Novi napad Superlige na evropski fudbal: Otvorena verzija sa 60 do 80 klubova i 14 garantovanih utakmica

„Atentat“ na aktuelni evropski fudbal poredak pokušan pre dve godine od strane najvećih klubova nije uspeo i preko noći se srušio kao kula pod karata. UEFA, navijači, političari su zajedničkim snagama uspeli da osujete prevrat najbogatijih klubova i saseku krila ambicioznom projektu Superlige ali izgleda da je to bila samo jedna bitka u ratu koji tek predstoji.

Najbogatiji ne odustaju od namere da postanu još bogatiji. Real Madrid, Barselona i Juventus predvode grupaciju koja za cilj ima stvaranje elitnog takmičenja ali sada je plan nešto drugačiji nego pre dve godine. Učestvovalo bi više klubova od 20 najbogatijih, takmičenje ne bi bilo zatvoreno poput neuspešne i neprofitabilne košarkaške Evrolige i brojalo bi tri puta više učesnika.

Novi plan podrazumeva učešće 60 do 80 klubova podeljenih u više divizija sa makar 14 zagarantovanih evrokršaja umesto dosadašnjih šest.

Bernd Rajhart, generalni direktor Superlige, obelodanio je dokument sa deset tačaka u kojima otkriva na koji način je zamišljen novi projekat elitnog takmičenja.

„Evropski fudbal je na ivici ambisa. Nastao je ogroman disbalans širom kontinenta i tradicionalni evropski klubovi sa slavnom istorijom danas nisu u stanju da se takmiče. Prošlog oktobra započeli smo dijalog o budućnosti evropskog fudbala. Od tada smo razgovarali sa skoro 50 klubova i drugih igrača u sektoru i zaključak koji dele skoro svi je da su temelji na kojima je izgrađen evropski fudbal ozbiljno ugroženi. Došlo je vreme za promene“, poručio je Rajhart.

EKSKLUZIVNO – Prvi čovek Superlige o uticaju na srpski fudbal: A sad vam je sve dobro?

Deset tačaka Superliginog novog plana su sledeće:

I - Otvorena takmičenja zasnovana na sportskim zaslugama

Evropska fudbalska liga trebalo bi da bude otvoreno takmičenje, sa nekoliko divizija, koje čine između 60 i 80 timova. I to omogućava održivu raspodelu prihoda duž fudbalske piramide. Učešće svake sezone treba da bude zasnovano na sportskim zaslugama, bez stalnih članova. Sistem kvalifikacija treba da bude otvoren, zasnovan na učinku na nacionalnim takmičenjima, čime bi se omogućio pristup takmičenju svim klubovima uz održavanje takmičarske dinamike na nacionalnom nivou“.

II - Nacionalna takmičenja: osnove fudbala

Klubovi koji učestvuju treba da ostanu posvećeni svojim nacionalnim takmičenjima i turnirima, kao što su i danas. U isto vreme, mora se rešiti kritična potreba da se ojačaju i postanu konkurentniji nacionalni turniri širom kontinenta. Evropska takmičenja treba da igraju ključnu ulogu u postizanju ovog cilja, generišući i ubacujući dodatne resurse u ceo sistem.

III - Poboljšati konkurentnost stabilnim i održivim resursima

Poboljšanje konkurentnosti evropskih klubova zahteva veću raspodelu finansijskih sredstava za celu piramidu i pravila finansijske održivosti koja se rigorozno primenjuju. Klubovima je potrebna veća stabilnost i vidljivost svojih godišnjih prihoda da bi bili u stanju da preuzmu dugoročne obaveze, kako sa svojim igračima, tako i sa razvojem infrastrukture. Bolji i atraktivniji evropski format takmičenja generisao bi dodatna sredstva, a nema sumnje da bi se finansijska stabilnost klubova znatno povećala kada bi im se garantovalo minimalno 14 evropskih utakmica po sezoni.

