Rečenica koja i punu deceniju kasnije deluje nestvano. “Srbija je prvak sveta u fudbalu, nakon pobede u finalu nad Brazilom”!

Kao što već skoro čitav vek živi legenda o Montevideu, učešću naših fudbalera na prvom Mundijalu, tako živi i ona o još udaljenijem Novom Zelandu, gde su srpski mladi fudbaleri (U20), te 2015. godine, nadmašili vršnjačku konkurenciju i zaseli na planetarni tron.

Vredan jubilej valjalo je na prigodan način obeležiti, a Fudbalski savez Srbije bio je na visini zadatka. Simbolike radi, jer upravo je u Fudbalskom klubu Vojvodina poniklo najviše, čak pet tadašnjih reprezentativaca (Sergej i Vanja Milinković-Savić, Mijat Gaćinović, Srđan Babić i Radovan Pankov), svečana akademija organizovana je sinoć u ambijentu Velike scene Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. U prisustvu više stotina zvanica, te nekoliko “zlatnih orlića” – onih koji nisu bili sprečeni obavezama, kroz fotografije, video zapise, ali i brojne anegdote neposrednih svedoka, obeleženo je sećanje na grandiozni uspeh.

(@FSS)

Sve je počelo horskim izvođenjem himne Srbije, uz poseban doživljaj sa velikog platna i slikom sa Novog Zelanda, kada kapiten Predrag Rajković i saigrači zagrljeni pevaju himnu „Bože pravde“ pred finalni meč sa Brazilom. Komentator koji je imao tu čast da uživo u TV prenosu prvi uzvikne da je Srbija šampion sveta, Aleksandar Stojanović, doneo je pehar prvaka sveta na binu i spektakl je mogao da počne. Naravno, uz kadrove akcije koja je u 118. minutu finala urodila golom Nemanje Maksimovića, sprečila izvođenje penala i Srbiji donela titulu.

(@MNPress)

Prisutne su pozdravili Dragoljub Zbiljić, predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina, Sandra Sremčević, potpredsednica FSS, Žarko Mićin, gradonačelnik Novog Sada...

Usledio je film „Put do finala“, hronološki podsetnik na put Srbije do titule prvaka sveta – od poraza od Urugvaja na startu, preko pobeda nad Malijem i Meksikom u grupi, a onda i sve četiri eliminacione runde u kojima su izabranici Veljka Paunovića igrali najmanje produžetke – protiv Mađarske, SAD, još jednom Malija i Brazila, uz podsećanje da smo Amerikance u četvrtfinalu eliminisali nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.

A onda su na scenu izašli šampioni praćeni poetičnim najavama:

On je bio poslednja linija odbrane, kapiten sa stavom i srcem – čovek koji je branio penal u četvrtfinalu i vodio tim do vrha sveta – Predrag Rajković!

Njegov pogodak u produžecima finala zlatnim slovima je upisan u istoriju srpskog fudbala. Strelac gola za titulu – Nemanja Maksimović!

Njegove suze na kraju utakmice obišle su svet i postale simbol strasti i ljubavi prema fudbalu i svojoj reprezentaciji. Stameni stub naše odbrane, miran i pouzdan kada je bilo najpotrebnije – Vukašin Jovanović!

Da nije bilo njegovog gola u 90. minutu protiv Mađarske, Srbija bi se već posle osmine finala vratila kući. Borac bez mane i straha. Čovek odluke i u polufinalu protiv Malija – Ivan Šaponjić!

Brz, čvrst, borben — desni bek koji je neumorno pokrivao ceo bok. Srce tima na terenu – Milan Gajić!

Pouzdan, tih, ali uvek spreman da odgovori najvećim izazovima. Deo bedema ispred golmana Rajkovića i još jedan od junaka u pohodu na svetsku titulu – Miladin Stevanović!

Na levoj strani, gde je brzina morala da se spoji sa mudrošću i fudbalskom inteligencijom – besprekorno je odradio zadatak i bio neizostavan deo šampionske ekipe – Nemanja Antonov!

