Novi svetski fudbalski poredak: PSŽ prevario UEFA, Superligu i sve moćne klubove

Istorija kaže da svi putevi vode u Rim, sadašnjost da svi kreću za – Pariz. Možda (još) nema najboljeg napadača sveta (Robert Levandovski), najglamoruznijeg igrača u poslednjih 15-ak godina (Kristijano Ronaldo) ili jednog od najproduktivnjih vezista planete (Kevin de Brujne), međutim Pari Sen Žermen je potezima ovog leta formirao ekipu kojom šalje poruku konkurenciji da preuzima primat u evropskom fudbalu. Makar kad je u pitanju transfer politika.

Kapiten Milana i zvanično najbolji pojedinac Prvenstva Evrope (Đanluiđi Donaruma), dugogodišnji vlasnik trake madridskog Reala (Serhio Ramos), vođa akutelne generacije reprezentacije Holandije (Žoržinjo Vajnaldum) i, za kraj, as Barselone (Lionel Mesi) su završili na Parku prinčeva. I to za džabe. Stazu im je utabao desni bek šampionskog sastava Intera (Ašraf Hakimi), što nedvosmisleno potvrđuje da je PSŽ uspostavio novi poredak. Ne tako davno je mahao velikim svotama novca samo da bi ubedio najveće zvezde da mu se pridruže (potrošio više od 1.000.0000.000 evra samo na obeštećenja u predsedničkoj eri Nasera Al Kelaifija), u međuvremenu je izabrao drugačiji put: i dalje dovodi igrače na čije plate izdvaja ogromne sume, ali ne rasipa novac za obeštećenja. Dolazak Mesija najbolja je potvrda, pošto je Argentinac stigao kao slobodan agent usled nemogućnosti da potpiše nastavak saradnje sa Barselonom.

Pre samo nekoliko meseci ovakav scenario malo ko je mogao da zamisli. Posebno posle odbijanja Nasera Al Kelaifija da uđe u kolo sa Florentinom Perezom, Đoanom Laportom i Andreom Anjelijem, kao najvećim zagovornicima ideje o formiranju Superlige Evrope. Zajedno sa ostalim odmenitnicima od UEFA, čelni ljudi Reala, Barselone i Juventusa su jasno stavili do znanja katarskim vlasnicima francuskog kluba da neće biti ni izbliza moćni ako ne prihvate poziv da naprave zatvoreno takmičenje u kome bi se vrteo veći novac nego u postojećoj Ligi šampiona. Na Parku prinčeva su velikodušno odbili takav predlog i isprava se smatralo da ih je pritisla UEFA pretnjom kršenja finansijskog fer-pleja. Što možda i jeste bilo tačno u datom trenutku, ali su kasniji događaji učnili Al Kelaifija mudrijim od Pereza, Laporte i Anjelija. Prvom je uzeo Ramosa, drugom Mesija – simbole španske La Lige poslednje dve sezone – da se zaleteo i na Ronalda utisak je da bi matirao i trećeg.

Ovako, može da likuje, iako je malo kome jasno kako će Pari Sen Žermen sa silnim ulaganjima u plate izdržati inspekcije UEFA. Jer, Mesi će ostati najplaćeniji fudbaler sveta sa godišnjom zaradom od 40.000.000 evra. Nejmar će nastaviti da prima 36.000.000, Kilijan Mbape 25.000.000, Serhio Ramos 20.000.000, Markinjos, Marko Verati, Presnel Kimpembe i Anhel di Marija su u kategoriji od 10.000.000 do 15.000.000 evra, Đanluiđi Donaruma 8.000.000... Mediji uveravaju da će samo Mesi, primera radi, sam sebe isplatiti prodajom dresova, povećanjem cene ulaznica, marketinškim bumom i sponzorskim ugovorima. Nešto nalik Kristijanu Ronaldu kad je prelazio iz Reala u Juventus. Čak idu toliko daleko da su ubeđeni kako će ovaj prelazni rok biti prelomna tačka u pokušajima da se odobrovolji Mbape da potpiše novi ugovor umesto da ide u Madrid naredne godine kad mu istekne postojeći. Mnogi se pitanju zašto bi se mladi krilni napadač odricao budućnosti u rodnom gradu i rizikovao odlazak u kraljevski klub, kad je koncentracija najboljih na svetu upravo na Parku prinčeva, kad Real polako gubi primat i odjednom nije toliko privlačan, čim ga je u istom prelaznom roku napustio dugogodišnji štoperski tandem Ramos-Varan. Sportski direktor PSŽ-a, Brazilac Leonardo, sad u rukama ima najveći mogući adut da ubedi Mbapea da ostane. Mesija.

Mesi (© Reuters)

Dolazak šestostrukog osvajača Zlatne lopte je direktan udarac u bradu Barseloni. Prošlog leta, samo je priznao, Leo je tražio da ode i bio na pred vratima Mančester Sitija. U tom trenutku Građani su bili spremni da izdvoje minimum 100.000.000 evra za obeštećenje, preuzeli bi i tadašnju platu Argentinca od 57.000.000 evra, što znači da bi Kataloncima ostalo u kasi 214.000.000 evra, jer bi se rešili primanja najboljeg igrača i duplih izdataka za porez. Sad nisu dobili ništa osim gneva navijača, kojima više ne interesuje (samo) kako je Đozep Marija Bertomeu zapržio čorbu, već i zašto njegov naslednik u fotelji, Đaon Laporta, nije održao obećanje da će zadržati najboljeg igrača.

Pari Sen Žermen je „prevario“ i konkurenciji i UEFA. Utisak da je su Aleksandar Čeferin i njegovi saborci u Evropskoj kući fudbala promenili kurs i da sad blagonaklono gledaju ka onima koje su ne tako davno bili na tapetu. Čelsiju je bilo zabranjeno da dovodi igrače zbog kršenja finansijskog fer-pleja, iz istog razloga kažnjen je inicijalno Mančester Siti izbacivanjem iz Lige šampiona na dve godine, da bi mu posle žalbe sankcija ubaležena samo na novčanu, pre nekoliko godina je PSŽ bio na udaru, jer nije pokazao realni iznos sponzorskih ugovora.

A onda obrt. PSŽ nije ni hteo u Superligu, Siti i Čelsi jesu, pa su se brzopotezno predomislili i iskočili iz tog voza. Odjednom nikome u UEFA nije sporno kako to Građani daju 117.500.000 evra za Džeka Griliša, zašto će prvak Evrope platiti 115.000.000 evra da bi vratio Romelua Lukakua i otkud svi ti skupoceni igrači u Parizu. Mada, PSŽ planira da se „pokrije“ prodajama ili pozajmicama fudbalera koji su posle tektonskih poremećaja na evropskom tlu pali u drugi ili treći plan. Moraće da odu Lavin Kurzava, Serhio Riko, Pablo Sarabija, Abdu Dijalo, Tilo Kerer, Idrisa Gej, Rafinja. Možda Mauro Ikardi i Ander Erera, iako su izrazili spremnost da ostanu.

U svakoj drugoj varijanti većila bi bila u prvih 11. Posle dolaska Donarume, Ramosa, Vajnalduma i Mesija na snazi je novi poredak.