OCENE – PARTIZAN: Svi su bili „odlični“, osim Saldanje

Ne pripada ovom timu. Prevazišao ga je i zaslužuje bolje. Najbolji pojedinac Partizana iz prethodne sezone za saradnike ima grupu nalik amaterima. On je za njih profesionalac čak i kad primi šest golova. Od kojih bar za četiri nije kriv. Neko će primetiti da je, osim poslednjeg, matiran sa distance, da je možda neku loptu mogao da dohvati, ali je pravo pitanje kako su to, zaboga, saigrači dozvolili da se oseća kao posle treninga, kad nema zaštitu.

(do 60. minuta) Ako su se Grobari pitali zašto Igor Duljaj i Albert Nađ nisu videli Belgijanca u kombinaciji za sastav čak ni na susretima Mozzart Bet Superlige, odgovor su dobili u Lublinu. Neko će stati u odbranu De Medine konstatacijom da je, ipak, štoper, a ne bek, ali i da je igrao u srcu odbrane teško da bi promenio utisak. Delovalo je ubijeno u pojam. Pre nekoliko sedmica se pojavila informacija da „ne vidi sebe na oranicama kakve su u Srbiji“. Onda je izašao na arenu u Lublinu i pokazao da nije za ozbiljan fudbal.

Čini se paradoksalnim da štoper tima koji je primio pola tuceta golova bude među boljima na teren, ali kapiten Partizana je morao da čuva ne samo ofanzivce Dinama, već da motri i na De Medinu i na Mujakića, da ne naprave neku grešku. Koliko je bilo do njega – krpio je. Da stigne sve – ne može. Zato može da pokaže ono što drugim nedostaje. Da mu je stalo. Način na koji je skinuo korner zastavicu ilustruje emociju kakvu mnogi u ovoj držini nemaju.

Toliko su u Humskoj jurli levonogog štopera, zapeli baš za njega, računali da će im doneti nešto u Evropi, a premijera na međunarodnoj sceni je bila razočaravajuća. Stalno u međuprostoru, raskoraku, kasnio je za Vanatom i Kabaevim, nije mogao ni pored Jarmolenka i u nastavku tek započete sezone imaće sportske traume svaki put kad se pomene Lublin.

Prošle sezone Nordsjeland, ove Dinamo. Mora biti da su dva uzastopna leta frustrirajuća za levog beka Partizana. Za ovih godinu dana maltene ništa se nije promenilo. Njegov trud jeste za pohavu, ali samo to. Sve ostalo je upitno. Zabrinjavajuće je koliko puta kasnio za rivalom, a na sve to je bio malerozan da ga lopta pogodi priliko pokušaja bloka u završnici prvog dela prilikom gola Karavaeva. Bio je to slom i za njega i za Partizan.

Ukrajinci su doslovce samleli vezni red Partizana, kao da su upotrebili mašinu za mlevenje mesa. U takvim okolnostima, novajlija iz MLS-a je spoznao kakav ritam važi na evropskim utakmicama, koliko je potrebno odigravati brže, a u duelima biti čvršći nego što je navikao. Bilo je situacija u početnoj fazi meča kad je delovao da bi mogao da pozitivnim impulsom pokrene goste, ali je to bila optička varka i brzo je upao u mašinu iz koje se nije izbavio.

(do 60. minuta) Bio je žrtva Stanojevićeve ideje da Gohu da prednost u organizaciji akcija i zato je pomeren na mestu zadnjeg veznog, a tu je neupotrebljiv. Lako su ga pretrčavali Ukrajinci, gubio je lopte, kad bi pokušao nešto da odigra bio bi sasečen u korenu.

(do 60. minuta) Najneodgovorniji igrač u ovom Partizanovom kadru. Mora da ga neke čudne sile čuvaju na Topčiderksom brdu, jer bi na svakoj drugoj adresi za toliko nonšalancije odavno dobio otkaz. Možemo samo da prepostavimo kako se Stanojeviću okreće sve u stomaku kad vidi da Holanđanin niti pravi razliku napred, niti pomaže pozadi.

(do 46. minuta) Momak iz Južne Koreje ne razume engleski, a sve je manje navijača Partizana koji razumeju šta on radi na terenu, kakva mu je uloga, šta pokušava da napravi. Da li je igrao na pogrešnoj pozciji manje je bitno od saznanje da se poput Severine može opisati citatom iz crtanog filma: „Čemu ovog služi, a uz to i ne radi“?

(do 77. minuta) Pobrao je simpatije među pristalicama crno-belih iznuđenim jedanaestercem, ali je posle toga stao. Bezopasan po tuđi, a toliko opasan po svoj gol da je teško objasniti kako su Ariaga, on i Muijakić – tim redom – komplikovali u kaznenom prostoru pre gola Bražka.

Najbolji strelac prošle sezone u Mozzart Bet Superligi pokazao je da može da bude učinkovit i van granica Srbije. Čak i u situaciji kad je opterećen žutim kartonom već u prvom minutu, kad nije baš imao veliku pomoć saigrača, svoje je odradio. U većini slučajeva bi dva gola špica na evropskom gostovanju bila dovoljan kapital. Ovako će više značiti Brazilcu za biografiju, nego što će doneti nešto Partizanu.

(od 46. minuta) Možda i najveća zabluda stručnog štaba. Taj „trk“ kad je pokušao da stigne Kabaeva pre četvrtog gola Dinama podsetio je na „sprint“ Sergeja Milinković Savića na meču sa Slovenijom.

(od 60. minuta) Na prvo gledanje je izgledalo da Partizan sa njim može da napravi neku akciju na polovini rivala, jeste učestvovao u onoj za drugi gol Saldanje, međutim, trčanjem nije mogao da isprati ritam Kijevljana.

(od 60. minuta) Za evropsku premijeru, nije loše. Zabeležio je asistenciju, ali se vidi da u polju ima nedostataka koje će u hodu morati da rešava.

(od 60. minuta) Kad trener uvede desnog beka pri zaostatku od tri gola, onda je to možda priznavanje greške sa De Medinom. Mada, ni Filipović nije bio uverljiviji. U kontra ritmu se nalazila ekipa ka je ušao i teško da je baš defanzoivac mogao da je pokrene.

(od 77. minuta) Malo vremena na terenu za konkretan utisak.

Jeste ispao od Šamroka pre 13 leta, ali je tad bar nešto Partizan igrao. Doduše, imao je s kim. Sad nema, pa je pretrpeo najteži poraz u tri mandata na klupi crno-belih. Realno gledano, sam mu je kumovao, jer previše veruje fudbalerima kojima je „istekao rok trajanja“ ili ništa posebno nisu pokazivali ranije. Eksperiment sa De Medinom nije uspeo, uvođenje Šćekića je bilo kontraproduktivno, Zahidova uloga je nerazumljiva, Goh i Severina nisu ni kod prethodni trenera nešto specijalno pokazali i za Stanojevića bi bilo dobro da ih precrta, a da od Miloša Vazure traži nove. Grobare najviše boli saznanje da je Stanojević sve ovog nagovestio posle Napretka i, nažalost, bio je u pravu.