Nemanja Vidić: Od Zvezde me prati problem sa diskus hernijom

Bio je kandidat za predsednika FS Srbije 2023. godine, mnogi veruju da velika i lepa funkcionerska karijera čeka verovatno najboljeg defanzivca u istoriji srpskog fudbala Nemanju Vidića, pošto je po završetku igračke karijere završio prestižni UEFA kurs. Međutim, u razgovoru za „France Football“ stena iz Mančestera je iznenadila mnoge.

Tačnije, on je poručio da ga jako zanima trenerski posao, i da će se tim pozivom baviti u budućnosti.
„Zanima me trenerski posao, ali polako. Još uvek su mi deca mala i želim da im se posvetim. Kada porastu, za nekoliko godina, posvetiću se poslu“, rekao je Nemanja Vidić.

Teško da će neko od igrača sa srpskim pasošem u bližoj ili daljoj budućnosti napraviti karijeru sličnu rođenom Užičanu. I dalje ga smatraju jednim od najboljih defanzivaca u istoriji Crvene zvezde, dok je u crveno delu Mančestera božanstvo. Merna jedinica za vrhunskog štopera Mančester Junajteda. Možda je Nemanja Vidić mogao bolje u nijansama, ali je sve u karijeri napravio sa hroničnim problemima, odnosno povredom.
„Kada sam bio u Zvezdi imao sam diskus herniju. Celu karijeru sam igrao sa tim problemom. Dešavalo mi se i u Mančesteru da uopšte ne treniram, već samo igram utakmice“.

Iako je iz moskovskog Spartaka došao u Mančester Junajted kao jedan od najboljih štopera u Evropi, rođeni Užičanin je imao težak period prilagođavanja. Morao je da se navikne na najviši nivo fudbala. A to nije bilo lako.
„Dođem na trening i igram protiv Ronalda, Runija, Teveza, Sahe i Van Nistelroja. To je bilo teško da se preživi, ali sam uživao u svemu. Voleo sam da branim, da čitam protivnike, da se dobro pozicioniram kako bih izbegao sprint. Nekog je činilo srećnim kad ima loptu u nogama, a mene da sprečim protivnika da dođe do nje. I za manje utakmice sam se spremao kao da igram protiv najboljih na svetu. Kad kažem najboljih, mislim na Mesija, Suareza, Anrija i Drogbu, ali i Del Pijera i Inzagija protiv kojih sam igrao na debiju za Srbiju“.

Vidić je karijeru završio sa 35 godina. Mogao je fudbalu da da još mnogo toga, ali ovenčan brojnim titulama i individualnim priznanjima, nije želeo da zagazi u šrosečne vode.
„Imao sam utisak da nisam isti igrač i da ne mogu da budem dobar u stvarima u kojima sam bio ranije. To mi je smetalo. Zbog svega toga nisam mogao da ostanem u Engleskoj, jer je Premijer liga zahtevna, a nisam želeo da na Ostrvu igram za bilo koga, sem za Mančester Junajted“.