Obrisi Zvezdine taktičke zrelosti: Milojević primorao Klemana da pređe na "plan B", ali neke stvari mora i da prepiše

Crvena zvezda je na premijeri u Ligi Evrope delovala taktički zrelo, kao ekipa koja ima jasne ideje u igri i dobro postavljene konture tima na terenu. Može se reći da je Miloš Milojević, ne samo sa Slavoljubom Srnićem, već generalno sa bočnim igračem na desnoj strani terena iznenadio Filipa Klemana i omogućio svojoj ekipi da ravnomerno rasporedi snage po čitavom terenu. Sama činjenica da ima još jednog igrača iza sebe, koji može da odvuče jednog protivničkog defanzivca, omogućila je Osmanu Bukariju da ima više situacija "jedan na jedan" u kojima je prosto neuhvatljiv za igrače koji ga čuvaju, bez obzira na to kako se oni zovu i kog su kvaliteta.

Sve su to bili obrisi taktičke zrelosti jednog tima i dobra osnova za naredne mečeve, koji stižu ubrzanim tempom. Možda je baš ta težina rasporeda pravi trenutak da Crvena zvezda konačno napravi ključan iskorak ovog leta i pokaže da pred sobom ima obećavajuću jesen.

Srpski šampion je pritiskao najkvalitetniji tim u Grupi H, u dobroj meri je imao kontrolu dešavanja na terenu, a čestim izlascima na protivničku polovinu onemogćio je rivala da nametne svoj ritam na terenu. Dobro je osetio Milojević da Kneževi mogu da imaju organizacionih problema kada treba sa svoje polovine da otvore napad, pa su napadači domaćeg tima često izlazili skroz visoko kako bi protivničke štopere primoravali na dubinska ispucavanja lopte, koje bi onda bez problema čistili Zvezdini štoperi predvođeni maksimalno stabilnim "tornjem" Nemanjom Milunovićem.

Sa druge strane, crveno-beli su u 16. minutu, posle greške u povratnoj lopti jasno videli koliko Monako može da bude opasan u situaciji kada njegovi igrači oduzmu loptu na 25 metara udaljenosti od vašeg gola. Usledila su tri dodira sa loptom i stopostotna šansa za Mohameda Kamaru, koja srećom po domaćina nije rezultirala vodećim golom Kneževa. Takođe, i koliko padovi koncentracije, poput onog koji je prethodio jedinom golu na meču, mogu da budu kobni kada je u pitanju rezultat mečeva na ovom nivou takmičenja.

MILUNOVIĆ UŽIVA U SISTEMU SA TRI ŠTOPERA, SANOGO PONOVO FAKTOR STABILNOSTI

Ipak, sama činjenica da je ta prilika iz 16. minuta bila praktično jedina velika koju su gosti napravili na ovom meču, pokazuje da je Crvena zvezda vrlo dobro znala šta su najjači aduti protivnika, pa se nije previše ulazilo u rizik. Klemanova odluka da već u 57. minutu umesto Minamina i Fofane uvede Dijatu i Lukasa pokazala je da pedantni Belgijanac nije bio zadovoljan načinom na koji je njegova ekipa vodila bitku na sredini terena. Gelor Kanga je u momentima povremenog nadahnuća na terenu dobro skrivao loptu od protivnika, a Seku Sanogo snažnim duelima i odličnim pokrivanjima svoje polovine sprečavao rivale da ulaze u opasnu zonu. Na kraju, potpunu nemoć Monakove ofanzive demonstiralo je izvođenje Visama Ben Jedera sa terena u 66. minutu utakmice. Kapiten ekipe i francuski reprezentativac nikako nije uspevao da izađe iz kandži dobro raspoloženog Nemanje Milunovića. Snažni Čačanin je pravio dobre procene, na vreme ulazio u direktne duele, pa najopasniji igrač protivničkog tima nije često dolazio u situaciju da licem napada Zvezdin gol. Sve to je u ogromnoj meri olakšalo posao prilično nezaposlenom Milanu Borjanu. Milunović je i u prethodnom mandatu u crveno-belom dresu najbolje partije pružao u sistemu sa trojicom štopera, u kojoj on ima lidersku ulogu. Naravno, u velikoj meri su mu posao olakšavali Dragović i Eraković koji su sprečavali bočne igrače da se iz drugog plana nađu u završnici.

Milojević je u dobroj meri taktički uspeo da nadmudri Filipa Klemana, ali je jasno da bi neke detalje iz njegovog načina rada mogao i da sledi, tačnije da preuzme kao lični zadatak za budući period. Monako za razliku od Crvene zvezde ima ozbiljno mobilnu klupu za rezervne igrače. Belgijanac o tim detaljima vodi posebnu pažnju, u internim razgovorima daje veliki značaj rezervistima, svestan da u svakom trenutku može da mu bude neophodna zamena koja će dobro znati da odgovori na njegove taktičke zamisli i sistem igre. Stoga u Monaku, bez obzira na to ko je na terenu, nema mnogo oscilacija i padova u igri, a u svakom trenutku se može i bez Ben Jedera i bez Jusufa Fofane, bez obzira na to koliko oni bili značajni za ekipu.

Mladom stategu uvođenje što većeg broja igrača u tim i jeste jedan od ciljeva od dolaska na klupu Crvene zvezde, što se i vidi na sve većoj minutaži Veljka Nikolića, kao praktično jedinog preostalog klasičnog plejmejkera u timu pored Gelora Kange. Tu je i sve značajnija uloga El Fardu Bena, koji je posle odlazaka Ohija i Pavkova postao jedna od alternativa na poziciji devet. Ipak, rezervisti crveno-belih kao da još nisu u stanju da ozbiljno promene ritam u drugom poluvremenu, pa je to jedan od primarnih zadataka Miloša Milojevića u narednom delu sezone.

Da i porazi mogu da imaju pozitivan uticaj na ekipu pokazao je sinoćni meč sa Monakom na stadionu Rajko Mitić. Ipak, jasno je da samo pozitivni rezultati mogu da povedu tim unapred, pa je u ovom trenutku za srpskog šampiona najvažnije da se što pre vrati na na pravi kolosek. Primaran cilj jeste utakmica sa Novim Pazarom i povratak na lidersku poziciju Mozzart Bet Superlige, ali podjednako je važno i gostovanje Trabzonu narednog četvrtka. Tada Milojevićev tim mora jasno da pokaže da je u stanju da napravi još jedan ozbiljan iskorak u svojoj igri i pokuša da dođe do rezultata koji bi ga uključio u borbu za novo evropsko proleće.