Nesvakidašnje klinačke muke Martina Edegora: Sme li se krompir pred Vengerom? I pred Butragenja u ovom džemperu?

Sa svega 13 godina Martin Edegor je debitovao za prvi tim Stromsgodseta. Bilo je to na prijateljskoj utakmici, ali mu nije dugo trebalo da postane standardan prvotimac. Već sa 15 ne samo da je redovno igrao za seniorski sastav kluba iz Dramena, nego je bio i reprezentativac Norveške. I pre punoletstva, koje se u Norveškoj obeležava sa 16 godina, ovaj ofanzivni vezista bio je u beležnicama gotovo svih skauta evropskih velikana. Maštao je o Arsenalu, ali je pozitivan odgovor dao Realu.

Posle 25 nastupa, u kojima je dao pet i asistirao za sedam golova, Stromsgodset je januara 2015. "norveško čudo od deteta" prodao Madriđanima za 4.000.000 evra. Na predstavljanju ga je dočekao čuveni Emilio Butragenjo, u svlačionici Kristijano Ronaldo, Karim Benzema, Toni Kros, Serhio Ramos, Geret Bejl, Luka Modrić i drugi asovi svetskog fudbala sa kojima je svakodnevno trenirao, a na klupi B tima, za koji je po dogovoru nastupao, Zinedin Zidan. Ogromna su bila očekivanja, ali nije se Martin Edegor proslavio u dresu Kraljevskog kluba. Ipak, danas može da se pohvali da je ostvario dečački san. Sa 24 godine nosi kapitensku traku Arsenala, vodećeg tima Premijer lige.

O vremenu kada su oko njega obigravali skauti i menadžeri, o tome kako mu je bilo neprijatno da jede šniclu pred Arsenom Vengerom, o džemperu i frizuri na promociji u Madridu, Martin Edegor je pričao u ispovesti za čuvenu sportsku platformu The Players Tribune.

Ljubav prema fudbalu rodila se na terenu s veštačkom travom ispred zgrade u rodnom Dramenu. Dane je provodio na njemu sa drugarima, sve dok ih majke ne bi zvale na večeru, ali ne kao današnji klinci za koje kaže da se okupe na terenu da ćaskaju i tek povremeno upute koji šut ka golu.

"Mi smo non-stop organizovali turnire, igrali jedan na jedan dok ne padne mrak. Vrlo ozbiljno smo shvatali sve to", priseća se Edegor.

Fudbalske gene nasledio je od oca, Hansa Erika, koji je svojevremeno takođe igrao za Stromsgodset, kao i Sandefjord, a potom bio trener svom sinu u lokalnom Dramen Strongu.

"Bio mi je lični trener otkad sam bio beba. Igrao je kao vezista u najjačoj ligi Norveške, tako da još kao dete ja nisam samo igrao sa svojim drugarima, već sam i imao ozbiljne treninge sa njim. Verovatno ćete pomisliti da znate priču: navalentni otac koji tera svoje dete da trenira svaki dan, ali zapravo je bilo obrnuto. Ja sam bio taj koji je forsirao. Želeo sam da me uči, hteo sam da imam prednost u odnosu na svoje vršnjake jer je moj otac znao stvari koje drugi roditelji nisu... Jako je insistirao na mom pregledu igre i brzom donošenju odluka. Stalno me je terao da gledam preko ramena pre nego što dobijem loptu... Bio sam toliko fokusiran da budem najbolji u to vreme, jer sam znao da imam talenat, ali nisam bio nadmen. Jednostavno sam uživao igrajući fudbal sa svojim prijateljima u klubu iz rodnog grada".

Brzo je uživanje s drugarima postalo nešto ozbiljnije. Pomenuli smo da je već s 13 godina osetio draž velike scene.

"Sa 13 sam debitovao za Stromsgodset. Sa 15 sam postao najmlađi igrač ikada koji je igrao za norvešku reprezentaciju. A, onda je počela ludnica...".

Pred debi u reprezentaciji sa svega 15 godina (©AFP)

Pamti još Edegor huk s tribina tokom meča protiv Bugarske u kvalifikacijama za EURO 2016.

"Sećam se da sam ušao 20 minuta pre kraja i tada je čitav stadion u Oslu, više od 20.000 ljudi, poludeo. Svaki put kada bih dotakao loptu oni su navijali. I dalje mogu da čujem taj zvuk".

Pretpostavlja Arsenalov kapiten i zašto je bilo tako.

"Stvar je u tome da u Norveškoj dugo nije bilo 'superstara' i da su navijači postajali razočarani. A, onda su počeli da slušaju o nekom detetu iz Dramena i jednostavno su želeli da veruju, iako zapravo nisu mogli da znaju da li sam dovoljno dobar. Bio je to neki čudan hajp. A, onda je počeo da se širi sve više i više i odjednom se moje ime povezivalo sa Real Madridom".

Spisak klubova koji su želeli mladog vezistu u svojim redovima je poduži, a Edegor otkriva neke od njih, kao i da je još kao mali igrajući Fifu redovno sebe stavljao u Arsenal.

