Nisi ti za fabriku, Džejmi

Prisetio se danas Džejmi Vardi i rekao: "Kakva je to avantura bila".

Pre tačno osam godina, na današnji dan, potpisao je za Lester. Nije izgledao kao sada, nije bio tako poznat i slavan, tek će postići brojne golove, ali osmeh je bio isti kao ovaj današnji. Osmeh koji kao da poručuje: "Pokazaću ja vama ko sam...".

I upravo je to životna i sportska priča Džejmija Vardija. Devetoligaškog fudbalera i huligana u pokušaju da objasni svima šta može, da je fudbal za njega borba na život i smrt. Nema respekta. Da bi tek u 27. godini stigao do naslovnih strana, a svi reflektori bili upereni u njega, kasnije i predvodnik jednog od najvećih iznenađenja u istoriji sporta kada je Lester u sezoni 2015/2016 postao šampion Premijer lige.

…

Rođen je Šefildu gde je kao klinac igrao za Venzdej. Tamo su mu treneri konstantno menjali pozicije, pa nije znao ni šta igra. Sa 16 godina su ga oterali sa objašnjenjem da je niskog rasta.

Tada je odlučio da završi sa fudbalom. Okrenuo se ulici i pabovima, pa je ubrzo posle toga zaglavio u zatvoru. Zbog kafanske tuče je lišen slobode. Sud mu je naredio da zbog fizičkog napada kao huligan mora da nosi elektronsku narukvicu i da se svakog vikenda do 18.30 časova javlja u policijsku stanicu.

Posle godinu dana pauze od fudbala, odlučio je da opet proba u ovom sportu. U redovima rezervnog tima tadašnjeg devetoligaša Stoksbridža. A onda je eksplodirao u prvom timu! Sa 66 golova u 107 mečeva tokom tri sezone je pokazao šta ume i pomogao Stoksbridžu da se plasira u osmu ligu.

Svakog vikenda morao da se javlja u policiju do 18.30 i zato je bio izgubljen za većinu gostovanja. Poneku utakmicu bi odigrao samo prvo poluvreme, a onda brzo s narukvicom u automobil i put policijske stanice.

Dok je igrao za Stokbridž, isticao se golovima, ali i crvenim kartonima. Start sa dve noge je bio njegov zaštitni znak. Osam puta su dolazili ljudi iz Šefild Junajteda da ga gledaju, a on je na tih osam mečeva dva puta isključen. Više se nisu vraćali... Šta će nam takav ludak, pomislili su.

Ali zato su u Vardija verovali ljudi iz sedmoligaša Halifaksa i platili 15.000 funti za njegov transfer. Tamo je proveo jednu sezonu i odigao jako dobro sa 29 golova na 41 utakmici. Dovoljno za novi poziv i prelazak u peti rang. U Flitvud. Usledila je nova fenomenalna sezona, 31 gol u 36 utakmica i transfer u drugoligaša Lester.

U Lester je došao tog 18. maja 2012. godine, kao 25-godišnjak, što je prilično mnogo godina za ulazak na veliku scenu. Plaćen je skromnih 1.000.000 funti.

"Pre osam godina potpisao sam za ovaj sjajni klub. Kakva je to bila avantura koja i dalje traje", napisao je danas Vardi stavivši na društvene mreže slike sa potpisa ugovora. Shvatio je verovatno gledajući ih kakav je put prešao i šta je prevalio preko grbače u poslednjih osam godina, a posebno šta je prošao pre toga.

Prva sezona u Lesteru nije baš bila za pamćenje, navijači su mu zviždali i kritikovali ga, hteo je i da ode, ali ga je Najdžel Pirson ubedio da ostane. Pomogao je Lesteru da uđe u Premijer ligu, i tamo počeo onako iz senke, sve dok nije eksplodirao protiv Mančester Junajteda kada se prvi put našao u prvih 11. Meč za pamćenje, pocepao je Crvene đavole i pokazao za šta je kadar. Takvu želju imaju samo oni koji stignu do vrha tako što su krenuli sa samog dna.

Sa 28 godina postao je najbolji napadač Engleske, a dobre igre preporučile su ga tadašnjem selektoru Roju Hodžsonu, pa je pozvan i u reprezentaciju, što je bio neviđen uspeh za nekoga ko je krenuo iz devete lige Engleske. Čak je tada morao i da pomeri venčanje.

"Čim sam dobio prvi poziv od selektora pomerio sam venčanje. Za svaki slučaj. I moja verenica je bila za to. Jeste da će biti sreda i malo je nezgodno za goste, ali šta je tu je".

Vardi je i danas sinonim za sjajnog napadača, za čoveka koji je sa dna stigao do vrha. U karijeri je, tačnije na njenom početku, morao da radi mnoge stvari koje ne priliče uglađenim fudbalerima, jer računi nažalost neće sami da se plate.

Radio je u fabrici za proizvodnju karbonskih vlakana. To ga je mentalno ojačalo. Ali i fizički.

"Podizao sam veliki teret, a to utiče na telo. Nekad su police bile mnogo više od mene, pa sam morao da bacam teret uvis. Nije to lako podneti, stigne te umor. Jednom moraš da kažeš - dosta je. Ni šef me nije voleo, imao sam problem sa slobodnim danima", prisetio se jednom prilikom Vardi i dodao da je u jednom momentu rešio da kaže “dosta” i dao otkaz.

Posle toga se sabrao, posvetio fudbalu, stigao do najvećih visina i predvodio Lester u osvajanju Premijer lige što je bio svetski spektakl, uprkos šansama 5000:1 da je tako nešto moguće. Vardi i Lester su uspeli. Ceo svet je praktično navijao da se ta bajkovita priča završi sa srećnim krajem. Što se na kraju i obistinilo.

Sećamo se replike iz Montevidea “Nisi ti za fabriku, Tirke. Nisi ti za fabriku”. E, ovde možemo da kažemo: “Nisi ti za fabriku, Džejmi”.

To je i sam ubrzo shvatio. A onda i svima pokazao šta zna. Upravo ono što je njegov osmeh nagoveštavao tog 18. maja 2012. godine…

FOTO: Reuters