Nikome sigurni bodovi: Radnici, ratnici i napadačka linija zbog koje strepi nacija

To što je Granit Džaka prva zvezda ove reprezentacije, a Vladimir Petković selektor već sedam godina dovoljno govori o karakteru Švajcarske. To je ratnička i radnička ekipa koju je đavolski teško pobediti, a navikla je da silom i upornošću lomi slabije od sebe. 

Švajcarska je redovan učesnik velikih takmičenja poslednjih godina. Kvalifikovala se za sedam od osam prethodnih, a na poslednja dva je prošla grupne faze. Ali joj nedostaje veliki iskorak da probije barijeru osmine finala. Tamo je na prethodna dva velika takmičenja tesno ispadala od sebi ravnih selekcija poput Poljske i Švedske što je realno neuspeh. Ovo leto bi možda moglo da bude „to“. Onaj plasman na fajnal-for Lige nacija je bio pokazatelj da Švajcarci mogu.

Italija jeste favorit na papiru u grupi, ali Švajcarci im mogu pomrsiti konce. Oni najbolje igraju protiv „velikih“. U poslednje dve godine su imali dva remija protiv Nemačke, remi i minimalan poraz protiv Španije, pobedu i tesan poraz protiv Belgije, remi sa Englezima... A u ovoj kalendarskoj godini imaju pet pobeda u pet utakmica protiv „manjih“ poput Amerike, Ukrajine, Bugarske, Litvanije i Finske. Zato deluje da bi Švajcarci mogli do nekog kapitala protiv Italije i da su favoriti u odnosu na Tursku i Vels.

Nikoga oni neće debelo nadigrati ali su dovoljno iskusna i kompaktna ekipa da znaju kako da kontrolišu situaciju i jako ih je teško probiti kada povedu i pređu iz formacije 3-4-1-2 u defanzivnih 5-2-1-2. Jako teško primaju golove što se videlo i u kvalifikacijama gde su im rivali samo šest puta u 10 mečeva zatresli mrežu, od čega su četiri gola primili protiv Danske.

(3,50) Vels (2,90) Švajcarska (2,35)

Okosnica ekipe je već duže vreme na okupu. Golman Zomer, defanzivci Šer i Rodrigez, vezisti Džaka i Šaćiri, napadači Seferović i Mehmedi su već reprezentativni veterani. Njima su poslednjih godina priključeni Akandži, Frojler, Embolo i formirali tim sa „glavom i repom“. Švajcarska je tu osovinu nadogradila još nekolicinom kvalitetnih novih igrača poput desnog beka Mbabua, sjajnog veziste Denisa Zakarije, Đibrila Soua i mladog napadača Rubena Vargasa.

Golman Zomer je jedan od najvećih kvaliteta reprezentacije. Jeste da ume ponekad da primi smešan gol, ali ume i da odbrani nemoguće. Te oscilacije u formi su uglavnom vezane za klub, dok je u reprezentaciji bio jedan od najpouzdanijih aduta i nije čudo što ima i svoju pesmu među navijačima. Paradoksalno zvuči da nijedan od prva tri golmana Borusije Dortmund (Burki, Hic i Kobel) nije dobio poziv u reprezentaciju Švajcarske?! „Krivac“ za to je Zomer. Selektor Petković se odlučio da mu pruži aposlutno poverenje zbog čega su Burki i Hic odustali od reprezentacije, a Kobel nije ni dobio poziv.

Ispred Zomera bi trebalo da je poznat i uigran bedem sa trojicom štopera. Možda su Fabijen Šer i Manuel Akandži trenutno zvučnija imena, ali Niko Elvedi je najveći kvalitet štoperske linije. Defanzivac Borusije Menhengladbah je izrastao u ozbiljnog igrača. Podjednako uspešan kao štoper i desni bek je idealan za sistem koji Petković forsira, a može da bude i te kako opasana kada ode na skok pred protivnički gol. Akandži je već proveren i iskusan igrač sa 25 godina, a videćemo kako će izgledati Šer. Štoper Njukasla je zbog teške povrede proveo veći deo sezone van terena i pitanje je u kakvoj formi dolazi na EURO. Mogla bi to da bude šansa za 19-godišnjeg Bećira Omeragića koji se već pominje kao želja ozbiljnih bundesligaša poput Borusije Menhengladbah i Volfzburga.

Ko je najjači? SVI sastavi za Evropsko prvenstvo!

U sistemu sa trojicom štopera, posebno bitne uloge imaju spoljni igrači, dvojica ofanzivnih bekova. Kevin Mababu iz Volfzburga desno i Rikardo Rodrigez levo. Mbabu je dečko u usponu i imao je sjajnu sezonu u timu Vukova. Fizički je moćan i neumoran u špartanju gore-dole po desnoj strani. Možda u ofanzivi ima neodstatake, ali je defanzivno spososoban da zatvori celu stranu protivnika. Što se ne može reći za Rikarda Rodrigeza. Bivši fudbaler Milana već godinama igra u jakoj konkurenciji, poznat je po sjajnoj levoj nozi i prodorima, ali je istovremeno i veliki problem za ekipu što se tiče defanzive i ume da „otvori vrata“ protivniku. Lučo Ibanjez za bogate. Zato bi u nekim varijantama levu stranu mogao da pokrije Ajntrahtov džoker Stiven Cuber koji je takođe ofanzivno moćan, ali poseduje bolje defanzivne kvalitete od Rodrigeza.

