegove generacije, nego što ima poseban uticaj na igru i rezultate.1

MILOŠ JOJIĆ 5,5 – Skroman. Kad se pogledaju brojevi ispalo bi da mu je ova sezona najbolja otkako je napustio Humsku u zimu 2013. Ako bi se posmatrale isključivo igre i sud donosio na osnovu utisaka jasno je da je daleko od nivoa igrača koji je nekad bio najbolji u Superligi. Povereno mu izođenje prekida, na taj način je namestio nekoliko golova. U otvorenoj igri se još traži. Možda zato što mu je pozicija često menjana.

SEJDUBA SUMA 6,5 – Skrajnut. Sezona je potvrdila da je verovatno najveći znalac u Partizanovoj ekipi. Svaki put kad je bilo teško od njega su kolege očekivale da prelomi meč. Činio je to, davao golove, asistirao, menjao ritam, ali ga u drugom delu sezone nije bilo u najužem krugu kandidata za prvi tim. Nije u planovima trenera za naredni ciklus. Verovatno odlazi.

LAZAR PAVLOVIĆ 5,5 – Nedokazan. Bilo je perioda kad Suma zbog povrede nije igrao. Bilo je utakmica kad Natho nije mogao. A nije bilo mladog reprezentativca da preuzme ključeve Partizanovog veznog reda i podseti na partiju sa Čaira iz maja 2019. kad je ušao u prvi tim. Pokazao je baš malo. Nedostaje mu više odlučnosti, harizme, fudbalske drskosti.

FILIP STEVANOVIĆ 6 – Građanin. Vrhunac sezone desio se na početku. Sredinom oktobra je postigao gol u večitom derbiju, nekoliko dana kasnije dogovorio saradnju sa Mančester Sitijem i posle toga nije ličio na fudbalera sposobnog da u kontinuitetu doprinosi boljim igrama i rezultatima voljenog mu kluba. Pravu šansu da tokom proleća pokaže koliko zna nije ni dobio. Na oproštaju reče da ju je zaslužio.

DENIS STOJKOVIĆ bez ocene – Neiskorišćen. Totalno potonuo dolaskom trenera Stanojevića. Odbio da ide na pozajmicu tokom zime. Teško će ubediti struku da mu pruži šansu.

Nemanja Jović (©Starsport)

NEMANJA JOVIĆ 7 – Prodoran. Kad je u poslednjem kolu jeseni namestio gol konstatovali smo da je nagovestio potencijal, da bi se tokom proleća apsolutno afirmisao i bio jedna od retkih svetlih tačaka inače sivog Partizanovog tima. Pleni odlučnošću, stavom, direktnim fudbalom, pobedničkim mentalitetom. 

LAZAR MARKOVIĆ 5,5 – Izgubljen. Sve što su bili Svetozar Marković i Nemanja Jović, bivši reprezentativac Srbije nije bio. Na velikim utakmicama, poput evropskih ili onih sa Crvenom zvezdom, čak i Vojvodinom, izgledalo je da crno-beli imaju igrača manje na terenu. Golovi na „malim“služe da zamažu oči onima koji veruju da će se vratiti na nekadašnji nivo.

ALEKSANDAR LUTOVAC 5,5 – Rezervista. Ili klupa ili tribine. Na terenu tek ponekad. Svega pet puta u ulozi startera. Zahvalan kad god je škripalo Partizanu, bilo na beku, bilo na krilu. U finalu kupa pokazao voljni momenat za pohalu.

NIKOLA ČOLIĆ bez ocene – Hladan. Upisao se na premijeri u Kruševcu i nestao sa mape. Posle zimskih pripremama mu savetovano da ode na pozajmicu. Odbio je. Tokom proleća Stanojević ga kaznio zbog lošeg odnosa prema treningu. Za njega bi bilo korisnije da pronađe sredinu u kojoj će igrati.

FILIP HOLENDER 6 – Rastrzan. U Humskoj se oduševljavaju njegovom brzinom, zanemarujući manjak koncentracije kad je u gol šansi. Ispromašivao se. Na mečevima velikog uloga nije ga bilo. Otkupljen od Lugana za 450.000 evra, međutim, tek će morati da dokaže da je vredan angažmana. Razliku između mogućnosti i učinka možda smanji ako se preseli na prirodnu poziciju krila.

Žan Kristof Bajbek (©Starsport)

ŽAN KRISTOF BAJBEK bez ocene – Nevidljiv. Zamišljeno je da bude naslednik Umara Sadika, a ispostavilo se da je jedan od većih promašaja Partizana u poslednjih pet godina. Češće u ambulanti nego na terenu, a kad bi se na njemu pojavio ostavio je utisak zarđalog napadača.

NIKOLA ŠTULIĆ 5,5 – Neubedljiv. Rešio je samo jedan meč (protiv Čukaričkog u prvom delu prvenstva), a morao je bar još jedan, dva. Ipak je to špic Partizanove škole. Sredinom proleća isključen iz prvog tima, pa vraćen u njega, na kraju dobio šansu da šutira penal u finalnoj seriji kupa. Loše. 

TAKUMA ASANO 7 – Raspucan. Odigrao je najefikasniju sezonu otkako se bavi fudbalom, bio najbolji pojedinac u ofanzivnom delu ekipe, snažnog doprinosa u odbrani, marljiv i skroman. Da je bilo publike na stadionu najviše bi njemu aplaudirala. U poslednjih mesec dana možda i prozivala, jer je napustio klub na nepopularan način. Donekle pokvario utisak preuranjenim odlaskom u Japan, mada to i nije njegova koliko greška rukovodilaca koju mu nisu davali platu na vreme.

TRENER ALEKSANDAR STANOJEVIĆ 6,5 – Siguran. Kad se sezona okonča bez trofeja i ranom eliminacijom iz Evrope ne može biti uspešna ni po jednom parametru, ali povratnik na klupu je uspeo da uradi ono što trojica njegovih prethodnika nisu. Odvojio je Partizan od superligaškog proseka, pravio dugačke nizove pobeda, nije imao problem na malim utakmicama, stabilizovao je odbranu... Mada, nijednom nije dobio večitog rivala, što je merilo vrednosti fudbala u Srbiji. Previše verovao pojedincima poput Lazara Markovića, Natha, Jojića... Moraće da (ih) menja, jer sa njima – ne ide.

Napomena: Van konkurencije ostali momci koji su debitovali, ali nemaju dovoljan broj utakmica (bar pet) za ocenu (Samed Baždar, Nikola Terzić), nekoliko puta bili u protokolu (golman Matija Gočmanac, napadač Marko Milovanović), kao i oni koji su u prethodna dva prelazna roka napustili klub (Umar Sadik, Nemanja Miletić, Uroš Vitas, Đorđe Ivanović, Bojan Matić).