Nije lako pozvati Pepa i pitati ga može li se nazad u Siti

Ispunio je Ilkaj Gundogan dečački san: zaigrao je za Barselonu. Samo što se taj san završio košmarom, pošto je posle samo godinu dana bio prinuđen da ode.

Barsi je bio potreban žrtveni jarac zbog finansijskog fer-pleja i kao što je došao na „Nou Kamp“ kao slobodan igrač, tako je sa njega i otišao, iako je imao odličnu statistiku: odigrao je 51 utakmicu, postigao pet golova, a za 14 asistirao.

No, kada je Ćavi Ernandez završio trenersku misiju u Barseloni, tako se naglo okrenuo i Gundoganov status u klubu. Sve kada se sabere, ipak, nemački reprezentativac nije otišao previše razočaran.

„Lepo mi je bilo u Barseloni. Sve na stranu, igrao sam za jedan od najvećih klubova na svetu. Ostvario sam jedan od dečačkih snova: da nosim Barsin grb na grudima. Možda kada ljudi pogledaju na tu sezonu pomisle da je bila neuspešna, jer nismo osvojili trofeje i iz tog ugla gledano, to je tačno. Ali, ako pogledate kako smo igrali, osvojili smo 85 bodova, samo tri manje nego godinu ranije kada je klub osvojio titulu. I imali smo za rivala veoma jaki Real“, istakao je Gundogan u intervjuu za Dejli Mejl.

Kaže, nije mu žao što je tih godinu dana proveo na „Nou Kampu“.

„Za mene je privilegija igrati za Barselonu. Možda bi sve bilo drugačije da su bile druge okolnosti. Teško iskustvo, ali u isto vreme fantastično. Ne žalim ni zbog čega“.

Ipak, priznaje Gundogan da je bio nervozan kada je došao u situaciju da pozove Pepa Gvardiolu i pita ga ima li za njega mesta nazad u Sitiju.

„Kada sam bio siguran da bi povratak u Siti bio najbolja opcija za mene, pozvao sam Gvardiolu. Bio sam vrlo nervozan pre tog poziva, ali sve je prošlo super. Moj odnos sa Pepom je uvek bio dobar, ali nikada ne možeš da znaš kakva je situacija, kako će neko drugi reagovati. On mi je odmah rekao da kada bi sve bilo samo do njega, već sutra bismo sve završili“.

Na kraju je „zeleno svetlo“ stiglo i Gundogan se vratio na plavu stranu Mančestera, u klub za koji je odigrao 304 utakmice i sa kojim je osvojio 14 trofeja.