Nije foliranje, nije podilaženje navijačima: Ovaj čovek stvarno živi za svoj klub

Da je fudbal isključivo tržište, berza i hladna računica, Diogo Kosta bi danas već odavno nosio dres nekog od evropskih giganata. Da je sve uobičajeno, otišao bi iz Porta još pre tri ili četiri godine, u trenutku kada je prerastao ligu, kada je postao simbol sigurnosti među stativama i kada su se za njega ozbiljno zainteresovali klubovi koji ne pitaju za cenu. Ali, fudbal ponekad ipak ima pukotine kroz koje proviri nešto staromodno: pripadnost.

Zato ova vest nije marketinški trik, niti prazna božićna čestitka. Produžetak ugovora Dioga Koste sa Portom do 2030. godine jeste poruka, navijačima, klubu, ali i celom tržištu, da još postoje igrači kojima dres nije samo odskočna daska. Porto je Kostina kuća, a Dragao je 26-godišnjaku više od stadiona.

Njegova vernost klubu nikada nije bila tajna. Još tokom leta 2024. u portugalskim medijima se moglo pročitati da i sam Diogo potajno želi da ostane u Portu do kraja karijere, da mu nije san da brani u Premijer ligi, Barseloni, Realu... Već da postane klupska legenda i jedan od omiljenih igrač u istoriji dvostrukog šampiona Evrope. Čelsi je bio blizu, Mančester siti se kasnije pojavio kao logična destinacija za golmana tog profila, Mančester Junajted ga je želeo prošlog leta, ali svaki put se lomilo na istoj tački, Kostinoj unutrašnjoj granici. Nije želeo da ode po svaku cenu. Nije želeo da bude prodat, što je često govorio predsedniku Viljas Boasu.

Za Andrea Viljas Boasa, od prošle godine predsednika Porta, Diogo Kosta nije samo vrhunski golman. On je oslonac projekta, lice kontinuiteta i simbol ambicije da se Porto vrati na vrh portugalskog fudbala posle sezona u kojima su Benfika i Sporting imali prednost. U tom smislu, ova obnova ugovora ima težinu daleko veću od pukog produženja saradnje, ona je strateška, identitetska i emotivna.

Zanimljivo je da je u novom ugovoru klauzula čak i snižena, sa 75.000.000 na 60.000.000 evra. Na papiru, to deluje kao ustupak tržištu. U stvarnosti, kako pišu portugalski mediji, to je balans između realnosti modernog fudbala i želje da se igrač ne drži „zaključan“. Porto ne zatvara vrata budućnosti, ali jasno stavlja do znanja da Diogo Kosta nije roba na rasprodaji. Ako jednog dana ode, otići će kao kapiten svog vremena, a ne kao neko ko je pobegao prvom prilikom.

Na terenu, brojke samo potvrđuju ono što se oseća u svakoj utakmici, mirnoća, autoritet... Malo primljenih golova, veliki broj mečeva bez primljenog pogotka, konstantnost u dresu kluba i reprezentacije, sve to čini sliku golmana u najboljim godinama. Ali ono što se ne vidi u statistici jeste način na koji ljubi grb, način na koji priča o klubu i način na koji je godinama odbijao da gleda na Porto kao na prolaznu stanicu. Ove sezone je jedan od ključnih delova Portovog tima koji ima 14 pobeda i 1 remi iz 15 utakmica u prvenstvu.

Zato ova vest ima posebnu težinu. Nije foliranje. Nije podilaženje navijačima. Ovo je primer da još postoji fudbal u kojem vernost nije slabost, već snaga. A Porto je, baš za Božić, dobio potvrdu da ima ono što se novcem najteže kupuje, igrača koji stvarno živi za svoj klub.