"Moj tata je vodio pregovore sa klubovima, a bilo ih je mnogo. Išli smo u Bajern, Dortmund, Mančester Junajted, Madrid, Arsenal... Leteli smo okolo u privatnim avionima, a klubovi su činili sve da se osećamo posebnima. Ne kažem ovo tek tako, ali bio sam jako blizu potpisa za Arsenal. Kada smo išli tamo, trenirao sam u njihovom centru. Upoznao sam Arsena Vengera, vodio je tatu i mene na večeru. Bilo je to kul, ali i čudno. Znate, to je Arsen Venger, legenda koju sam odrastajući gledao na televiziji, a sada sedim prekoputa njega i jedem šniclu. Bio sam toliko nervozan da sam sedeo tamo i razmišljao: 'Da li me upravo analizira, da li će me osuđivati ako pojedem i pomfrit? Možda bi bilo najbolje da ostavim krompiriće'", kroz osmeh se prisećao Norvežanin.

"I, zašto onda Real Madrid? Pričao sam o izboru kluba mnogo sa svojim ocem i ostalim članovima porodice. Na kraju - Real je Real. Bili su aktuelni prvaci Evrope, sa najboljim igračima sveta u svojim redovima. Tada sam voleo Iska, bio je tako mekan na lopti. Jedan od mojih omiljenih fudbalera. Ali, ključna stvar u vezi sa Realovom ponudom bila je to što imaju B tim u kom sam odmah mogao da igram takmičarske utakmice. A trener tog tima? Zinedin Zidan! Sve to delovalo je kao pun pogodak".

Imao je Edegovor otac odavno spreman odgovor, samo je čekao sina da mu kaže kome da ga pošalje.

"Sećam se da smo tata i ja sedeli na kauču i gledali Realovu utakmicu na TV-u. U jednom trenutku okrenuo se ka meni sa mobilnim u rukama i upitao: 'Da li je vreme? Da li da im se javimo?'. Dugo smo pričali o svemu, bilo je jako teško odbiti sve te sjajne klubove, ali onda smo to učinili. Čuvao je u draftu poruku nedelju ili dve. Bila je jednostavna, nešto tipa: 'Martin je odlučio da dođe kod vas, ako ga i dalje želite'. Samo sam mu rekao: 'Pošalji'".

Ćao, ovo je tvoja nova ekipa (©AFP)

Prisetio se potom kako je izgledao dan kada je promovisan u igrača Real Madrida.

"Sav se naježim kada razmišljam o tome. Znam da je mnogo ljudi tada pričalo o tome, bio sam praktično predmet šale. I zato bih da razjasnim šta se dogodilo... Poslali su ujutro avion po nas u Norvešku. Baš rano, tako da sam bio u polusnu. Kosa mi je bila raščupana, nisam stigao ni da se istuširam. Obukao sam prvo što mi je došlo pod ruku, a neku elegantniju garderobu sam ubacio u torbu i uputio se na avion. Međutim, kada smo stigli u Madrid shvatio sam da neću imati vremena da se doteram. Pravo iz aviona odveli su nas u trening centar na lekarske preglede i onda je bila konferencija za medije. Bez svraćanja u hotel... Odjednom sam se našao pored Realove legende Emilija Butragenja - koji je naravno u otmenom odelu - i predstavljali su me svetu. Znam da ste videli slike, ja u tom starom prugastom džemperu, neistuširan i pokušavam da rukama namestim frizuru. Bio je to najveći dan u mom životu, slike su obišle svet. Trebalo je da budem igrač za čiji je potpis Real Madrid pobedio sve ostale, a izgledao sam kao neki školarac nasumice izvučen iz grupe turista u obilasku stadiona. Butragenjo me je predstavljao, a meni je u glavi odzvanjalo samo: 'Bože, voleo bih da sam presvukao ovaj džemper'. Trebalo je da mi neko kaže. Zašto mi niko nije rekao".

I nije to bilo jedino o čemu je tada 16-godišnji Martin Edegor razmišljao.

"Druga stvar o kojoj sam u tom trenutku razmišljao pred svim tim ljutima bilo je moje punoletstvo. Za one koji ne znaju, u Norveškoj je to ceremonija kada deca slave prelazak među odrasle (obavezno školovanje u Norveškoj je od 6 do 16 godina, op.aut.). Ja sam proslavu imao sa 15 godina i bila je samo za familiju i bliske prijatelje. Uobičajeno je da pred kraj slavlja dete održi govor u kom se zahvali svima koji su došli. Trebalo bi da je to nešto normalno, ali ja sam se bio zaledio. Bio sam toliko stidljiv da pričam pred svojom porodicom, pred ljudima sa kojima sam najopušteniji, a godinu dana kasnije trebalo je da održim govor u Real Madridu. I to u prugastom džemperu! Možete li zamisliti kako mi je bilo? Bio sam toliko van svoje zone komfora da je mogao da mi se vidi strah na licu".

Nekako je, ipak, prebrodio strah i obavio razgovor sa novinarima. A, onda je na red došlo upoznavanje sa Realovim asovima.

