Norveška će pamtiti proleće '25... Iako Totenhem ide u Bilbao po pehar

Najlepša evropska bajka je gotova, romantika u gradiću od pedesetak hiljada stanovnika ugašena, makar do naredne sezone. Bode Glimt je malenima i "siromašnima" udahnuo nadu da i oni sami mogu da ruše bogatije i moćnije na evropskom frontu, ali se u polufinalu Lige Evrope pokazalo da granica ipak postoji, da novačane razlike koje se mere u stotinama miliona evra nekada jednostavno ne možete da prenebregnete... Čak ni kada protivnik ne igra fudbal u čijoj se lepoti umire, od kojeg oči ne ispadaju, niti fudbal koji odiše Bog zna kakvom silom.

Posle poraza 3:1 u severnom Londonu pre nedelju dana, Bode je zadržao minimalne nade da magičnom veštaku na severu Norveške može da izvede novo čudo, ali nije uspeo da ispali metak. Iako je bilo evidentno da je Totenhem došao na stadion Asmira da otalja posao, njegova odbrana sa Kristijanom Romerom i Mikijem Van De Venom, ipak je bila prejaka za ekipu Kjetila Knutsena - 0:2 (poluvreme 0:0/ prvi meč 3:1).

Možda pre opisa samih dešavanja na terenu, veću pažnju zaslužuju navijači - Bodeovi koji su komplet, njih preko 8.000 nekoliko minuta pre kraja utakmice počeli da aplaudiraju svojim ljubimcima na svemu što su im priredili od starta sezone. Na pobedama protiv Porta, Bešiktaša i Makabi Tel Aviva (jedini poraz na domaćem terenu naneo im Karabag) u glavnoj fazi takmičenja, pa na eliminaciji Tventea, Olimpijakosa i Lacija koje su redom rušili u Norveškoj. Zato će ova skandinavska zemlja, posebno njen sever pamtiti proleće '25, prepričavati demoliranje Tventea i Olimpijakosa na Asmiri, sećati se penal serije u Rimu, odbrana Nikite Haikina kojem niko neće zameriti na večerašnjim primljenim golovima.

Ali treba skinuti kapu i navijačima Totenhema. Njih 404 uputilo se u Norvešku da isprati, gotovo viđen plasman svog tima u finale koje se 21. maja igra na San Mamesu. Uprava Sparsa je nagradila vernost ostavivši po originalni klupski šal na svakom sedištu. Imali su gostujući navijači i zbog čega da vitlaju šalovima iako će im, navijački rekvizit jednog dana biti veća uspomena od kvaliteta fudbala koji su gledali na Asmiri.