Katastrofa teška dve milijarde evra preti premijerligašima, veliki transferi pred kolapsom

Jednog dana će će proći sve ovo sa korona virusom, postojaće opet normalan život, ali nekima će taj novi život biti mnogo teži nego ranije. Upozorenja stručnjaka da će ekonomska kriza udariti jako polako dobijaju oblik i pretvaraju se u noćnu moru.

U svetu sporta, najgori scenario se sprema engleskim premijerligašima koji su trošili više nego što su imali i ušli su u debele finansijske minuse zbog prihoda koji nisu došli.

U velikoj finansijskoj analizi trenutnog i post-korona stanja, ostrvski Dejli mejl otkriva da premijerligaški klubovi trenutno duguju skoro dve milijarde evra i da im je raspoloživost sredstava već pala za više od pomenute sume. A tek je počelo...

Engleski klubovi iz elitnog ranga duguju pomenute dve milijarde evra samo za isplate ranije realizovanih transfera. Reč je o ratama za obeštećenja. Skoro milijardu evra otpada na dugovanja klubovima van Engleske koja neće moći da budu reprogramirana. Neki klubovi poput španskih velikana kojima Englezi duguju novac su ta sredstva već ukalkulisali u klupske budžete kada kriza zbog korone nije bila ni na vidiku i neće imati strpljenja i mogućnosti da čekaju na ono što im pripada. Pogotovo što su i oni ostali bez nekih drugih planiranih prihoda.

Vodeći ljudi engleskog fudbala i direktori klubova su uvereni da sledi ozbiljan kolaps transfer tržišta kada sve ovo prođe. Priželjkivane transfer bombe poput Sanča, Mbapea ili Kejna će ostati samo pusta želja za najbogatije engleske klubove. Uz poneki izuzetak.  

Visine transfera su poslednjih godina skakale vrtoglavom brzinom, pa je tako i jedna Aston Vila koja je ušla iz Čempionšipa, rešila da potroši 160.000.000 evra na prelazni rok i da kupuje igrače od 30.000.000 evra. Naravno, isplata većeg dela tih transfer troškova je razvučena na budući period jer su u Birmingemu imali iskalkulisane prihode kojima će pokriti kupovine. Sada to postaje skoro pa nemoguće...

Skoro svaki klub u Premijer ligi ima dugovanja za transfere iz prošlosti. Neki poput Barnlija duguju samo 6.000.000 evra, ali to su retki primeri.

Naprimer, Mančester Junajted mora da isplati skoro 200.000.000 evra na ime dugovanja za ranije obavljene transfere iz nekoliko prethodnih prelaznih rokova. Mančester Siti duguje blizu 100.000.000 evra, Totenhem oko 95.000.000, Bornmut i Fulam preko 80.000.000, Vest Hem 75.000.000, Sautempton skoro 70.000.000... Izuzetak je Čelsi  koji uopšte nema dugovanja za ranije transfere, delom i zahvaljujući suspenziji koju je imao u prethodna dva prelazna roka. Plavci bi mogli da budu najveći pobednici kada sve ovo prođe.

Pogotovo će biti teško manjim klubovima. Iako se očekuje da novac od TV prava bude isplaćen onako kako je ugovorima zagarantovano, klubovima to neće biti dovoljno. Ostali su bez ogormnih prihoda od utakmica i sponzorskih ugovora. To je razlog zbog kojeg mnogi klubovi pokušavaju da štetu poprave rezanjem plata u igračkom kadru i da taj novac preusmere na dugovanja.   
„Najveći problem će biti ako klubovi ne budu mogli da ispoštuju dinamiku otplate duga. To će odmah stvoriti domino efekat. Dovoljno je da jedan klub zakoči i da se to prenese na ostale“, kaže Kiran Megvajer, finansijski ekspert za Univerziteta u Liverpulu.

Poseban problem premijerligašima je što polovina dugovanja otpada na klubove van Engleske. Teže je očekivati da inostrani klubovi pokaži razumevanja za finansijske muke premijerligaša jer su navikli da je to najslađi i najsigurniji novac na koji su se unapred oslanjali.

Međutim, nisu samo klubovi ti kojima se duguje. Primera radi, Kristal Palasa je letos prodao Arona van Bisaku u Mančester Junajted za 55.000.000 evra s obavezom da jednu ratu od 25.000.000 evra isplati  na kraju ove sezone. Palas nije hteo da čeka i taj novac je uzeo od australijske Makari banke koja je stekla prava da napalti ratu od Mančester Junajteda. Slično su radili i Lester kada je prodao Mareza u Siti ili Votford kada je prodao Rišarlisona u Everton. Govorimo o transferima teškim preko 50.000.000 evra čije rate su prilično velike.

Banke će razmisliti o produžetku rokova za otplate, ali neće moći mnogo da otežu i sigurno će uračunati kamate. U najboljem slučaju, premijerligaši će uspeti da razvuku isplatu na duži period, ali to će značiti i stezanje kaiša u narednim prelaznim rokovima, jer će umesto kupovine novih igrača morati da otplaćuju kupovine starih. Zaboravite na vremena kada su neafirmisani igrači poput Van Dajka, Kepe ili Pepea plaćani preko 70.000.000 evra. Danas će takvi opet vedeti oko 30.000.000 evra. I to će biti žestoki udarci za manje klubove poput Sautemptona ili Lila koji su ih prodavali.

Međutim, neki klubovi čije poslovanje ne zavisi od prodaje igrača poput mančesterskih teškaša Junajteda i Sitija ili Čelsija bi mogli da iskoriste celu situaciju zahvaljujući bogatim vlasnicima i vrhunskim sponzorima koji ih neće napustiti. Koliko god da će biti suočeni da problemima, ostali će biti u još težim.
„Junajted, Siti ili Čelsi će biti poput biznismena koju kupuju gotove poslove onih koji ne mogu više da izdrže finansijsku trku. Njima će ovo biti šansa da za manje para nego što inače izdvajaju, ostanu u vrhu Premijer lige u narednih pet godina jer će ostali imati još manje para. Biće u situaciji da nekom tamo Lionu, Lilu, Marselju ili Ajaksu kažu: ’Uzimte ili ostavite’. A ovi će morati da uzmu“, rekao je neminovani fudbalski agent za Atletik.  

(FOTO: Reuters)