Novi svetski poredak: Atletiko se odrekao fudbala, genijalni Zabicer odveo Lajpcig na PSŽ (VIDEO)

Mančester Siti je izbacio Real. Pari Sen Žermen je na 50. rođendan ostavio Italijane bez predstavnika u četiri najbolja u Evropi. I danas još jedan prilog tezi da milioni stvaraju novi svetski poredak u fudbalu. Mada to nije smeo da bude izgovor za Atletiko, jer nisu oni ništa siromašniji od Lajpciga. Samo su ih Real i Barselona naterali da se odreknu fudbala. Nemci to sebi nikada ne bi dozvolili i ako ni zbog čega drugog onda je Lajpcig istorijskim plasmanom u polufinale Lige šampiona nagrađen baš zato što nije odustao od njegovog visočanstva lopte. Predvođen maestralnim Marselom Zabicerom klub multinacionalne kompanije Red Bul savladao je Atletiko sa 2:1 i izborio se za okršaj sa Pari Sen Žermenom.

Lajpcig je pokazao zbog čega su Nemci oduvek bili tako nezgodni rivali na fudbalskom terenu. Neće oni ustuknuti pred bilo kim. Ne samo da se nisu uplašili Atletikove uloge favorita, već su u prvom poluvremenu čak i dobrano prebili Jorgandžije. Sudija Šimon Marćinjak jeste dozvolio grublju igru, očekivalo se da će to više odgovarati poznatim batinašima iz Madrida, umesto toga, 11 faulova Lajpciga, samo dva Atletika. Nijedan posebno oštar, ali obično je Atletiko taj koji voli da protivniku odmah pokaže da nije ovo igra, već gladijatorska borba.

Nemci su pride bili i rastrčaniji, brži, mada je to kao posledicu imali samo jednu pravu priliku koju je Marsel Halštenberg volejom sa sedam metara poslao u orbitu. Nije naravno ni lako bilo stvoriti mnogo više šansi protiv tradicionalno armirane odbrane Jorgandžije, bez obzira na to što večeras četa Dijega Simeonea – oslabljena odsustvom Anhela Koree i Tomasa Partija – zaista nije ličila na sebe iz najboljih dana. Nekako mekano i neodlučno. Nije naravno ni Lajpcigu bilo lako bez Tima Vernera, koji je postigao 34 gola pre no što je za 53.000.000 evra otišao u Čelsi.

Atletikove muke u napadu bile su još primetnije, mada je isprva Janik Fereira Karasko nešto i pokušavao. Posle dobre kombinacije sa Renanom Lodijem dobro je zagrejao dlanove Petera Gulačija, kasnije je zbog njegovog spoticanja Saul Njigez tražio penal... I baš tu je bio problem. Atletiko je tražio da mu se nešto da. Nije se potrudio da to sam i uzme.

I već na startu drugog poluvremena kazna za taj nonšalantni pristup utakmici. Kružila je dugo lopta oko šesnaesterca španskog tima sve dok Marsel Zabicer nije u trepavicu gađao Danija Olma, a ovaj glavom postigao bez sumnje najvažniji gol u za sada kratkoj karijeri u Lajpcigu.

Čolo Simeone je morao momentalno da se pregrupiše, Žoao Feliks je zamenio do tada neprimetnog Ektora Ereru, Markos Ljorente se sa pozicije polušpica, na kojoj je blistao posle pauze zbog korona virusa, vraio na mesto zadnjeg veznog, ali džaba sve. Odbrambeni bedem Lajpciga predvođen bezgrešnim Dajotom Upamekanom izgledao je kao usavršena verzija čuvenog Simeonovog defanzivnog bloka. Upamekano je “pojeo“ Dijega Kostu toliko da je ovaj počeo da ga onako nemoćan šutira sa leđa, Koke i Saul su se više žalili na nedosuđene faulove no što su igrali, Karasko osim retko u Lodiju nije napred imao podršku, a kad se i on istrošio sve je palo na Feliksova leđa.

Često je on ove sezone kritikovan zbog toga što nije igrao ni blizu cene od 126.000.000 evra koliko ga je Atletiko letos platio Benfiki, ali večeras je pokazao da on u stopalima ima neku dečačku energiju koja ostalima u Madridu,izuzev Karasku, nedostaje. Ima lagan gorak, laganu glavu da proturi loptu rivalu kroz noge. Feliksov ulazak na teren automatski je učinio Jorgandžije opasnijim, ne toliko instrujskim, na kraju mu je doneo i izjednačenje. Jedino dobro što je Kosta večeras uradio je taj dupli pas sa mladim Portugalcem, Lukas Klosterman je kasnio, Feliks to osetio, sklonio loptu, iznudio penal i sam ga i realizovao čime je demonstrirao da u njemu ipak ima materijala da izraste u velikog igrača.

Tek tada se osetila neka zebnja u Lajpcigovoj igri, tek tad se Atletiko okuražio da se nametne kao snažniji tim. Ali tokom čitavih 90 minuta i jedni i drugi su ipak prvenstveno igrali ograničeni oprezom, bez želje da pobaju nešto s iole rizika, čekajući pre svega da im protivnik nešto pokloni.

Sve dok Marsel Zabicer, asistent kod prvog gola Lajpciga, nije genijalnim pasom spoljnim delom kopačke uhvatio Kijerana Tripijea na spavanju i raspolutio taj odbrambeni blok Atletika, Anhelinjo je lucidnom povratnom na ivicu kaznenog prostora proigrao Tajlera Adamsa, njegov šut je zakačio Stefana Savića i Jan Oblak je bio nemoćan.

Atletiko je surovo kažnjen zbog toga što je preterao sa fudbalskom dekadencijom. Lisabon se još jednom potvrdio kao njegovo mesto stradanja. Atletiko ide kući pognute glave. Lajpcig ide na PSŽ. Pa da vidimo da li će ovako hrabar biti i protiv Nejmara i Mbapea? Ako i ne uspeju, mora im se priznati da su za ovih 11 godina koliko postoje - i pride se ne razbacuju parama baš kao Siti i PSŽ - napravili nešto čudesno. Na kraju krajeva, napravili su u ogranku u Njujorku i tog Tajlera Adamsa. Može dakle i da se stvara, ne mora samo da se kupuje. Mada i to košta. Mnogo. Ali kad majstori znaju posla...

LAJPCIG – ATLETIKO 2:1 (0:0)

/Olmo 50, Adams 88 – Feliks 71pen/

Stadion: Žoze Alvalade, Lisabon

Sudija: Šimon Marćinjak (Poljska)

Lajpcig (3-4-2-1): Gulači – Klosterman, Upamekano, Halštenberg – Kampl, Lajmer (od 72. Adams), Nkunku (od 83. Hajdara), Anhelino – Zabicer (od 90. Mukijele), Olmo (od 83. Šik) – Poulsen

Atletiko (4-4-2): Oblak – Tripije, Savić, Himenez, Lodi – Koke (od 90. Felipe), Erera (od 58. Feliks), Saul, Karasko – Ljorente, Dijego Kosta (od 72. Morata).