Niz iluzionističkih preokreta - hladna osveta za pakosno izjedanje kobasica i davljenje u reci suza

Bili bi mnogi saglasni da je osveta okrutna, beskorisna i da se njom postiže samo otvaranje starih rana koje bi možda vremenom i zacelile. Sport je verovatno jedna od životnih sfera gde se s pojomom osvete može baratati na nešto slobodniji način, poredeći sa nekim drugim gde se se ona ne može tek tako uzimati u usta. Ako biste pitali navijače Bajera iz Leverkuzena ovih dana šta misle o osveti, velika je verovatnoća da će pristupiti školi mišljenja koja propagira da je ona "jedini način da se osigura pravda". I to ona kosmička, vasionska, božanska... ista ona koja im je izmicala na samom startu veka.

Leverkuzen je u poslednjih nekoliko meseci šest puta pobeđivao posle preokreta i svaki put golom (ili čak golovima) u nadoknadi vremena. Lajpcig, Štutgart, Augzburg, Karabag dva puta i naposletku Hofenhajm pre dva dana... Nema sumnje da su stategija Ćabija Alonsa i neverovatan pobednički duh koji je usadio u tim, glavni razlozi za neodustajanje do poslednjeg sekunde, a ovom se momentu čini da je sve to zapravo otelotvorenje najhladnije osvete za kompletno izrugivanje doživljeno jednog bavarskog prolećnog popodneva, začinjenom enormnom količinom pojedenih kobasica, baš onih koji su godinama izbijali radost sa Baj Arene.

Opšte je poznat taj čuveni termin "Neverkuzen", koji prevashodno označava generaciju Bajerovih igrača iz perioda od 2000. do 2002. godine, a glavni deo tog prokletstva krenuo je iz jedne bavarske varošice. Tog majskog dana pre 24 godine, ekipi Kristofa Dauma bio je dovoljan bod na gostovanju u Unterhahingu, gradiću od oko 20.000 stanovnika. Sve se pretvorilo u košmar, umesto slavlja potekla je reka suza, i niko se ni u najcrnjim snovima nije nadao da će se ona suštinski biti prekinuta tek ovog proleća.

"U subotu, u 17.15 bićemo šampioni, to je to. Programirani smo da pobeđujemo, niko nas ne može pobediti", samouvereno je pred utakmicu izjavljivao trener Bajera. Ove reči ostale su zapamćene u nemačkom fudbalu do dan-danas, a njihovo izvrgivanje ruglu ustalilo se u prethodne 24 godine, kao jedna od najčešćih pošalica prilikom zadirkivanja pristalica Aspirindžija.

------------

MOZZART TE VODI NA... NA ENFILD, SAN SIRO, VESTFALEN... STADION ILI DVORANU KOJE ODABEREŠ!

------------

U subotu popodne u 15:30, počinjalo je poslednje kolo i konačni obračun za bundesligašku titulu: Bajern je rano poveo protiv Verdera. Karsten Janker s dva pogotka i Paulo Seržo divnim trikom, obezbedili su komforno vođstvo od 3:0 do 16. minuta. Uprkos golu Marka Bodea neposredno pre poluvremena, jedno je bilo jasno: Bajern neće dozvoliti da nešto pođe po zlu.

Svega 17,5 kilometara dalje u Hahinger športparku, utakmica je potpuno drugačija. Leverkuzen počinje izuzetno nervozno, samopouzdanje u poslednjih nekoliko utakmica je narušeno. U 21. minutu desilo se ono što niko nije očekivao: Dani Švarc iz Unterhahinga centrirao je u šesnaesterac Bajera, Mihael Balak pokušao je da izbaci levom nogom - ali je lopta proletela pored golmana Adama Matiseka i završila u Leverkuzenovom golu. Balak pada na kolena i drži ruke preko lica.

©Reuters

Igrači Bajera su vidno šokirani. Bio je to početak kraja. Autogol je paralisao igrače prethodno spokojnog Kristofa Dauma, a "Nikada nećete biti šampioni Nemačke", pevaju pristalice Unterhahinga dok Bajeru ističe vreme.

