Nije dovoljno to što si bolji od svih... Kasano proglašen najvećim promašenim talentom u istoriji fudbala

Ugledni sportski magazin Frans fudbal u svom poslednjem izdanju bavio se onim igračima koji su imali ogroman potencijal, ali nisu uspeli da ga stave na raspolaganje svojim timovima. Izbor nije bio nimalo lagan, jer je konkurencija bila paklena, ali je na kraju ovo "priznanje" dodeljeno Antoniju Kasanu.

Nestašni as italijanskog fudbala iza sebe je ostavio Pola Gaskojna i Stena Boulsa, a tu su još i Antonio Anđelilo, Dimitar Bergatom, Rašid Jekini, Mario Basler, Nikolas Anelka, Andrej van der Mejde i Adrijano. Svi oni su imali snažne adute u svojim rukama, ali je izbor pao na Italijana.

1. MESTO: ANTONIO KASANO

Kasano i Kapelo (©Reuters)

Antonio Kasano je bio jedan od onih koji su svojim potencijalom i mogućnostima mogli da ostvare sve u fudbalu, ali nisu uspeli. Momak iz Barija tokom karijere je igrao u Romi, Realu, Milanu i Interu, bio je šampion Italije sa Rosonerima i prvak Španije sa Kraljevskim klubom, ali je samo u redovima Vučice uspeo da bude jedan od najboljih igrača italijanskog fudbala.

"On je najbolji igrač sa kojim sam igrao", napisao je Frančesko Toti u svojoj autobiografiji, čije reči prenosi Frans fudbal.

Ali Kasano je ostao najprotraćeniji talenat u istoriji modernog fudbala. Za njega je Fabio Kapelo, jedan od rethih koji je neprestano verovao u njegove kvalitete osmislio termin "cassanate", pre nego što ga je isterao iz ekipe u trenutku kada je bio trener Real Madrida.

"Možemo li da pričamo o izgubljenom talentu za onoga ko je osvojio "skudeto" i Ligu jedan, postigao 150 golova, uključujući i jedan u finalu Evropskog prvenstva 2012. godine? Da, to je Antonio Kasano", stoji u tekstu Frans fudbala.

Takođe, pomenut je i još jedan detalj iz Totijeve autobiografije, gde kaže da ga je Kasano razočarao zbog toga što je učino sa Kepelom, koji je želeo da mu pruži šansu u Realu, a zauzvrat je dobio samo ruganje. U Kasanovom slučaju se dve rečenice mogu stativit pod jednakost, a to su genijalnost i nepromišljenost.

2. MESTO: POL GASKOJN

Pol Gaskojn (©Reuters)

Legendarni Gaza je čudo od igrača koje su uništili poroci van terena. Smatra se da je najveći talenat iskazao noseći dres Totenhema između 1988. i 1992. godine, ali ga je ubrzo savladao njegov buntovni karakter. Alkoholizam, neozbiljnost i potpuni diskontinuitet doveli su ga do uloge uništenog talenta. Imao je i dve teške povrede u karijeri, od čega je jednu doživeo u dresu Lacija. Tokom karijere je igrao za Njukasl, Totenhem, Lacio, Rendžers i Everton.

Ništa se nije promenilo ni po završetku karijere. Zbog problema sa alkoholom, drogom, usled kojih je često pravio incidente i završavao u zatvoru i ustanovama za lečenje, gde se u par navrata nalazio na samrti. U jednom trenutku se gotovo nije mogao ni prepoznati. Sa nepunih 50 godina izgledao je starac od 70.

3. MESTO: STEN BOULS

Sten Bouls (©Reuters)

U vreme dok je igrao za Mančester Siti krajem šezdesetih godina prošlog veka Sten Bouls smatran je dostojnim rivalom Džordža Besta, ali su ga na kraju poroci odveli u pogrešnom pravcu. Govorilo se da je bio u stanju da popuši 60 cigarata dnevno, što je bio samo deo negativnih dešavanja u njegovom vanfudbalskom životu. I pored toga, bio je i ostao idol navijača Kvins Park Rendžersa.

Visoko četvrto mesto zauzeo je Antonio Valentin Anđelilo, koji je bio fenomen u Interu s kraja pedesetih godina prošlog veka. U sezoni 1958/1959. postigao je 33 gola na 33 utakmice, što je bilo neverovatno u tom trenutku. Ipak, dolaskom na klupu Elenija Erere sve se promenilo. Temperamentni Argentinac nije cenio njegov individualni kvalitet, a posebno ne ljubav prema noćnom životu. Poslao ga je u Romu, gde su njegova volja i strast polako počeli da se gase.

Peto mesto je zauzeo veliki bugarski as Dimitar Berbatov, Nigerijac Rašid Jekini je bio šesti, na sedmom mestu se našao Nemac Mario Basler, a potom slede Anelka, Van der Mejde i Adrijano. Svaki od njih je imao zasebnu priču, čiji je zaključak bio isti - nisu uspeli u potpunosti da iskoriste svoj talenat.