Nenad Brnović doveo Sutjesku do pehara Kupa: Igrali smo najlepši fudbal u Crnoj Gori

Nekadašnjeg veznog fudbalera Partizana i reprezentacije Srbije i Crne Gore teška povreda koju je doživeo u martu 2006. sprečila je da napravi igračku karijeru kakva mu je predviđana. Međutim, Nenada Brnovića nije odvojila od fudbala.

Mada je po oporavku crno-beli dres zamenio bojama nekih drugih klubova, u Humsku se vratio pre pet godina, ali kao trener omladinske ekipe iz koje je „lansirao“ veliki broj momaka od kojih su neki karijere već nastavili u inostranstvu. Prošlog avgusta 43-godišnji Podgoričanin preuzeo je kormilo seniorskog tima Sutjeske, u tom trenutku aktuelnog šampiona Crne Gore, a u ponedeljak, malo pre ponoći, podigao je i svoj prvi pehar u trenerskoj karijeri, Kup te zemlje, kada su Nikšićani posle penala savladali tivatski Arsenal.

Brnović je u razgovoru za Mozzart Sport sumirao utiske o tek završenoj sezoni u kojoj je Sutjeska samo zbog slabijeg međusobnog bilansa prepustila titulu najvećem rivalu Budućnosti.

Da li si svestan koliki si uspeh napravio? Nije baš uobičajeno da trener osvoji neki trofej u svojoj prvoj sezoni na klupi neke ekipe.

„Veoma sam srećan zbog pehara u Kupu i zahvalan sam saradnicima i igračima jer bez dobrog rada svih nemoguće je napraviti neki rezultat. Ipak, kako od sebe uvek očekujem više, malo mi je žao zbog toga što nismo odbranili titulu. Bili smo blizu, međutim, u nekim utakmicama nismo imali dovoljno sreće, a u nekim, na primer u poslednjem derbiju sa ekipom Budućnosti, nedostajalo nam je i koncentracije da posao privedemo kraju na pravi način. Ipak, s obzirom na to da je cilj koji mi je uprava zacrtala kada sam došao bio plasman u Evropu, drago mi je što smo ga i premašili. Moram da istaknem još nešto, igrali smo najlepši fudbal u zemlji, postigli najviše golova, 75, a primili najmanje, 34. Takođe, dali smo i najboljeg igrača sezone, Tajrona Konrada, koji je sa 25 pogodaka bio i najbolji strelac ovog prvenstva“.

Tvoje prošlogodišnje preuzimanje Sutjeske bilo je pomalo iznenađujuće jer mnogi nisu znali da više nisi u Partizanu. Kako je do toga došlo?

„Nije tajna da sam želeo da ostanem među crno-belima, ali sam smatrao da sam posle četiri sezone na klupi omladinskog tima sazreo za veće zadatke. Imao sam neka obećanja, nažalost, svima su poznate turbulencije kroz koje je prolazio i još prolazi klub, pa je ta obećanja, izgleda, odneo vetar. Dok sam čekao šta će biti sa tim pojavila su se interesovanja nekih klubova iz Crne Gore, a kada je usledio poziv Sutjeske nisam se uopšte dvoumio. Dogovorili smo se za jedno popodne jer su za mene bili i velika čast i veliki izazov to što mi je uprava šampiona poklonila poverenje“.

Pre omladinaca Partizana vodio si i mladu ekipu Zete. Koliko se rad sa omladincima suštinski razlikuje od onog sa seniorima?

„Mnogi zaboravljaju da nisam bio sasvim bez iskustva sa seniorima jer sam još 2015. bio privremeni trener A tima Zete. Imao sam učinak od dve pobede, jednog remija i dva poraza, ali kako tada nisam posedovao odgovarajuću licencu nisam ni mogao da duže vodim tu ekipu. Što se razlike tiče, ona nije prevelika, jer sam ja sa omladincima Partizana radio kao što se radi sa prvotimcima tog kluba. Jedina razlika je u tome što je sa mlađim igračima neophodno više ponavljanja što se tiče taktike i što im je potrebna veća podrška“.

(©Fudbalski savez Crne Gore)

Da li si u nekom trenutku u minulih godinu dana posumnjao u sebe?

„Možda ću zvučati arogantno, ali nisam. Da sam mislio da nisam dorastao očekivanjima, ne bih se prihvatio ovog posla. Naravno da ne smatram da sve znam, ključ uspeha u životu je non-stop učiti i usavršavati se, ali verujem u sebe i ljude sa kojim radim, verovao sam u svoje momke i to je bilo nagrađeno u ponedeljak uveče“.

Predstoji vam odmor, pa pripreme za start kvalifikacija za Ligu konferencija. Imaćete nešto dužu pauzu nego prošle godine. Vidiš li u tome šansu da napravite neki korak više?

„Nadam se. Imaćemo malo više vremena za odmor i oporavak nego prošle sezone. Nažalost, Crna Gora je na samom dnu po UEFA koeficijentu i to je vrzino kolo iz kog nije lako izvući se. Naši klubovi rano počinju takmičenje u Evropi, igrači nemaju dovoljno vremena da se odmore, opuste i uživaju sa porodicama. Mi pripreme počinjemo već 12. juna i ne postoji nikakva magija koja bi oporavila njihove organizme da bi bili savršeno spremni za start evropskih kvalifikacija i da bi se sprečile neke povrede. Kada se ne napravi dobar rezultat, ponovo se ostane bez bodova, pa sledeće sezone opet se počinje rano... A navijači i javnost traže rezultate, što je i normalno. Međutim, lako je upirati prstom u trenere, kondicione trenere, igrače, potrebno je malo objektivnog gledanja na situaciju“.

Ima onih koji bi sada rekli da pripremaš alibi.

„Ima onih koji bi na pogrešan način protumačili bilo šta. Onih koji su spremni da omalovaže i svaki uspeh, a kamoli da kritikuju neuspeh. Ali bio sam profesionalni fudbaler skoro dve decenije, prošao sam kroz mnogo toga i mislim da sam sasvim kompetentan da pričam o nekim stvarima, a da to niko objektivan ne shvati kao alibi ili optužbe“.

Da li bi možda recept za napredovanje crnogorskih klubova bio raniji kraj sezone?

„Tako nešto bi svakako dalo igračima dovoljno vremena za oporavak, ali sumnjam da je realno moguće jer vremenski uslovi često remete raspored. Ove sezone i nije bilo toliko odlaganja utakmica zbog snega i pljuskova, istina naše finale u jednom trenutku bilo prekinuto zbog kiše, što nas je prilično poremetilo. Ali i bez tumbanja rasporeda često smo igrali po dva kola tokom nedelje“.

Koje su ambicije Sutjeske u narednoj sezoni?

„Sutjeska je jedan od dva najveća kluba u Crnoj Gori i uvek ide na osvajanje titule. Ove godine nam je izmakla, nadam se da sledeće neće. Naravno, mnoge stvari zavise i od promena u ekipi, ali bez obzira na njih želje kluba i moje lične ambicije se poklapaju. Što se Evrope tiče, već sam rekao da se nadam da možemo bolje nego prethodnog leta, ali idemo korak po korak pa ćemo videti dokle će nas to dovesti“.