Posle 72 minuta, autsajder je zadao poslednji nokaut udarac Leverkuzenu. Markus Oberlajtner pogađa za 2:0 i još jednom baca Bajer u dolinu suza. Po treći put posle 1997. i 1999. godine, Bajer je ponovo bio samo „ Neverkuzen ili Vizekuzen“ – rođen je termin koji je pratio klub do ove sezone.

Suze bez kraja - dokle oko seže: Kristof Daum mora da teši sve oko sebe, uključujući i sebe. Generalni direktor Rajner Kalmund mora da teši potpuno izbezumljenog Ulfa Kirstena.

"Kada te presretnu u poslednjoj utakmici posle tako sjajne sezone, to ti se zaista uvuče pod kožu", pokušavao je da objasni "Kali".

Posle poslednjeg zvižduka, Balak sedi na klupi za rezervne igrače kao gomila jada i nekontrolisano plače. „Tako nešto ti razdire dušu“, rekao je prenego što je nestao u svlačionici vlažnih očiju. Trener Daum jedini je koji zadržava prisebnost i ubrzo ponovo postaje strastevog govora: "Atmosfera u svlačionici je kao na Centralnom groblju u Čikagu", opisivao je stanje kontroverzni Daum.

U međuvremenu, pomenutih 17,5 kilometara severozapadno, kapiten Štefan Efenberg podizao je kopiju šampionskog trofeja - original je još uvek bio u Unterhahingu. Šampionske majice su raspakovane. Oliver Kan je u tim trenucima proglašavao Bajernovu 16. šampionsku titulu njegovom najlepšom, a Uli Henes je mislio o Leverkuzenu i sa slatkim cinizmom na licu izustio: Žao mi ih je.

Bavarci su slavili do kasno u noć. Nekoliko se čak i igrača iz malog komšije iz Unterhahinga pridružilo glavnoj zabavi Bajerna i zahtevalo obećano pivo i kobasice. Imalo je dovoljno pića za sve, a sve je rezultovalo slavljem na balkonu gradske kuće na Marijenplacu. Mnogo je posla bilo za žučne kese tog dana, ta količina razložene masti nije se viđala svaki dan.

Uli Henes (©Reuters)

Bila je to najtužnija izgubljena titula i generalno gledano trofej popularnog Verkselfa. Postalo je još gore posle sledeće sezone i tri ispuštena trofeja, a nada u njihovo osvajanje izbledela je raspadom te generacije.

Jednom je sve moralo da se vrati, pa makar i uz više od 20 godina čekanja. Ko zna, možda je zaista Ćabi Alonso sklopio za Nemce nadaleko poznati mit "pakta sa đavolom".

Ima nemački folklor mnoge zajedničke karakteristike sa nordijskim i engleskim, a to nimalo ne čudi uzimajući u obzir njihova utemeljenja u germanskoj mitologiji. Od perioda prehrišćanskih politeističkih religija postojale su razne priče o magičnim likovima, a kasnije su se uz "kozmetičke" korekcije raširile u popularnoj kulturi. Veliki broj eksperata iz ove oblasti saglasno je da su se one u Nemačkoj održale čak i više nego u Skandinaviji, podneblju koje važe za zaštitni znak mističnih predanja.

Sa sportskog aspketa sagledano, tim iz Leverkuzena igra spektakularno ove sezone i sve što radi Ćabi Alonso je za maksimalno poštovanje, ali ima li u čitavoj seriji nemogućih rezultatskih preokreta nešto što je iznad pojedinaca, Bonifejsa, Virca, Šika, Grimalda, Džake.. nešto što jednostavno tera loptu da kao od šale upadaju u protivničke mreže u poslednjim trenucima? Manje je važno, da li je Lever sklopio pakt sa onostranim, samo će se jedno brojati kada se već krajem aprila bude visoko podizala Salatara - osveta za sve pakosno izjedene kobasice na Marijenplacu jednog davnog proleća.