IV - Zdravlje igrača mora biti u centru našeg sporta

Zdravlje igrača bi trebalo da bude suštinski faktor u određivanju broja utakmica koje se moraju odigrati svake godine. Broj takmiačrskih dana evropskog takmičenja ne bi trebalo da se povećava u odnosu na planirani u aktuelnim kalendarima. Udruženja fudbalera bi trebalo da se više angažuju oko sigurnosti zdravlja igrača, a socijalni dijalog bi trebalo promovisati u EU. Od ključne je važnosti da treća lica ne mogu primorati evropske klubove i njihove igrače da učestvuju u novim takmičenjima ili proširenim rasporedima trenutnih turnira.

V - Takmičenja kojima upravljaju klubovi sa transparentnim i strogo sprovodenim pravilima finansijske održivosti

Evropskim klupskim takmičenjima treba da upravljaju klubovi, kao što je slučaj na nacionalnom nivou, a ne treća lica koja imaju koristi od sistema bez ikakvog rizika. Njegova upravljačka struktura mora biti u potpunosti usklađena sa propisima EU. Evropski fudbal mora biti održiv i, za to, klupska potrošnja treba da se zasniva isključivo na resursima koje su klubovi sposobni da generišu, a ne na kapitalnim injekcijama trećih strana koje narušavaju konkurenciju. Pravila finansijske održivosti moraju da ograniče klupsku potrošnju na plate igrača i transfere na fiksni procenat njihovog godišnjeg prihoda, sa posebnim propisima prilagođenim manjim klubovima i prelaznom periodu.

VI - Najbolje fudbalsko takmičenje na svetu

Cilj mora biti da se razvije evropsko fudbalsko takmičenje koje će postati najuzbudljiviji sportski događaj na svetu. Evropski navijači zaslužuju najbolje utakmice i najbolje iskustvo. Takođe je od ključne važnosti da mlađe generacije, privučene globalno širećim američkim sportskim i digitalnim medijima zabave, nastave da prihvataju fudbal kao najomiljeniji sport na svetu. A sve se to može postići samo takmičenjima koja omogućavaju najboljim igračima sveta da se takmiče tokom cele sezone uz uzbudljive mečeve, od početka do kraja.

VII - Poboljšajte iskustvo navijača

Fudbal je suštinski popularan sport, a dijalog sa navijačima i nezavisnim grupama navijača je od suštinskog značaja za razmenu ideja koje mogu poboljšati iskustvo navijača. Trebalo bi preduzeti dodatne mere kako bi se navijačima olakšalo gostovanje. Takođe bi trebalo uspostaviti standarde sa ciljem regulisanja kvaliteta stadiona i druge fudbalske infrastrukture, čime bi se poboljšalo živo fudbalsko iskustvo.

VIII - Razvijanje i finansiranje ženskog fudbala

Neophodno je promovisati i razvijati ženski fudbal, podizati njegov profil i stavljati ga u centar pažnje zajedno sa muškim takmičenjima. Da bi se postigao ovaj cilj, trebalo bi značajno proširiti sredstva iz evropskih takmičenja ženskih klubova. Ulaganja u ženski fudbal treba da budu usmerena i na profesionalni nivo i na razvoj osnovnog fudbala.

IX - Značajno povećati solidarnost

Solidarnost prema osnovnom fudbalu je suštinski stub evropskog fudbala i trebalo bi da se značajno poveća u odnosu na sadašnji nivo. Kako je najavljeno, doprinos od minimum 400 miliona evra godišnje za solidarnost, klubove koji ne učestvuju u takmičenju i društvene svrhe – odnosno više nego duplo veći doprinos sadašnjih evropskih klupskih takmičenja – trebalo bi da pomogne ostvarenju ovog cilja. Transparentnost u upravljanju takođe treba da bude garantovana kroz nadzor nezavisnih organa koji javno i periodično izveštavaju o destinaciji sredstava i njihovom uticaju.

X - Poštovanje vrednosti i propisa Evropske unije

Igrači u evropskom fudbalu treba da se pridržavaju vrednosti, pravila i osnovnih sloboda Evropske unije. Iz tog razloga, nijedan evropski klub ne bi trebalo da bude primoran da se pokori sistemima za rešavanje sukoba van Evropske unije i njene vladavine prava. Nadležnost sportske arbitraže treba da bude striktno ograničena na pitanja sportske prirode, a svako pitanje druge pravne prirode treba da se rešava u odgovarajućem forumu za nju. I u svim slučajevima, pod krajnjim nadzorom pravosudnog sistema Evropske unije.