OCENE – PARTIZAN: Koliko su Baždar i Ovusu vukli napred, toliko bekovi nazad

Kad se bude završila sezona, u „Zemunelu“ bi trebalo da kleknu pred golmana reprezentativnog kalibra i mole ga da ostane. Naravno, ako sam želi da bude deo ove ekipe, jer odbranu ispred sebe suštinski n-e-m-a. Čak i u takvim situacijama, kad je izgledalo da je osuđen na kanonadu, nalazio je način da osujeti pokušaje Stamenića, Dragovića, Hvana, Ivanića, Kataija... Čovek odudara od ambijenta u kome je, jer ne pita šta drugi mogu da urade za njega, već šta on može za Partizan. Budući kapiten, ako ostane.

Tragičar polufinala! Direktan krivac što je Partizan za samo dva minuta upao u provaliju iz koje se nije izvukao. Najpre je bio toliko malerozan da je postigao autogol, potom dekoncentrisan da spreči Pitera Olajinku da poentira iz blizine. Sve posle toga predstavljalo je dubiozu i za njega i ga goste. Utisak nije uspeo da popravi ni kad je posle izlaska Markovića prekomandovan na štopersko mesto.

Brzo je savladao lekciju. Doduše, bolnu, jer je na prethodnom meču usmerio Zvezdu ka preokretu neshvatljivim propustom. Ovoga puta nije pametovao, izbacivao je lopte u aut, ali bi tokom leta morao da radi na jačanju tela, jer se videlo da ga je Šerif nekoliko puta „odneo“ u duelima.

Igrao je najmanje, a pokazao najviše od svih defanzivaca u bordo-plavoj opremi. Delovao je autoritativno, sigurno, disciplinovano, pomerao linije tima i jedina je šteta i za njega i za goste što nema kvalitetnije saradnike. A druga velika boljka je što se povredio i suzio opcije stručnom štabu.

Iako nije najveći, jedan je od najodgovrnijih što je večiti rival dobio drugi meč u razmaku od četiri dana. Pošto nije uspeo da isprati Osmana Bukarija usledio je korner za inicijalnu, a sa njegove strane je došao centaršut za dupliranu prednost. Plus zaslužuje što je uopšte ostao u igri posle udarca Stamenića u glavu, ali igrački doprinos ravan je njegovom kolegi sa suprotne strane, Filipoviću. Sa ovakvim bekovima crno-beli nemaju šta da traže u Evropi od leta.

Deluje paradoksalno da je Zvezda stvorila desetak situacija iz kojih he mogla da profitira, a da je zadnji vezni bio jedan od boljih Partizanovih pojedinaca. Po logici, baš na njegovoj poziciji bi trebalo da je „pukla“ igra kako bi protivnik pretio, međutim, momak iz Gane je držao konce veznog reda sve dok se nisu raspali. Napredovao je u odnosu na prethodnu utakmicu, spoznao šta mora da radi zadnji vezni, kao Pekmen kupio lopte i davao ih prvom do sebe. Nekad je to tako jednostavno.

Ako je prvi prolećni susret sa Crvenom zvezdom pokazao da tako zahtevni utakmicu Zahid i Bibars Natho ne mogu da igraju zajedno, onda je svaka naredna predstavljala slobodan pad Norvežanina pakistanskog porekla. Sve do srede večeri u kome ni na novoj poziji, u tandemu sa Ovusuom, nije uradio ništa vredno pomena. Da bi njegove karakteristike došle do izražaja mora da bude bliži golu i možda je to bila greška Igora Duljaja što ga je od kaznenog prostora odmakao i pustio Goha da se davi u međuprostoru.

(do 63. minuta) Nedorečen. Možda je Holanđanin slika i prilika današnjeg Partizana. Uživa bezgranično poverenje, a nešto mu debelo fali da bi u kontinuitetu igrao dobro. Taman su se Grobari ponadali da bi mogao da reprizira prvenstveno izdanje, kad ono... Jeste gurao loptu napred, bilo je zanimljivih sekvenci, ali zanemarivanje obaveza u defanzivi je za ozbiljno preispitivanje svih u klubu šta sa njim da rade. Što se nakrivo nasadi nikad pravo ne postane.

(do 63. minuta) Njegovo izdanje moglo bi da se podvede pod šifru ŠBBKBB. Nikad nećemo saznati da li bi Partizan otišao u finale Kupa Srbije da je Azijat završio akciju na pas Baždara. Atipično za njega, posle toga je psihički klonuo i više nije ličio na igrača sposobnog da pravi razliku. Grešio je pod pritiskom i retko dolazio u priliku da uradi nešto valjano. I kad bi došao poslao bi loptu na ničiju zemlju.

(do 56. minuta) Ako je plan bio da se tokom subote sačuva ne bi li u sredu bio svež, pokazao se kao – pogrešan. Osim u energetskom i sprinterskom smislu, Francuz ništa posebno nije doneo. Možda mu je smetalo što je za razliku od martovskog okršaja na istom mestu, kad je počeo desno, dejstvovao na levoj strani. A odatkle ni makac. Možda je brzinom opteretio Zvezdin bok, međutim, bio je daleko od gola.

Rešio je da sedne za komande Parnog valjka, kad mu već struka veruje. I malo je nedostajalo da na bazi derbija iz plej-ofa njegovo prezime opet kliču Grobari. Nije reč samo o ziceru koji je hirurški precizno omogućio Gohu ili šansi koju je ukrotio Glazer, i posle toga je izgledao kao vođa na terenu, momak spreman da uradi nešto konkretno. E, sad, „držao“ ga je adrenalin i dok je rezultat bio aktivan i njemu se igralo, kasnije ne baš.

(od 46. minuta) Ispao iz tima namerno, a vratio se u njega slučajno. Ni on nije uspeo da ukroti brzonogog Olajinku i često je delovalo da kasni.

(od 56. minuta) Pokušao je da promeni krvnu sliku tima, njegovim ulaskom Partizan je dobio snagu, preselio se više pred kazneni prostor rivala, ali ga nije ugorzio. Čak ni kad je Taki dobrim udarcem namučio Glazera.

(od 63. minuta) Koja lopta na stranu, koji pokušaj odigravanja u prostor, ali suštinski – tanko.

(od 72. minuta) Nije spreman, ali izgleda da nije nije ni kolegijalan. Ako bi trebalo birati ko da igra u završnici sezone, Brazilac komotno može da gleda u leđa Baždaru.

(od 63. minuta) Imao je dve uloge, najpre kao krilo, potom kao bek, a teško je oteti se utisku da je baš njegovim ulaskom Parni valjak dobio na dinamici.

Trener Partizana ima niz ljudskih vrlina i jednu manu. Previše veruje ljudima u ovim okrutnim vremenima. U konkretnom slučaju, bekovima. Koga god da stavi, Partizan ne izgleda dobro. Sve što je smislio, a tim mu je bio uverljiv u prvih 25 minuta, raspalo se kad su Filipović i Antić pritisnuli dugme za samouništenje i tu je bio kraj polufinala i maltene kompletne sezone. Drugo mesto će osvojiti, to je ionako rekao selektor Piksi. Ako misli nešto da napravi u Evropi i(li) naredne sezone mogao bi da bude malo stroži i pojedince raspusti. Plan mu je bio dobar, ali nekad ni to ne vredi.