O De Brujneu i Salahu, “otetoj tituli” i modernom dobu: U Junajtedu su me zbog izmene tužili za mobing

Nije više u raspravama o najboljem na svetu, ali na vrhuncu je sigurno bio u top tri. U međuvremenu je Žoze Murinjo morao da shvati da se svet, kao i fudbal, menja. Možda čak i brže no što se “Posebni” menja. Jer iako je baš juče izmenio Renata Sančesa u 64. minutu Rominog sudara sa Bolonjom, a prethodno ga je na teren poslao na poluvremenu, Portugalac priznaje da danas nije isti trener kakav je bio.

U intervjuu u “Obi One” podkastu, njegovog bivšeg fudbalera Džon Obija Mikela, Murinjo je govorio i kako su mu sa Stamforda “pobegli” Kevin de Brujne i Mohamed Salah, o tome kako je 2014. uskratio Liverpulu za već viđenu titulu, ali i o toj novoj modi “emotivnih igrača”, ako je to prava reč.

Koji su i Murinja naterala da bude osećajniji. Ne zato što je on želeo tako, već…

“Kad sam bio u Mančester junajtedu, zamenio sam igrača na poluvremenu. Izvršio sam izmenu i optužili su me za mobing”, rekao je Murinjo gostujući kod Mikela.

Nije želeo da kaže ko je to bio, ali je odmah napravio paralelu sa onim čuvenim izvlačenjem iz igre Nemanje Matića posle samo 28 minuta u igri. Tada nije morao da bude toliko oprezan kada razmišlja o osećanjima igrača.

”Sa Matićem na Stamford Bridžu, bio je na klupi. Uvedem ga na poluvremenu, izvedem oko 70. minuta. To je obrazovanje, to znači da treniraš ekipu. To znači da uradiš sve za pobedu. Morao sam da menjam. Smejem se kad se setim tih vremena, jer danas su druga vremena. Čak i biti otac znači biti drugačiji otac od onoga što je tvoj tata tebi bio. Moraš da se menjaš prema svetu”.

Svojevremeno je sebi mogao da dozvoli da bude mnogo oštriji.

“Govorio sam tim momcima zaista loše stvari”, prisetio se, a kada ga je Mikel podsetio da je jednom gađao tablu flašama Murinjo je dodao da je bilo i gorih situacija.

“Jednom sam šutnuo tablu, loše, udario sam je cevanicom i mnogo je bolelo. Hteo sam da plačem, ali svi su me gledali. Pa sam morao da se ugrizem za jezik dok sam u sebi mislio: Polomio sam cevanicu”.

SALAH I DE BRUJNE SU BILI NESTRPLJIVI, NISAM IH JA OTERAO

Murinjo i Salah (©Reuters)

Naravno, i tada je bilo nezadovoljnih, pa su tako Murinju iz Čelsija otišli i Kevin de Brujne i Mohamed Salah što i danas mnogi potenciraju kada pričaju o tome kako Žoze nije imao preteranog sluha za mlade igrače. Posebni nije saglasan.

“Da budem iskren, otišli su jer su želeli da odu, otišli su zato što nisu hteli da čekaju. Njihove karijere pokazuju da su dobro razmišljali, ali klinci donose takve odluke jer ne mogu da sačekaju pravi trenutak, nemaju strpljenja. I nekada karijere odu u pogrešnom pravcu”.

Tačno, ali pitanje je: kako Murinjo nije prepoznao da će pomenuti dvojac napraviti takve karijere. Salah je za Čelsi odigrao samo 19 utakmica pre no je pobegao za Italiju. Pa ipak…

“Ljudi pričaju da sam ja pustio Salaha… Ja kažem potpuno suprotno. Ja sam doveo Salaha. Ja sam rekao: kupite tog momka. Trebalo je da iz Bazela ide u Liverpulu, ali borio sam se za njega, vodio rat da dođe u Čelsi… Onda dođe i taj period kada si Čelsijev igrač, ali moraš da odmah isporučiš ili da čekaš. On nije hteo da čeka, hteo je na pozajmicu. A onda se Čelsi u jednom trenutku odlučio da ga proda. Nisam ja to odlučio. Ja sam govorio da mu se dozvoli da ide na pozajmice ako misli da treba da igra svaki minut na svakoj utakmici”.

S druge strane, De Brujne je za dve godine u Londonu odigrao devet utakmica za Čelsi, onda igrao na pozajmici u Verderu da bi se potom proslavio u Volfzburgu. Siti ga je potom kupio za 76.000.000 evra.

“Sa Kevinom je bilo slično. Bio na pripremama u Aziji, išli smo u Indoneziju, Tajland i Kevin je trebalo da ide na pozajmicu. Rekao sam klubu: Ne, ne želim da ide na pozajmicu, želim ga uz sebe. Ostao je, počeo sezonu u Premijer ligi u startnih 11. Posle smo u Pragu protiv Bajerna igrali evropski Superkup i nije igrao. Sledećeg dana je hteo da ide. Igrali smo drugu prvenstvenu utakmicu, protiv Mančester junajteda na Old Trafordu, bilo je 0:0. De Brujne je počeo na klupi, ali je igrao, međutim, nije mu bilo dovoljno i hteo je da ide”.

A, Murinjo, iako to neće reći, baš i ne voli igrače koji stalno zanovetaju.

“Kada igraš u Čelsiju i hoćeš da ideš – idi. Dolazi drugi. Bili su samo deca koja nisu mogla da čekaju i njihove karijere govore da su ispravno postupili, ali to nije bilo do mene. Neki drugi momci bi verovatno mogli da kažu da sam ih izgurao, ali ne njih dvojica”.

NISAM MOGAO NA LIVERPUL SA OMLADINCIMA

Ožalošćeni Stiven Džerard (©Reuters)

Na kraju, prisetio se Murinjo i one kultne pobede na Enfildu iz 2014, koja možda nije donela titulu Čelsiju, ali jeste uskratila pravo na radost Liverpulu. Potom i onih 3:3 protiv Kristal Palasa i Siti je podigao pehar. Ali baš je Murinjov Čelsi prekinuo Livrerpulov niz od 11 pobeda pod Brendanom Rodžersom.

Svi znate tu scenu, Stiven Džerard se okliznuo, Demba Ba je pogodio za 1:0… A kad je Vilijan u nadoknadi postavio konačnih 2:0 Murinjo je eksplodirao. Mahao pesnicama, udarao se po grudima, dovodio do ludila Liverpulove navijače. Mislili su tada mnogi da namerno provocira Brendana Rodžersa.

“Nije imalo veze sa Brendanom. U mnogim smešnim trenucima zvali smo ga Posebni, broj dva. Imali smo veoma dobar odnos. Evo šta je bilo. Igrali smo polufinale Lige šampiona, 0:0 protiv Atletika, a revanš kod kuće. Nama taj meč sa Liverpulom nije značio ništa, jer bismo svakako bili drugi ili treći. Ali sam hteo da igramo u petak veče ili subotu, Premijer liga nije htela da nam učinili. Plakali smo, žalili se, molili, a oni su govorili da je to zbog publike, zbog Skaja, zbog ne znam ni ja čega. Nama je dakle bilo bitno finale Lige šampiona, ali nisam mogao na Liverpul da izađem sa omladincima, ne bi bilo fer prema Mančester Sitijem da smo izašli sa drugim timom. Hteli smo to da odradimo kako treba”, završio je Murinjo.