Švajcarska ispada u osmini finala - kvota 2,50

I nije samo ta defanzivna petorka razlog švajcarske stabilnosti pozadi. Ključ uspeha prethodnih godina je bio u duplom bloku sa po četvoricom u obe linije koji je funkcionisao sjajno. A igrač oko kojeg se vrti u tom bloku je kapiten Granit Džaka. Lider i srce tima. Koliko doprinosi u fazi odbrane toliko je opasan iz drugog plana sa razornim šutem što se najbolje uverila reprezentacija Srbije na prethodnom Mundijalu. Iako nije imao uspešnu sezonu u Arsenalu, baš to bi mogao da bude okidač za Džaku da zablista na Evropskom prvenstvu. Ne treba smetnuti sa uma da ga mnogi ovog leta vide i kao priliku u prelaznom roku i da se sve glasnije dovodi u vezu sa selidbom kod Žozea Murinja u Romu.

Uz Džaku, Švajcarci na sredini imaju još jedan neumoran motor ekipe. Remo Frojler već godinama „jede kilometre“ za ostatak Atalantinog tima i savršeno mu leži sistem sa dvojicom zadnjih veznih kakav igra i u reprezentaciji, i u klubu. Ne samo da trči više od drugih, već je i jako bitan u fazi organizacije igre i ume da se pojavi u šansi iz drugog plana.

Imaju Švajcarci još jednog kvalitetnog igrača sličnog profila. Menhengladbahov dugonogi Denis Zakarija je jako kvalitetan trkač i sjajan u duel igri. Već odavno se dovodi u vezu sa transferom u neki od klubova top klase, ali je problem što je tek nedavno izašao iz ozbiljne povrede i nije realno da posle višemesečne pauze ugrozi Džakin ili Frojlerov status. Ipak, sa klupe može biti ogroman kvalitet kada Švajcarci imaju rezultat i žele da zatvore sve prilaze golu.

Na Euro s gol razlikom 25:0 - Mančova Italija samo Francuskoj priznaje da je bolja

Sa Frojlerom i Džakom iza leđa, Džerdan Šaćiri će imati maksimalnu slobodu u ulozi „lutajuće desetke“ i neće biti opterećen defanzivnim zadacima kao u klubu. Alpski Mesi kako ga odmilja zovu u Švajcarskoj je već godinama najkreativniji igrač reprezentacije i onaj koji pravi razliku. Ima taj kvalitet da se uvlači između linija i demontira odbranu protivnika. Talenat i nepredvidivost su ono što fali Petkovićevom timu i po tome Šaćiri odskače. Mada je i on u poslednje vreme daleko od nekadašnje forme. Dao je samo šest golova na prethodnih 40 i kusur utakmica što je tri puta manje u odnosu na prvu polovinu reprezentativne karijere. Cela Švajcarska se nada da će Šaćiri ovog leta podsetiti na onog igrača od pre.

Švajcarska prolazi grupu - kvota 1,55

Nije slučajno što se baš od Šaćirija očekuju golovi jer je napad je ono gde najviše škripi u Petkovićevom timu. Haris Seferović, Admir Mehmedi, Mario Gavranović, pa i Brel Embolo su po iskustvu već reprezentativni veterani. Napadačka četvorka oko koje se sve vrti poslednjih godina i u koju selektor Petković ima neograničeno poverenje. Međutim, nije sigurno da i ostatak nacije veruje u pomenute golgetere. Iako je Seferović dao 20 i kusur golova minule sezone, Benfika je debelo podbacila i ti golovi nisu imali odgovarajuću težinu. A u reprezentaciji nikad nije bio na nivou iz kluba. U kvalifikacijama za EURO je postigao samo jedan gol, u Ligi nacija takođe samo jedan.

Još gori učinak je imao Embolo iza kojeg je traumatična sezona u Šalkeu. Rođeni Kamerunac svakako ne važi za gol igrača, ali ima brzinu koja u švajcarskom stilu igre dolazi do izražaja i otvara prostor igračima iz drugog plana. Mehmedi je već u godinama, dobija šansu sa klupe u Vofzburgu, a svakako nije poznat kao opasan strelac. Gavranović je uglavnom džoker i u klubu, s tim što je tu ulogu u reprezentaciji igrao bolje od drugih u poslednje vreme. Tu su i krilni napadači Kristijan Fasnaht i mladi Ruben Vargas iza kojeg je sezona borbe sa povredama pa Švajcarci imaju razloga da strepe od ofanzivne linije. Ako Šaćiri i Seferović ne budu u najboljim izdanjima, Švajcarska bi mogla da ima ozbiljne probleme sa postizanjem golova.

VREDNOST STARTNIH 11 - 176.000.000 evra

Zato se sve nade polažu u kolektiv, timski duh i dugogodišnje iskustvo zajedničkog igranja. Petkovića ne može ništa da iznenadi jer sa većinom igrača sarađuje već duži period. Ta uigranost, rutina i podređenost sistemu čine Švajcarsku jako opasnim timom koji može mnogima da pokvari računicu.

Dobra stvar za Švajcarce je što prvenstvo otvaraju protiv najvećeg autsajdera u grupi Velsa. Ako tu osvoje tri boda, kasnije će sve lakše da ide. U drugom kolu mogu da kalkulišu protiv Italijana i da igraju svoju igru čekanja protivničke greške. Na kraju, imaju šansu za popravni proiv Turske i deluje da im prolaz u osminu finala ne gine. Makar kao jednoj od najboljih trećeplasiranih ekipa. Švajcarska je takva da ni protiv koga ne može da računa na sigurne bodove, ali niko ne može ni protiv nje.

Na papiru to ne deluje strašno, ne zvuči strašno, ali je na terenu đavolski teško igrati protiv njih. Kažnjavaju svaku grešku i koriste svaku neopreznost protivnika. Ko je rekao Mladen Krstajić?