Nenad Lalatović: Molićete me da se vratim, ali biće kasno! Idem preko, samo da ne radim u Srbiji

Kao što stih pesme Početak bune protiv dahija kaže „Drumovi će poželet Turaka, al’ Turaka nigde biti neće“, tako i Nenad Lalatović objašnjava da će jednog dana svi u Vojvodini za njim – plakati!

Aktuleni šef stručnog štaba novosadskog superligaša, kome na kraju sezone ističe ugovor, još jednom je nagovestio rastanak sa klubom u kome je proveo poslednje dve godine. Sve zbog očiglednog razmimoilaženja sa čelnicima. Uprava mu je nekoliko puta spočitavala ponašanje, on nju prozivao zbog neizmirenih obaveza prema zaposlenima i igračima, a u takvoj situaciji jasno je da nastavak saradnje nije moguć.

Iako bi navijači želeli, što su potvrdili transparentom preko ograde na istočnoj tribini stadiona „Karađorđe“, na kome je pisalo: „S najuspešnijim trenerom u pobede i sledeće godine, kome to smeta nek ide iz Vojvodine“.

„Hvala navijačima. Podržali su me, a kad vas navijači vole ja ne štedim svoje zdravlje i želim da igramo što bolje i efikasnije. Srce mi je puno, malo trenera je doživelo ovo. Neću nikoga da molim za ugovor. Lalatović ga je zaslužio radom i rezultatima, ali ako Uprava to ne prepoznaje, misli da može bolje sa drugim trenerom koji će napraviti rezultate, ja se sklanjam. Već sad imam dva kluba gde mogu da odem, danas mogu da potpišem ugovor. Još jednom, od srca hvala navijačima. Ganuli su me. Nisam očekivao onakav transparent“, emotivan je bio Lalatović posle poraza u polufinalu Kupa Srbije.

Lalatović zamera crno-belima: Valjaju se, padaju, čuvaju vreme...

Tih 0:1 u susretu sa Partizanom znači oproštaj od ambicija da odbrani pehar osvojen prošlog leta u Nišu, ali je Lalatovićevo prezime svakako duboko urezano u klupske almanahe, zbog ukupno 74 pobede na 119 utakmica u dva mandata, uz 24 nerešena ishoda i samo 21 poraza.

„Ko god dođe biće mu potrebno mnogo godina da obori taj rekord, jer sam ja najuspešniji trener u istoriji kluba. Srećan sam što sam izborio Evropu, to je za moju Vojvodinu. Sigurno da ću ovde kupiti neku nekretninu i ostati da živim u Novom Sadu“.

To privatno. Profesionalno, gleda van granica Srbije. Uostalom, posle rada u Sremu, Proleteru, Voždovcu, Napretku, Crvenoj zvezdi, Borcu, Radničkom i Vojvodini vreme mu je za međunarodni angažman.

„Inostranstvo je jedina opcija. Zovu ljudi kad su videli da odlazim, moja je želja da se oprobam u inostranstvu i znam da će me ceniti sve više kada odem. Plakaće za mnom i moliće da se vratim, ali tad će biti kasno. Meni je inostranstvo sve sem Srbije, znači i region, nije me bilo sramota da radim u Borcu posle Zvezde, pa što bi u regionu? Nije mi bitno gde, samo da nije Srbija“.

U osvrtu na polufinale kupa, trener Vojvodine smatra da bi nerešen ishod bio pravedniji i da je putnika na megdan Crvenoj zvezdi trebalo da odluče penali.

„Partizanu je pripalo prvo, a nama drugo poluvreme. Partizan nikad nije imao ovoliko malo šansi u Novom Sadu. Videli smo Partizan koji se branio, malo se i valjalo, padao, krao vreme, dok je Vojvodina želela da napada. Imali smo jednu fenomenalnu šansu, da je Čović dao gol, odnosno da Stojković nije odbranio, ubeđen sam da bismo preokrenuli. Zaslužili smo makar nerešen rezultat, da opet penali odluče pobednika. Smatram da je trebalo da bude duža nadoknada, ali ne želim da komentarišem suđenje. Mojim igračima čestitam na borbenoj igri, pokazali su kako se bori za grb Vojvodine. Partizan je spasavao živu glavu. I da smo mi pobedili bilo bi zasluženo“.

Jedna od zamerki trenera Vojvodine tiče se arbitraže Srđana Jovanovića.

„Teško je kada u 20 minuta dobijete tri žuta kartona, tako nam odseku agresiju na protivničkoj polovini. Onda moramo da vodimo računa o svakom duelu i klizećem startu. Sudija je, takođe, bio pod pritiskom, nije bila laka utakmica za suđenje. Žao mi je što smo primili taj gol iz prekida, to je bilo sve od Partizana“, zaključio je Nenad Lalatović.