"Nekoliko dana posle promocije imao sam prvi trening. Iskreno, bilo je to nešto nestvarno za mene. Nisam bio dovoljno star da vozim, pa me je tata vozio na treninge kao da me vozi u školu, a tamo sam igrao sa Iskom, Ronaldom, Ramosom, Modrićem, Bejlom, Benzemom... Razmišljao sam kako će prihvatiti klinca koji ne govori španski, ali bili su veoma ljubazni. U početku su mi posebno pomogli oni koji znaju engleski - Kros, Modrić, Ronaldo. Davali su mi savete i stvarno su mi mnogo pomogli, ali budimo iskreni, ne mislim da je iko od igrača bio zabrinut da bi 16-godišnjak iz Norveške mogao da mu ugrozi mesto u timu".

Odluka da trenira sa prvim timom, a igra za rezerve nije se pokazala kao uspešna.

"Bio sam zaglavljen u sredini. Za prvotimce sam bio samo neki klinac koji dolazi na treninge, a sa igračima B tima nisam uspeo da ostvarim pravu vezu jer nismo provodili dovoljno vremena zajedno. To je uticalo da izgubim iskru koja je bila karakteristična u mojoj igri. Više sam vodio računa da ne napravim neku grešku tokom utakmice nego što sam igrao kao što umem. To je dovelo da nekoliko godina kasnije nisam ostvario napredak. Iz ove perspektive mi je jasno zašto je bilo tako, bio sam još dete, ali sam vremenom naučio da na terenu moraš da budeš nemilosrdan".

S obzirom na očekivanja po dolasku u klub, kako je vreme prolazilo, španski mediji su bili sve grublji prema Edegoru.

"Sećam se naslova: 'Uzmi ili ostavi za Martina Edegora'. Takav naslov, a meni je tek 18 godina! Možda bih, da sam Španac, dobio nešto više vremena u Realu. Ne znam, na kraju se sve svodi na atmosferu u javnosti. Nema sredine u modernom fudbalu. Ili si najbolji potpis u istoriji kluba ili si sr**e".

Ističe Norvežanin da se, ipak, ne kaje zbog odluke da izabere Real.

"Nimalo. Odlazak u Madrid bio je dobra stvar za mene. Naučio sam mnogo o tome šta je potrebno da bi se došlo do vrha. Gledao sam, trenirao i učio od najboljih igrača na svetu, od svojih idola. Igrao sam na Santjago Bernabeu stadionu. Naučio sam da budem čvrst i da se suočavam sa izazovima. Sve je to iskustvo koje mi sada mnogo znači i koje mi je pomoglo da dođem ovde gde sam danas".

Na promociji u Herenvenu (©AFP)

Do kapitenske trake Arsenala stigao je preko pozjamica Herenvenu, Viteseu i Real Sosijedadu.

"Bez namere da omalovažavam holandsko prvenstvo, ali ako igrate 'karijeru' na Fifi i iz Reala pređete u Herenven pomislićete da nešto ne valja. Za mene je, međutim, to bilo fantastično iskustvo. Dobio sam priliku da igram redovno kao prvotimac, a upravo to mi je bilo potrebno. Mnogo toga dugujem pozajmici u Herenvenu. Tamo sam porastao kao ličnost, a u Viteseu kao igrač. U Herenvenu sam dobio vozačku dozvolu i više mi nije bio potreban tata da bih išao na treninge. Naučio sam da budem svoj i da preuzimam odgovornost. U Viteseu sam upoznao trenera Leonida Sluckog. Bio je fantastičan. Verovao je u mene i pomogao mi da napredujem kao igrač, da povratim iskru u svojoj igri".

Posle dve sezone u Holandiji usledio je povratak u Real.

"Igrao sam dobro i bio srećan, a kada su ponovo zvali iz Madrida pomislio sam da je to šansa koju sam čekao od svoje 16. godine. Imao sam dobar odnos sa trenerom Zidanom iz vremena u B timu. Verovao sam da će ovaj put kockice da se poklope".

Ipak - nisu. Usledila je pozajmica Real Sosijedadu, pa Arsenalu, koji ga je leta 2021. otkupio za 35.000.000 evra. Ugovor je potpisan na četiri godine, a Mikel Arteta je u međuvremenu norveškom vezisti dao kapitensku traku. Dečačko maštanje tokom igranja Fife postalo je realnost.

"Svaki put kada izvodim saigrače na Emiratima imam taj momenat za sebe, kada želim da osetim atmosferu i naboj sa tribina. Koncentrišem se na slušanje pesme 'Severni London zauvek' koja ide na razglasu i počnem da je pevam sebi u bradu. Naježim se svaki put. Zatvorim oči i setim se sebe na terenu s veštačkom travom ispred zgrade u Dramenu. Šta bi bilo kada bih tom tečaku pokazao ovaj trenutak i rekao mu da je to njegova budućnost. Sve bi dao za to. Bio je đavolski dug put, ali sada živim svoj san. Kod kuće sam. A, najbolje tek dolazi", najavljuje Martin Edegord u tekstu za The Players Tribune.

Danas kapiten Arsenala (©Reuters)