D. NedeljkovićNemaš ugovor, nemaš agenta... Budi kapiten Zvezdinih omladinaca
Vreme čitanja: 4min | pon. 05.10.26. | 16:32
Stefana Gudelja su gotovo od ranog detinjstva šibali orkani i tornada i malo ko je verovao da će stići do debija u A reprezentaciji Srbije
Da je postojao referendum zatvorenog tipa među glavešinama i trenerima omladinske škole Crvene zvezde pre dve godine o tome da li će Stefan Gudelj postati štoper reprezentativnog kalibra, rezultati bi bili krajnje sumnjivi. Dobro, lako je sada glumiti naknadnu pamet i pisati da je stasiti Trebinjac i ranije zaslužio šansu, ali otkako je stanovnik Beograda, niko u njemu nije video talenat elitne kategorije. Požrtvovanost – da. Timski duh – da. Vaspitanje – apsolutno. Ali da ponovimo: elitni talenat – ne.
Bio je daleko iza neprikosnovenog Veljka Milosavljevića (godinu dana mlađeg), čak i Roganovića, koji je trenutno u Grafičaru. Nije se pominjao u kontekstu prefinjene defanzivne tehnike i progresivnih pasova kao Aleksej Vukićević, štoper rođen 2005. godine, koji je trenutno u OFK Beogradu.
Izabrane vesti
Možda je u tom konačnom sazrevanju Stefana Gudelja pomogla i činjenica da su ga od ranog detinjstva šibali orkani i tornada. Morao je kao dečak, kome je lopta do kolena, da shvati da život ponekad može da bude ozbiljno surov. Nije baš sve za pisanje, ali teži uslovi odrastanja, bez kafenisanja kod „Platana” u rodnom gradu sunca – tu blizu Anđelkine kapije – očeličili su Stefana Gudelja pre vremena. Kada biste sve znali, verovatno biste konstatovali da se priče o brazilskim asovima iz favela pomalo romantizuju u formi hiperbole.
MALI IZ TREBINJA ODBIJEN U OFK BEOGRADU, U ZVEZDI JEDNOM DOBIO ZAHVALNICU
Kada je došao u Beograd, bio je samo žgoljavi dečak iz provincije. Nedovoljno jak da bi se „pobio” sa akcelerantima. Veliku ulogu odigrao je njegov otac, koji ga je uporno stavljao u kola i vozio u Beograd iz Trebinja, bez obzira na to što Stefan nije prepoznat u OFK Beogradu (navodno čak ni u Partizanu). Ni prva šansa u Crvenoj zvezdi nije se završila slavno. Brzo je otišao u Čukarički u potrazi za šansom u kontinuitetu, ali su ljudima u Crvenoj zvezdi ubrzo počeli uporno da zvone telefoni. Poruka je bila jedinstvena – momak iz Trebinja zaslužuje još jednu šansu.
I dalje Stefan Gudelj nije bio ni „f” od formiranog igrača, neretko je igrao i na poziciji zadnjeg veznog. Nije ga bilo u kadru ni kada je reč o omladinskom timu Crvene zvezde. Uglavnom je branio boje juniora Grafičara ili mlađih omladinaca Crvene zvezde. A to znači samo jedno – da će možda, ali samo možda, živeti od fudbala. Bio je samo jedan u nizu dobrih igrača.
Nije u tim danima Stefan Gudelj imao agenta, što je postala praksa kada je reč o igračima i u kadetskom dobu. Nije imao ugovor sa Crvenom zvezdom... Baš ništa obećavajuće. Nekako se sve crtalo da će seniorsku karijeru početi daleko od najvećeg srpskog stadiona...
TURNIR NA ZLATIBORU, MILIJAŠ NA TRIBINAMA
Međutim, kompletnu perspektivu promenio je sasvim običan turnir na Zlatiboru. Početkom leta drugi tim omladinaca crveno-belih otputovao je na regionalno takmičenje. Ekipu je vodio jedan od pomoćnika, dok je Nenad Milijaš (u to vreme trener omladinaca) bio na tribinama. Gudelj je odigrao više nego pristojno i zaslužio šansu. Ništa mu nije bilo poklonjeno nauštrb talenta ili procene da u daljoj budućnosti može da bude igrač za „rupu”. Ostalo je Stefan Gudelj, fudbalski rečeno, „oteo”.
Tih godinu dana u omladincima Crvene zvezde odradio je muški. Posle svakog treninga bio je bolji. Mirno je slušao savete, nije pokazivao ni naznake tinejdžerskih bubica. Kupio je Nenada Milijaša, koji mu je ubrzo dao kapitensku traku.
MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!
Podseća priča na sve ono što je preživeo u Crvenoj zvezdi Matej Gaštarov, sada već standardni reprezentativac Makedonije. Postoji još nekoliko ključnih tačaka u razvoju Stefana Gudelja. Brzo se aklimatizovao na seniorski fudbal i počeo da pravi razliku u Grafičaru. Široj javnosti upao je u oči tokom kup duela sa TSC-om, kada je perfektnom loptom unapred, između protivničkih linija, spojio sa golom Aleksu Damjanovića. Nešto slično je uradio u nedelju uveče, kada je oduzeo loptu, izneo je na suparničku polovinu i potom servirao šansu Mihailu Cvetkoviću.
Dobio je u međuvremenu prostor i u mladoj reprezentaciji Srbije, što je bila reakcija na naznake iz Bosne da žele Stefana Gudelja. On nikada nije imao dilemu... I dobro je što je tako, jer je Srbija, odlukom Veljka Paunovića, dobila još jednu opciju za budućnost. Možda i sadašnjost, mada nije ni normalno da igrač rođen 2006. godine, koji je u Ajndhovenu odigrao prvi međunarodni meč u karijeri, drži takav nivo.
RIJERA IMAO ONU STVAR, ALI NJEGOVI ZAHTEVI SU DRUGAČIJI OD VELJKOVIH
Pošteno treba reći da je Albert Rijera imao onu stvar da veruje svojim instinktima i zahtevima i ubaci ga u voz velikih očekivanja. Derbi je, kao i meč u Holandiji, odigrao daleko iznad svih očekivanja.
Pokazao je Stefan Gudelj da je spreman za najviši nivo u utakmicama kada se njegov tim spusti nešto niže. Kod Alberta Rijere će imati nešto zahtevniju ulogu. Moraće da ostaje sa hitrim, brzim krilnim igračima na širokom prostoru. Možda još jednom iznenadi.
Pokazao je da može.