Nikad niste videli ovako nešto, jer nikad niste bili u svlačionici Radomira Antića

Povod je naravno veliki derbi Primere između Atletika i Barselone (21.00, Sportklub 1), ali kad je mikrofon pred Radomirom Antića prosto je nemoguće zadržati se na samo jednoj utakmici. Previše je toga prevalio preko glave 71-godišnji stručnjak, jedini trener koji je vodio i Real i Barseloni i Atletiko. A kad je već morao je i novinar katalonskog Mundo Deportiva da se priseti tih slavnih dana.

Počevši od Atletika i kontroverznog gazde Hezusa Hila.
“Imao sam tada ponudu kluba koji mi je nudio više novca, ali želeo sam da pokažem šta mogu, a to sam najbolje mogao da uradim u Atletiku, jer je to bilo najteže mesto za trenere. Hezus Hil je u prethodne dve ili tri godine promenio 10 trenera, bilo je mnogo problema i ja sam odlučio da je to baš ono što želim. Malo tvrdoglava odluka, na koju sam izrazito ponosan”, kaže Antić u opširnom intervjuu za Mundo Deportivo.

Ima i zarad čega da bude ponosan. Sa Atletikom je Antić osvojio duplu krunu. Za Radomira luckasti gazda nije bio problem.
“Imali smo dobar odnos. Jednom je ušao u svlačionicu i video tablu na kojoj sam ispisao detalje za narednu utakmice, gde pravimo faulove, kako se branimo od kornera, kako napadamo i takve stvari. Pitao je: ‘Šta je ovo? Ovo nisam video nikad u životu’. Rekao sam mu: ‘Naravno, jer nikad nisi bio u svlačionici Radomira Antića’. Imali smo dobar odnos”, smeje se Antić.

Nažalost, uspehe iz Atletika nije mogao da prenese kasnije u Barselonu, a još ranije je završio odiseju u Realu. Mada kaže da je malo nedostajalo da se i tamo duže zadrži. Uostalom, ostavio je Real na čelu tabele, sa sedam bodova prednosti nad najbližim rivalom. Samo da bi njegov naslednik Leo Benhaker sve to prosuo u vodu i u poslednjem kolu sezone predao titulu Barselini.
“(Bivši predsednik Reala) Ramon Mendoza, nek počiva u miru, me je kasnije zvao i rekao mi je da mu je najveća greška bila ta što me je oterao. Nudio mi je da budem direktor fudbala u Realu, govorio mi da sam kulturan čovek, da poznajem jezike. Sedeli smo u restoranu i završio je sa: ‘Niko nije odbio moju ponudu’. Rekao sam mu: ‘Sigurno, ali nikad nisi sedeo sa Srbinom’”,  otkriva Antić još jednu anegdotu.

Seća se i kako je Emiliju Butragenju morao da objašnjava da se ne vraća nazad da igra presing ne protivničku odbranu, već  da stoji u kaznenom prostoru i daje golove (ta mu je jestona bila jedina kada je bio najbolji strelac Primere), ali ako već priča o radu sa igračima izdvaja period iz Barselone.  Bio je to težak period u istoriji katalonskog kluba, tek da mlađi reazumeju: kad je Antić dolazio dobio je zadatak da klub sačuva u Primeri. Ali nije redak slučaj u svetu fudbala da se baš u najtežim trenucima dogode i najlepše stvari. Pod Antićevim vođstvom debitovali su Viktor Valdes i Andres Inijesta, Ćavi je počeo da nagoveštava sav svoj raskošan talenat koji nije bio tako uočljiv kod Luja van Gala. Kad je otišao predsednik Đoan Gaspar otišao je i Radomir Antić, a njegov naslednik Frenk Rajkard je sa pomenutom trojicom tri godine kasnije osvojio Ligu šampiona.
“Ponosan sam što smo izbacili neke fudbalere koji su kasnije postali ključni igrači Barselone. Na primer, Viktora Valdesa. Čim se završilo to finale Lige šampiona u Parizu zvao me je i rekao: ‘ Hvala vam, mister, što ste verovali u mene’. Nikad neću zaboraviti ni Karlesa Pujola. Ja sam imao naviku da dolazim na trening sat ili više ranije, a on je svaki put dolazio kod mene u kancelariju da me pita šta radimon taj dan. Pomerili smog a sa beka na štopera i postao je jedan od najboljih na svetu. Sećam se da sam promenio pozicije petorici ili šestorici igrača. Ćavi je imao mali kompleks od Gvardiole.  Igrao je ispred odbrane i nikad nije prelazio centar terena. Rekao sam mu da je to u redu, ali da nije u skladu sa njegovim vrlinama: ‘Imaš dobar pregled igre, dobar pas, dobar osećaj za prostor, a mi imamo igrače kojima su potrebne tvoje lopte u prazan prostor’. Pomerio sam ga jedno 30 metara napred. Pred meč sa Espanjolom, Gaspar mi je rekao da će biti smenjen ako izgubimo, jer će nas gradski rival preteći na tabeli. Stavio sam Ćavija i 15 minuta kasnije već je postigao gol. Odigrao je meč bez greške”.

