Nikola Jojić, novi projektovani kapitalac Mladosti: Majka verovala i kada ja nisam, Gordić primer da su snovi dostižni

Transfer Đorđa Gordića u redove Siti grupe težak sedmocifrenog iznosa uticao je da Mladost zasija na fudbalskom radaru, međutim prodaja perspektivnog veziste samo je plod sistema uspostavljenog u Lučanima. Zaokret kluba ka omladinskoj školi i brušenju dijamanata prikupljenih u regionu već je rezultirao profitom, a u periodu kada se o kudravom tinejdžeru iz Priboja piše i govori i van Srbije, u fudbalskoj bašti na jugozapadu Šumadije uveliko cveta novi pupoljak.

Epitet potencijalno narednog kapitalca Mladosti i breme visokih očekivanja Nikola Jojić poneo je sa lakoćom i igrama po krilu tokom jeseni potvrdio da predstavlja budućnost Lučanaca i domaćeg fudbala. Čačanin rođen 2003. godine šansu koja mu se ukazala prihvatio je oberučke i za istu se odužio sjajnim partijama ukrašenim sa četiri gola i osam asistencija, ipak pri rezimeu ovosezonskog učinka u razgovoru za Mozzart Sport naglasio je da sebi ne bi dao najvišu ocenu.

"Smatram da mogu i bolje, ali zasad je dobro. Zadovoljan sam polusezonom iza nas. Postigao sam četiri gola, imao sijaset asistencija i nadam se da ću tokom proleća imati još bolji učinak", rekao je Jojić.

Krilni napadač istakao se uz već pomenutog Gordića kao lider nove Mladosti. Podršku iskusnijih saigrača iskoristio je u potpunosti i postao neizostavni deo tima o čemu svedoči podatak da je na svakoj zvaničnoj utakmici ove sezone upisao minute.

"Podmladili smo ekipu i u takvoj sredini nije bilo teško uklopiti se. Tu su i Mihajlo Vesnić i Željko Samčović, igramo sa tri bonusa, okruženje je odlično i nije postojao nikakav problem pri adaptaciji. Uz iskusne igrače kao što su Bojović i Radivojević bilo mi je još lakše. Oni mi daju vetar u leđa, uvek su tu da udele savet, pohvalu, ali i konstruktivnu kritiku. Svi saigrači su tu za nas, ali Bojović i Radivojević mi daju najviše saveta i uz trenera Žunića imaju najveći uticaj na moje igračko sazrevanje".

Put do standardnog prvotimca u redovima Mladosti, ali i poziva selektora mlade reprezentacije Gorana Stevanovića, međutim nije bio lak.

"Fudbal sam počeo da treniram sa pet godina u školi Mladost radost. Tadašnji trener Mihailo Kolarević mi je mnogo pomogao na prvim koracima i zahvalan sam mu zbog toga, ostali smo do danas u kontaktu. Trenirao sam u rodnom gradu deset godina, a potom sam, sa 15, prešao u Apolon iz Kraljeva. Tu sam proveo jednu sezonu i potom je nas četiri-pet prešlo u Lučane. Kao kadeti smo igrali prijateljsku utakmicu protiv Mladosti u Kraljevu i ubedljivo slavili. Primetio nas je trener Dejan Stojanović i istakao želju da dođemo u klub što smo i učinili".

Tadašnji Jojićevi saigrači i danas su članovi Mladosti, ali iskustvo stiču u FAP-u iz Priboja.

"Ušli smo sa kadetima u Kadetsku ligu Srbije, a naredne sezone u omladincima sam dobio šansu nakon što se igrač na mojoj poziciji povredio. Odigrao sam odlično prvu utakmicu, protiv Vojvodine i od tog susreta nisam preskočio nijednu".

Igrama u juniorskoj konkurenciji hitri ofanzivac privukao je pažnju tada aktuelnog šefa stručnog štaba Ivana Stefanovića koji mu je ukazao poverenje, te je Jojić u seniorskom fudbalu debitovao kao 18-godišnjak, leta 2021. godine na gostovanju Crvenoj zvezdi.

"Debi na Marakani za mene je predstavljao ostvarenje sna. Prijatan osećaj ostaće mi urezan u sećanje zauvek. Ambijent, oko 13.000 ljudi na tribinama... Zaista je bilo lepo. Nisam očekivao da ću debitovati, ali me je tadašnji šef stručnog štaba uvrstio među rezerve, a potom mi pružio šansu u poslednjih 15 minuta".

Na premjerni korak u prvom timu nadovezao se i prvi duel kao starter, dobro izdanje, a period velike borbe i iskušenja...

"Sledeću utakmicu protiv Napretka sam bio starter, moj centaršut završio se autogolom i poveli smo sa 1:0. Nažalost, izgubili smo tu utakmicu, a ja sam se potom povredio i pauzirao dva meseca. Svi su bili srećni posle debija, bilo je dosta pozitivnih komentara, ali je povreda zgloba potom poremetila planove. Usledio je peh za pehom, taman pošto sam se oporavio, imao sam saobraćajnu nezgodu u kojoj sam povredio vrat te sam pauzirao još dva meseca i tek na kraju sezone se vratio u ritam".

