Nisu je dočekali mnogi dedovi, očevi i sinovi - dočekaše unuci: Engleska - Nemačka 2:0 (VIDEO)

Engleska slavi kao retko kada. Engleska slavi jednu od najvećih pobeda u svojoj istoriji. Engleska će cela noćas biti pijana. Na Vembliju, u hramu fudbala, Albion je tukao Nemačku i obezbedio plasman u četvrtfinale Evropskog šampiona - 2:0!

Nisu je dočekali mnogi dedovi i očevi, nisu ni poneki sinovi, ali evo dočekaše je unuci. Nakon ravno 55 godina, još od finala Mundijala 1966. godine, Englezi su tukli najvećeg rivala u jednoj velikoj utakmici. Tako će ovaj jun zanavek ostati zlatnim slovima upisan u fudbalske almanahe kolevke fudbala.

Za generacije koje če doći, da se ne zaboravi: Rahim Sterling 75, Hari Kejn 86.

Istina, Engleska još nije napravila ništa spektakularno i monumentalno, ali večeras je udarila najčvršići temelj što je mogao da bude udaren. U lakšem je delu kostura, do finala ne može ni na Španiju, ni na Italiju/Belgiju, pa ni na minu kakvom se pokazala Švajcarska. Naposletku - Engleska je tukla Nemačku. A kad Englez natera Nemca da klekne, onda je sigurno - pobednik.

***

ENGLESKA - NEMAČKA 2:0 (0:0)

/Sterling 75, Kejn 86/

Stadion: Vimbldon

Sudija: Dani Makeli (Holandija)

ENGLESKA (3-4-3): Pikford - Voker Megvajer, Stons - Tripije, Filips, Rajs (od 86. Henderson), Šo - Saka (od 69. Griliš), Kejn, Sterling.

NEMAČKA (3-4-2-1): Nojer - Ginter (od 87. Džan), Humels, Ridiger - Kimih, Kros, Gorecka, Gosens (od 88. Sane) - Haverc, Miler - Verner (od 68. Gnabri).

***

Koktel istorije koja ih opterećuje pola veka, ozbiljnih i očitih kompleksa, te uobičajene euforija koja na svakom velikom turniru obuzme Ostrvo, nikako nije mogao da služi momcima u belom. Ni njima, ni njihovom selektoru, koji je verovatno jače od svih želeo da vidi Nemce pod nogama. I konačno je dočekao. Onaj davni i odvratni jun - ima tome punih 25 leta - i onaj stari Vembli, više ga neće moriti. Geret Sautgejt konačno može mirno da spava. Pa i da dođe do svog šejtana, da mu šapne: Kepke - izbačen si iz mojih snova.

A koliko se samo Sautgejt kockao... Verovatno nema Engleza od 7 do 77 koji mu je aminovao današnji sastav. Hrpa radnika i trkača i nigde znalaca. Na klupi Griliš, Foden, Maunt, Sančo... Međutim ispade da je svakodnevno osporavani strateg znao šta radi. S druge strane Jogi Lev odlučio je da rotira neke stvari. Serža Gnabrija ostavio je na klupi, šansu dao Timu Verneru u špicu, dok je iz veznog reda izostavio kreativnijeg Ilkaja Gundogana i šansu po prvi put od starta dao Leonu Gorecki.

Od veziste Bajerna nije dobio ono što je očekivao - Deklan Rajs i Kalvin Filips izdominirali su fizički, dok je Verner pred kraj prvog poluvremena propustio veliku priliku da donese prednost Manšaftu.

Da ne beše onog neverovatnog promašaja Tomsa Milera u 81. minutu (tada je još bilo 0:1), Vernera bi ponovo "kitili" raznim pogrdama. Ovako, dogodio se Miler, a onda i potvrda trijumfa Engleske u režiji Harija Kejna.

Kao da su i jedni i drugi znali mnogo pre početka utakmice da jedan gol rešava sve. (Dobro, bila su dva, ali Nemci zaista nisu izgledali kao tim koji može da se digne iz pepela posle onog prvog.) Tako su prestrašeni od eventualne greške i uloge tragičara više vodili računa kako da ne pogreše, da ne prime gol, nego se trudili da pokažu „koliko znaju lote“. Logično, takav stav oba tima uticao je na to prave šanse s obe strane mogu da se prebroje na prste jedne ruke. Ali daleko od toga da Englezi i Nemci nisu bili na nivou tradicionalnog rivalstva - bez sumnje jednog od najvećih na planeti.

Pored toga što su potpuno iznenadili dominacijom u prostoru i pasu - Nemačka je tek u finišu sakupila veći broj uspešnih dodavanja - Englezi su izgledali energičnije u svakom momentu. Maltene od početka do kraja utakmice. Takođe, zvučaće čudno - ko bi rekao da bi ovo nekad moglo da bude napisano - ali Geret Sautgejt je nadvisio i nadmudrio Jogija Leva, poslavši ga u penziju s gorkim ukusom u ustima.

Nemci nisu mogli da igraju "ono svoje", izbačeni su iz ritma, stvorili su dve šanse i imali jedan šut sa distance. Kraj. Sautgejt je ponovo insistirao na osporavanom Sterlingu - ovaj pogodio i treći put na prvenstvu, bio jedan od najopasnijih; Sautgejt je prepoznao da će Luk Šo praviti razliku nakon što nije počeo kao starter EURO - učestvovao kod oba gola danas; Sautgejt je u pravi čas uveo Griliša - poslao ključni pas kod prvog i asistirao kod drugog gola.

Dovoljno za neku lepu reč o ovom čoveku?

Biće da jeste.

Na kraju krajeva, Geret Sautgejt je snažano zagazio ka tek drugom finalu u istoriji najfudbalskije nacije na planeti bez ijednog igrača koji ima neki internacionalni trofej?! Ili ako hoćete ovako: Manuel Nojer trofejniji je od cele startne postave Engleske. Neuporedivo trofejniji...

I možda ga baš Sautgejt, takav kakav je, sa takvim timom kakav ima - a priznaćete da tu ima podosta "naduvanih" imena - možda Ga baš on vrati kući.