Ko još?
“Marka Overmarsa sam pomerio sa leve na desnu stranu. Navikao je da igrao levo i da onda ulazi u centar, ali mi smo se fokusirali na njegovu brzinu. I te sezone su u teškoj situaciji Saviola i Klajvert postigli po 13 golova. Nešto slično sam uradio i sa Filipom Kokuom”.

Dobro, to je bilo nekad, šta ćemo sa ovim večeras? Atletiko ili Barselona?
“Atletiko kao da još nije odlučio kako hoće da igra, posebno kod kuće. Ima novih igrača, ima i povreda, čudna malo atmosfera. Ali nema ničega što bi popravilo situaciju kao pobeda nad Barselonom. Atletiko igra za mnogo više od ta tri boda. Sjajna prilika da promeni mišljenje javnosti o igri ekipe”, nagoveštava Antić šta bi moglo da okrene vodenicu na stranu Dijega Simeonea.

Iako ima i onih koji smatraju da je Čolo već istrošen?
“Rutina ti nekad uzme svežinu”, kaže Antić i dodaje da u velikom klubu nema izgovora: Simeone mora da detektuje problem u igri i reši ga.

A Barselona?
“I Barselona još traži svoju igru. Dembele i Grizman ne daju ono što se očekivalo”.

I u Barsinom slučaju Antić pominje silne povrede…
“Moramo da shvatimo da je fudbal ušao u vrlo komplikovanu dinamiku, calendar takmičenja prave neprijatelji fudbala, svaki tim se bori s povredama. Atletiko je prošle sezone imao 55 mišićnih povreda. A Barselona nema zamenu za Luisa Suareza, to se i te kako videlo na kraju prošle sezone. Kad je ispao Alba, Semedo je morao da pređe levo. To govori malo o planiranju. Mesi sve to ispravi golovima, ali…”

Uostalom, Barsin cilj je Liga šampiona, a ne samo Primera. I onda moramo da dođemo do Enfila i onih 0:4 na gostovanju kod Liveprula u revanšu polufinala Lige šampiona. Sezonu ranije desila joj se Roma. Otkud to?
“Engleski fudbal je pronašao svoju suštinu u ritmu igre. I kad je izgubio sa 0:3 na stadionu Kamp Nou imao je prostor i nije se Barsa osećala baš toliko komforno. Da ne pričamo o revanšu. Pre odlaska u Liverpul, starteri nisu igrali protiv Selte ili protiv Ueske, igrale su rezerve. Ta velika pauza im nije prijala. Bio sam i u Sevilji, na finalu Kupa kralja kad je Barselona izgubila od Valensije. Barselona nije imala nikoga da zameni Suareza. Govorimo o Barseloni. I nemaš špica?!”, završava Antić, koji je ocenio i da su zbog već pomenutog ritma i brzine engleski klubovi i ove sezone favorite da osvoje pehar Lige šampiona.

Ali prvo, Atletiko – Barselona.

(FOTO: Star Sport, Reuters)