Nikad mlađi mogu sa nikad skupljim, ali to nije dovoljno: Partizan mora nekad i da pobedi derbi

Vole deca. Te reči koristili su Partizanovi navijači tokom leta, zagledani u mlađariju na evropskom putu, kakvi god da su bili rezultati. Sad bi komotno moglo da se kaže kako Grobari – vole decu. Bez obzira na prvi poraz u prvenstvu.

Način na koji su crno-beli ispraćeni u svlačionicu posle večitog derbija predstavlja nastavak emotivne priče o podizanju kluba iz ruševina i prepoznavanju težine trenutka u kome je odgovornost pala na talente iz škole i(li) regiona. Bilo bi zlurado potencirati mane ekipi koja tek stasava, iako ih ima. Neke od njih je pokazivala i pre susreta sa Crvenom zvezdom, da bi se u sudaru sa prvakom države videlo šta joj još nedostaje da prođe bolje od 1:2. Prosto rečeno, timovi nisu na istom nivou.

Partizan je energetski dao sve od sebe i to mu nije pomoglo ni da odigra nerešeno protiv verzije crveno-belih koja je bila daleko od najbolje. S druge strane, u pojedinim delovima meča je naterao Vladana Milojevića da se unervozi, navijače i rukovodioce večitog rivala da se preznoje, čak i preispitaju neke odluke, a na kraju pritisnuo do te mere da je gost morao da se brani sa petoricom u poslednjoj liniji kako bi sačuvao bodove. Nije ovo pretvaranje poraza u pobedu kao što su Srbi skloni tokom istorije, niti pokušaj da se ulepša stvarnost, ali ako se zna da jedan klub grca u dugovima, a drugi troši milione i da razlika na terenu, makar u većem delu susreta, nije bila toliko uočljiva kao u poslovnim knjigama, onda to jeste dobitak koji se ne vidi ni na semaforu, ni na tabeli.

E, zato su Grobari tapšali i zato nikom nisu zamerili na greškama, iako je Marko Milošević mogao bolje da reaguje u početku; bez obzira što Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić ne izgledaju kao nosioci igre kakvi su bili pre nekoliko meseci, a Demba Sek podseća na nesnalažljivog fudbalera iz Serije A. Čak i takav Partizan se nosio sa Zvezdom, izazovao je, pritiskao, bio napadački orijentisan i makar ravnopravan kad je reč o situacijama koje su mogle da budu okončane pogotkom. Da uprostimo: pokazao je da je u stanju da igra protiv tima pravljenog da učestvuje u Ligi šampiona, iako je u prelaznom roku izdvojio jedva 900.000 evra, naspram više od 17.000.000 evra koliko je potrošio večiti rival.

No, fudbal nije (samo) novac, ni emocija, nego je najviše – rezultat. I tu dolazimo do naličja derbi priče, jer koliko god u Humskoj bili zadovoljni ambijentom na tribinama i rastom pojedinih igrača (pogledati pod Nikola Simić) ostaje doza razočaranja što ishod nije bio povoljniji. Kako se utakmica odvijala i nerešen bi ušao u tu kategoriju, ali je Partizan sam sebi podigao standarde tokom leta da je bilo onih – ne mali broj – koji su se nadali pobedi.

A Partizan ima samo jedno slavlje u prethodnih 16 večitih derbija!? To je već ozbiljna problematika koja zahteva duboku analizu. Ili, ako posmatramo od promena unutar kluba i dolaska novih ljudi i novog trenera: nijednom nije savladao Crvenu zvezdu i nije se domogao ligaške faze UEFA takmičenja. A sve vreme je tu negde, koketira sa uspehom, dodiruje ga, ali nikako da ga ščepa. Tokom februarskog gostovanja na stadionu „Rajko Mitić“ je ostao neporažen u završnici meča golom Nemanje Nikolića iz jedanaesterca, dva i po meseca kasnije je izgubio preokretom pred kraj, kad je „zvao“ rivala da ga napadne, u subotu veče je izgledao mlako u prvom i vatreno u drugom poluvremenu... A u međuvremenu je dobio četiri međunarodna meča i nije prošao ni u Ligu Evrope, ni u Ligu konferencije.

Tipuj na osvajača Lige šampiona i preuzmi svoj bonus!

Da li igrao u matine terminu na pripremama u Turskoj, kontrolni susret na turniru u Moskvi, kvalifikacioni protiv bilo koga ili večiti derbi, Partizan je takav klub da uvek traži pobedu. Navijači savršeno razumeju zašto to još nije moguće, zato i aplauz dečacima koji ih predstavljaju, ali da bi veza potrajala i da ne bi došlo do razočaranja, potrebno je da taj odnos bude uzajaman. Da se porazi ne glorifikuju, nego da se ostvari neka velika pobeda.

Raspored časova ove generacije je takav da naredni veliki ispit polaže tek krajem februara na stadionu „Rajko Mitić“. Tamo gde crno-beli u prvenstvu nisu slavili osam i po godina. A potrebno je da se nešto konkretno desi, da se napravi iskorak i na rezultatskom i na psihološkom planu, da se niko ne zadovolji što su se razlike smanjile, već da ih ne bude, pošto je nikad mlađi nagovestio da može da se nadigrava sa nikad skupljim timom. To je za utiske, o kojima uvek može da se debatuje.

O rezultatu ne može. Egzaktan je. Zato je Partizanu potrebno da iskorači i ponudi navijačima još nešto osim emocije. Oni svakako vole decu, ali vole i – pobede.