(@FSS)

Voditelj je pročitao i imena igrača koji su zbog profesionalnih obaveza, baraža, početka priprema svojih klubova i Svetskog klupskog prvenstva u SAD sprečeni da priusustvuju jubileju: Vanja Milinković-Savić, Filip Manojlović, Miloš Veljković, Srđan Babić, Radovan Pankov, Stefan Milošević, Mijat Gaćinović, Sergej Milinković-Savić, Marko Grujić, Andrija Živković, Stefan Ilić, Filip Janković, Saša Zdjelar, Staniša Mandić.Branko Radujko, generalni sekretar Saveza, zbog profesionalnih obaveza i službenog puta u SAD gde boravi na poziv FIFA (prisustvuje Svetskom klupskom prvenstvu), nije mogao da bude u Novom Sadu, ali se obratio video-porukom, junacima sa Novog Zelanda i selektoru Veljku Paunoviću.

“Godine prolaze, ali ono što se dogodilo 2015. na Novom Zelandu ne bledi. Naprotiv – što vreme više prolazi, sve je jasnije koliko je ta generacija bila posebna. Pobeda nad Brazilom, titula svetskog šampiona, emocije koje su preplavile ceo narod – to su trenuci koji ne mogu da se zaborave. To su trenuci koji prate i oblikuju srpski fudbal. Malo je uspeha u istoriji našeg fudbala koji su izazvali toliki ponos, toliko vere u budućnost i toliko radosti u svakom delu naše zemlje. Ta generacija je pokazala kako izgleda kada se talenat sretne sa ozbiljnim radom, kada timski duh postane jači od svakog pojedinca, i kada se igra iz ljubavi prema grbu, zastavi i zemlji. Danas, kada gledamo gde su ti momci, šta su postali, koliko su napredovali – osećamo i ponos i zahvalnost” – istakao je, između ostalog, Radujko.

Obraćanje Veljka Paunovića (@FSS)

Poseban deo programa bio je posvećen prerano preminulom treneru Milanu Kosanoviću, čoveku koji je bio desna ruka selektora Veljka Paunovića. Usledio je zatim čuveni govor iz svlačionice selektora pred polazak na stadion gde se igralo finale Svetskog prvenstva protiv Brazila. Paunovića baš večeras očekuje odlučujuća utakmica na klupi Ovijeda za plasman u Primeru, pa se i on obratio putem video poruke:

“Hvala svima što ste se danas okupili da proslavite ovaj jubilej. Čestitam svima još jednom od srca, zahvalan sam igračima na svemu što su zajedno učinili, čestitam srpskom narodu i svima kojima je stalo do ovog uspeha. Žao mi je što ne mogu da budem sa vama u ovom trenutku, jer kao što znate, privodim kraju novu misiju sa Ovijedom, sutra igramo finale plej-ofa, a jako mi je bilo stalo da zajedno obeležimo ovaj zlatni jubilej. Srbiji želim puno uspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i da ponovo budemo šampioni. Želim vam i puno uspeha u vašim klupskim takmičenjima, kao i u svemu što radite u životu.”

Milan Pavlović uručuje pehar Predragu Rajkoviću (@MNPress)

Među brojnim anegdotama, izdvojila se priča selektora Paunovića koja ilustruje pobednički mentalitet koji je krasio ovu generaciju. Ukratko, pred odlazak, jedan od mnogobrojnih zahteva selektora upućenih generalnom sekretaru Lakoviću bio je da Savez obezbedi i jednu kameru, odnosno snimatelja. Na pitanje zašto sad snimatelja, Paunović je kratko odgovorio: “Pa da nas snimi kad budemo prvaci sveta!” I Vladimir Borković, stručnjak za mentalnu pripremu, ispričao je zanimljiv detalj prilikom izbora kapitena. Kada je Maksimović tu čast bez razmišljanja prepustio Rajkoviću, a kasnije mu se sve vratilo, kao junaku finalne utakmice.

I na kraju scena za nezaborav. Fudbalski savez Srbije kao pravni naslednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, ponosi se još jednom titulom svetskog šampiona u uzrastu do 20 godina. A kapiten “zlatnih Čileanaca” iz 1987. godine Milan Pavlović izašao je na binu i simbolično uručio trofej sa Novog Zelanda kapitenu tog tima Predragu Rajkoviću.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Noć sećanja, emocija i ponosa: Zlatni orlići obeležili jubilej titule sa Novog Zelanda

Uživo

Fudbal

Tenis

Odbojka

Rukomet

eKošarka

Dota

Stoni tenis

Badminton

LOL

Counter-Strike

eFudbal

Najava mečeva