Nova sezona najzad je donela očekivano Jojićevo lice.

"Na početku sezone nisam verovao da će ići ovim tokom. Lopta me nije slušala, nešto slabije sam krenuo, ali kako je odmicala sezona sve je bilo bolje. Protiv Javora sam odigrao vrlo dobro, bila je to jedna od boljih utakmica, lokalni derbi. Takođe, pobeda protiv Napretka kod kuće sa 3:1 mi veoma znači. Učestvovao sam kog golova, bio i u timu kola... Raduju me takva priznanaja. Sa druge strane, imao sam period u kojem sam bio u krizi. Protiv Raničkog iz Niša i Radnika iz Surdulice sam odigrao loše, potom sam se protiv Voždovca našao na klupi. Iako smo izgubili sa 1:2, upisao sam asistenciju, počeo sam da podižem samopouzdanje i sve je krenulo u dobrom smeru. Suočio sam se sa podrškom, pohvalama, ali i konstruktivnim i opravdanim kritikama. Godine ne predstavljaju razliku niti donose bilo kakvu privilegiju. Iako sam mlad, na terenu smo svi isti. Svestan sam toga i trudim se da pružim najbolje".

Turbulencije svojstvene mladim godinama Jojić proživljava uz najbliže. Podršku u uspesima, ali i pred preprekama predstavljaju mu otac i sestra, međutim posebno ističe ulogu majke Slađane.

"Majka mi je bila najveća podrška, ona me je uvek vodila na treninge i predstavljala mi je glavni oslonac. Sa 12 godina sam želeo da prekinem sa fudbalom, nisam verovao da ću uspeti, smatrao da to nije sport za mene, ali sam uz nju prebrodio tu krizu. Njene reči podrške, da mogu sve što hoću i što zaista želim, ostale su mi urezane kao putokaz i životni moto. Ona nažalost danas nije među nama, a svaki gol, asistencija i pobeda sa njenom su posvetom".

Iako su mnoga iskušenja već iza njega perspektivni ofanzivac daleko je od ostvarenja sna, a da se isti ostvaruju uverio se iz neposredne blizine, na primeru cimera i dobrog druga Đorđa Godrića.

"Gordić je u potpunosti zaslužio sve dobro što mu se desilo u prethodnom periodu. Tri godine u Lučanima smo bili nerazdvojni. Istog dana smo došli ovde, bili smo cimeri i stalno smo u kontaktu. Drago mi je da je uspeo, odnosno dogurao donekle. Nadam se da će ostvariti još veći uspeh. Na prvu, kada se pojavila priča da bi mogao da ga kupi Siti, nismo verovali, nismo mogli ni da zamislimo da je tako nešto moguće da se dogodi. Svako od nas sanja o nekom velikom klubu, a Gordićev primer pokazuje nam da su snovi dostižni. Na nama je da pokažemo da smo sposobni da ostvarimo ambicije i da uz trud stremimo ka njima".

Na pomen eventualnog transfera, spušta loptu i ističe da ga očekuje još dokazivalnja u superligaškom društvu pre priče o obeštećenjima i nulama. Ipak, kada je u pitanju omoljeno takmičenje, bez dileme je ispalio odgovor.

"Najviše pratim Seriju A, posebno Lacio. Volim Sergeja Milinković Savića. Takođe, kada su u pitanju igrači čije igre gledam sa uživanjem istakao bih Kilijana Mbapea. On mi je svojevrsni idol, gledam snimke njegovih utakmica i poteza na Jutjubu. Trudim se da ukradem ponešto", kazao je Jojić.

ODUŽIO SE BOJOVIĆU

Iako je Jojić istakao mentorsku ulogu Milana Bojovića, iskusnijem saigraču nije ostao dužan. Značajan deo asistencija hitri krilni napadač upisao je upravo spojivši sa golom najboljeg strelca u sitoriji superlige. Poslednju, upravo za Bojovićev 100. pogodak na elitnoj domaćoj pozornici.

"Asistirao sam Bojoviću protiv Voždovca i zaista mi je žao što tu utakmicu nismo pobedili. Imali smo i penal na 0:0, ali nas baš nije hteo gol. Pogađali smo i prečku, i stativu, imali smo i slobodan udarac u poslednjim minutima koji je golman odbranio... Protiv Kolubare je bio penal nada mnom i Bojoviću se ukazala prilika da iz jedanaesterca stigne do 100. gola, ali je promašio. Pet minuta kasnije usledio je popravni. Izašao sam jedan na jedan sa golmanom, ali sam sačekao Bojovića, želeo sam da on postigne gol jer sam bio svestan koliko mu znači. Značilo je i meni. Pogodaka će biti, ali asistencija za 100. gol ostaje da se pamti", rekao je mladi Čačanin.

NAVIJAO PROTIV MBAPEA, ZBOG MESIJA

Iako je Mbapea istakao kao idola, Jojić ne krije da je u finalu Svetskog prvenstva u Kataru navijao za Argentinu.

"Zbog Mesija sam bio uz Gaučose. Drago mi je što je osvojio trofej koji mu je nedostajao", rekao je biser Lučanaca.